Orlovi iz Sidneja tekuću sezonu u Distrikt ligi Novog Južnog Velsa počeli su sigurno i po prikazanim partijama važe za jednog od favorita za osvajanje prvenstva u septembru. Značajan doprinos njihovim dobrim igrama daje i Stefan Radović, koji se nedavno nastanio u Australiji, a iza sebe ima bogato fudbalsko iskustvo iz Srbije, gde je branio boje beogradskog Rada u Superligi, kao i Brodarca i nekoliko drugih klubova iz Srpske lige.
Životni put Stefana je doveo do Petog kontinenta pre nešto manje od dve godine, kada je došao u Australiju da studira. Radović je prve fudbalske korake napravio na Banjici, igrajući u različitim selekcijama Rada, od svoje 13. do 20. godine. Pored kovanja zanata u Radu, nosio je i dres srpskoligaša Resnika, da bi potom Ostružnici pomogao da se plasira u viši rang takmičenja.
Fudbalsku karijeru nastavio je u Brodarcu 1947 u Srpskoj ligi, gde je bio važna karika u zadnjoj liniji kluba sa Save. U bogatoj fudbalskoj karijeri ovaj daroviti igrač svojevremeno se našao i na širem spisku reprezentacije Crne Gore, odakle vuče korene. Međutim, kao što to obično biva, životne smernice često odu u drugom pravcu. Tako je i Stefan doneo veliku odluku o selidbi u Australiju, gde je upisao IT studije za bezbednost računarskih mreža.
Usledila je dvogodišnja pauza sa fudbalskih terena pre nego što je, gotovo pukim slučajem, u martu godine odlučio da se aktivira i priključi prvom timu Orlova iz Sidneja, gde je odmah počeo da pruža zapažene partije.
Kakvi su utisci nakon nekoliko odigranih utakmica u Distrikt ligi?
– Početak nije mogao da bude bolji. Utisci su veoma pozitivni, od takmičenja u Distrikt ligi, preko kluba u kojem je sve veoma lepo organizovano. Imamo dobru ekipu i smatram da smo favoriti za prvo mesto u prvenstvu. Nadam se da ćemo to i uspeti da postignemo.
Da li je bilo teško prilagoditi se na život u novoj sredini i ko vam je najviše pomogao?
– U Sidneju sam skoro dve godine i s ove vremenske distance mogu da kažem da nisam imao većih problema da se prilagodim. Pre svega, jer su naši ljudi, ali i svi ostali, jako otvoreni i spremni da pomognu. Supruga i ja nismo došli ovde u sasvim nepoznatu sredinu, jer u Sidneju žive njeni rođaci, porodica Lavrnja, čiji je doprinos u našem prilagođavanju nemerljiv. Upoznali su nas sa srpskom zajednicom, kao i sa gradom, pomagali u svemu i uvek su tu da nam se nađu da se snađemo i prilagodimo životu na drugom kontinentu. I ovim putem želim da im se zahvalim za sve što su uradili za nas.
Nedavno ste u dresu Orlova protiv Kemps Krika odigrali svih 90 minuta. Kako ste se snašli posle duge pauze?
– Dve godine pauze u fudbalu nije mali period. Voleo bih da sam se ranije vratio na teren, ali obaveze oko fakulteta i posla nisu dozvoljavale. Ali, bolje ikad nego nikad… Bilo je lepo naći se na terenu posle toliko vremena, a naročito jer smo na startu sezone pobedili Kemps Krik sa 3:0, što je bila odlična uvertira za dobru sezonu. Koliko sam uspeo da vidim, fudbal je i ovde najvažnija sporedna stvar na svetu za naše ljude. Druženje vikendom i sama konekcija Srba kroz utakmice ovde očigledno mnogo znači, a pokazatelj je i to što klubovi imaju ekipe od najmlađeg uzrasta, pa sve do selekcije veterana. To je retkost čak i za zemlje koje su više okrenute fudbalu od Australije. Iz naše porodice nas trojica igramo fudbal. Duško Lavrnja je golman u prvom timu Beograda, njegov otac Predrag igra za veterane istog kluba, a ja sam u Orlovima.
Kako je na vas uticala zdravstvena kriza izazvana koronom? Da li je poremetila posao i studije?– Trenutno sam na studentskoj vizi u Australiji, studiram i radim onoliko koliko mi to dozvoljavaju uslovi vize. Na sreću, pandemija nije značajno uticala na moje obaveze, osim što su predavanja na fakultetu prebačena na internet zbog bezbednosti studenata. Ali, ne smatram da je to bilo šta bitnije promenilo. Trudim se da što više toga u životu bude kako je bilo pre i da za dve godine završim fakultet.
Koliko vam nedostaju bliski ljudi iz Srbije otkako ste se preselili u Australiju?
– Svakako da mi nedostaju porodica i prijatelji u Beogradu. Sidnej je jedna od najudaljenijih tačaka od Srbije, a i zatvaranje granica zbog pandemije samo pogoršava stanje jer je pitanje kada ćemo biti u mogućnosti da opet putujemo za Srbiju. Iskreno se nadam da sve ovo neće trajati još dugo i da će ceo svet uskoro moći da se vrati u normalan život.
Prijatelj i rival
Pitali smo našeg sagovornika o sportskom rivalitetu s Duškom Lavrnjom, koji igra za Beograd, kao i ko će se više radovati na kraju sezone.
– Duško već duže vreme brani za Beograd, a igrom slučaja ja sam se priključio Orlovima. Svakako da ima prijateljskog rivaliteta, pričamo stalno o fudbalu i jedva čekamo međusobne duele. Gledajući stanje na tabeli, a i trenutnu formu, više sam nego ubeđen da će moja ekipa imati više razloga za radost na kraju sezone – kaže Stefan.
Prati Sidnej zbog Ninkovića
Da li pratite A-ligu i dešavanja u Ozi fudbalu?
– Iskren da budem, povremeno pratim Sidnej i to samo zbog Miloša Ninkovića, kojeg izuzetno cenim još iz vremena kada je igrao za Zvezdu. Drago mi je što su prvi na tabeli i što su i ove godine osvojili ligaški deo prvenstva. Pored njih, pratio sam i Central Koust Marinerse, za koje je ove sezone igrao Milan Đurić, kojeg lično poznajem i s kojim sam zajedno pravio prve fudbalske korake u Beogradu.
Чланак Radović poleteo s Orlovima се појављује прво на Vesti online.
