Radmila – Rada Mićić, humanitarni radnik iz Bramptona, biće dobitnik jednog od 204 pasoša Republike Srbije. U akciji vlade „Novi srpski pasoš – Novo lice Srbije“, njeno ime je pod brojem 58. Priznanje je stiglo za nesebičnu pomoć majkama i deci Kosova i Metohije.
Radmilu Mićić smo zatekli u pripremama za odlazak u Otavu, Montreal i Vankuver, u nove humanitarne akcije za pomoć deci Kosova i Metohije.
– LJudi koji se bave humanitarnim radom iz ljubavi ne očekuju zvanične nagrade. Nama je nagrada ljudska toplina onih koji su osuđeni da primaju tu pomoć. Međutim, kad se desi i zvanično priznanje, radost je velika. U ovom slučaju, najdraže mi je što su predlozi stigli iz Kamenice, Raniluga, Miganovaca, Niša, Beograda i odavde, iz Toronta. Zaista nisam ni znala da sam predložena, međutim, kad sam to saznala – bilo je kao da sam dobila nagradu. Srećna sam što ljudi ne zaboravljaju dobrotu i prepoznaju trud uložen da se to realizuje – kaže Radmila Mićić.
• Šta planirate pre ponovnog odlaska na Kosovo i Metohiju, u junu?
– Stupila sam u kontakt sa episkopom Teodosijem iz manastira Dečani. Sakupljeni novac ćemo uplatiti na račun manastira i sačekaće me kad dođem u junu u Metohiju. Na računu ovde sada ima oko 30.000 dolara, to će biti podeljeno na 650-oro dece koja žive u sedam enklava u Metohiji. S obzirom na to da je ovo pozamašna suma novca, imala sam nameru da je uložimo u neku od škola ili domova kulture u jednoj od enklava.
Probuđena nada
• Šta vas najviše inspiriše i pokreće u humanitarnom radu?
– Inspiraciju nalazim u dušama ljudi koje sam na neki način dodirnula. Sa mnogima sam se zbližila i ta bliskost traje. Sa čitaocima „Vesti“ želim da podelim deo pisma koje sam dobila pre neki dan od Olivere Radić iz Orahovca, majke četvoro dece, profesora srpskog jezika. Olivera mi piše: „Postoje ljudi koji su bili i jesu uz nas, a da to nismo ni očekivali, niti je to bila njihova dužnost. Oni su nam olakšali ostanak. Mislim da sami ne bismo uspeli. A Bog nagrađuje trostruko one koji drugima pomažu i ponekad pružaju više nego što imaju za sebe. Veruj mi, od kako sam počela s tobom razgovarati, ja sam se osvežila. Prosto ponekad mislim da sam ponovo rođena i imam novu želju da se borim, jer znam da ima ljudi koji misle na nas, pomažu, a nemaju obavezu da to čine. Novac jeste bitan mnogima, ali ljubav je važnija. Ja u svakom slovu napisanom od tebe vidim tvoju ljubav. A voleti svoj narod, svoju zemlju, pokušati dati za nju onoliko koliko se zaista može, to je velika stvar. Ovo su reči koje su napisane istinom koju nosim u srcu i svaka tvoja reč mnogo mi znači“.
Međutim, neizvesnost oko budućnosti opstanka našeg naroda nas je usmerila da novac podelimo svakom detetu. Akcija još traje, zato apelujem na sve zemljake da, ukoliko žele da daruju novac pre mog polaska, to učine preko fondacije „Stara Raška“ ili dostave meni. Na predlog episkopa Teodosija, nećemo zaboraviti ni stare i bolesne Srbe koji su kao u kućnom pritvoru jer se zaista nigde ne kreću.
• Kako se gradi poverenje u zajednici, odnosno šta je potrebno nekom ko se bavi humanitarnim radom da mu ljudi veruju i daju svoj teško zarađeni novac?
Kao rod rođeni
– Najlepši deo ove akcije je to što je radost oko mog odlaska u Metohiju obostrana. Raduju mi se svi u Hoči i Orahovcu, osećam ih kao rod rođeni. Redovno se čujem sa njima, dopisujemo se, prenosim im ljubav i brigu naših ljudi iz Kanade. čuvarima našeg ognjišta to mnogo znači. A ovo je najmanje što možemo za njih da učinimo. Osim toga, pokušaću da povežem decu bez jednog ili oba roditelja sa porodicama odavde. Tu želju sam imala odavno, ali sada je pojačana činjenicom da me porodice pitaju za takvu mogućnost. Ovo bi bilo specifično stvaranje rodbinskih veza između dece ovde i tamo.
– Poverenje se gradi sporo i dugo, a lako se gubi. Održavati poverenje je jedan od glavnih zadataka koje uvek imam kao zvezdu vodilju. Kao prvo, vrednujem svaku donaciju podjednako, da li je to pet ili 5.000 dolara. LJudi teško rade da zarade, i to treba uvek imati na umu. Novac sam uglavnom delila lično socijalno ugroženima i bolesnoj deci. Zatim, tu su rezultati moga rada: pomoć majkama kojima su sinovi oteti na Kosovu, dovođenje dece sa Kosova u posetu Kanadi, izveštaji u sredstvima informisanja i tamo i ovde o svim akcijama, kratki video zapis o tome kako je novac deljen, koji obavezno prikažem na svakom programu. I sve to činim s poštovanjem prema darodavcima i ljudima koji primaju pomoć. Ujedno se zahvaljujem „Vestima“ za medijsku podršku u svim akcijama koje sam vodila.
