Rampa na 200 evra

Vlast i ekonomski strucnjaci proglasili su 2003. za granicnu godinu visokog rasta plata, pa vredi znati da se najbolje isplati raditi u privredi Beocina, bilo gde u vanprivredi i osiguravajucim kucama, a da nije zgodno zaci u Dimitrovgrad i fabrike krzna i tekstila.

ostavljanje socijalnog mira u Srbiji, miksovanjem visokog rasta plata i novog sistema obracuna kojim se zarade cine još vecim, izgleda da je definitivno završeno prošle godine. Za ovu, trecu tranzicionu godinu, MMF je tražio obuzdavanje licne potrošnje, sindikati još nisu prigovorili, tako da su poruke republickih ministara i ekonomskih strucnjaka da do 2005. prosecna plata ne sme preci 200 evra za sada bez odjeka. Država, doduše, nije napravila nikakav opšti zvanicni plan o kretanju zarada, osim iz svojih fondova, pa su strucnjaci Instituta ekonomskih nauka na osnovu projekcije društvenog proizvoda (DP), budžeta i aranžmana sa MMF- om izneli svoju procenu. A prema njoj, zarade alimentirane iz budžeta i fondova lane su nominalno povecane za 51 odsto, ove godine rast ce iznositi 21,5 odsto, 2004. plate ce se povecati za 14, a 2005. za 12 odsto. Time bi se osiguralo smanjenje ucešca javne potrošnje u DP sa 48,4 odsto, koliko je procenjeno za prošlu godinu, na 45,8 odsto u 2005.
I mada se niko ne usuduje da prognozira opšti rast plata, dr Miladin Kovacevic, pomocnik direktora Saveznog zavoda za statistiku, procenio je za Reporter, uz ogradu da iznosi samo svoje mišljenje, da ce ukupna licna potrošnja u Srbiji ove godine rasti sporije ili najviše do planirane stope DP od cetiri odsto. Plate, kao deo te potrošnje, smatra Kovacevic, mogle bi da rastu nešto bržim tempom, ali najviše realno za 5-6 odsto. A to znaci cetiri puta sporije nego prošle godine, kada je realan rast plata iznosio oko 16 odsto.

Prema poslednjim podacima Republickog zavoda za statistiku, prosecna neto zarada u Srbiji u novembru vredela je 10.293 dinara ili 169 evra. Dakle, ove godine i naredne plate ne bi smele da se povecavaju za više od po 15,5 evra. Za narod iscrpljen decenijskim gušenjem standarda to zaista ne bi bilo mnogo, ali vredi podsetiti sa cime se krenulo u tranziciju. Juna 2000. prosecna neto zarada vredela je 40 evra, a u decembru 70 evra. Novembra 2001. prosek je iznosio 116 evra, a istog meseca prošle godine 169 evra. Za dve i po godine, dakle, plate povecane su za 4,2 puta, ali njihova struktura pokazuje da ni statisticki stvari ne stoje tako dobro kako naoko izgledaju. Od prošle godine, recimo, u neto zaradu ukljuceni su i topli obrok, regres za godišnji odmor i terenski dodatak, tako da je za povecanje plata delom zaslužna i knjigovodstvena gimnastika.
Osim toga, kako su primetili strucnjaci Instituta ekonomskih nauka, statisticari obracunavaju prosecne zarade prema podacima kadrovske evidencije o broju zaposlenih, bez obzira na to da li svi svakog meseca primaju plate. Zato se, prema zakljucku ovog instituta, ne može znati u kojoj meri je kretanje zarada rezultat promena u nagradivanju, a koliko je zasluga promene broja zaposlenih. U svakom slucaju, za 11 meseci prošle godine prosecna bruto zarada u Srbiji iznosila je 12.962 dinara i bila je nominalno veca za 33,3 odsto nego u decembru prethodne godine. Istovremeno je prosecna neto zarada porasla za 33,2 odsto i iznosila 9.002 dinara. Cista plata u privredi je za 11 meseci vredela 8.558 dinara, a u vanprivredi 10.354 dinara. U Vojvodini je primetna ujednacenost neto plata u oba sektora: u privredi 10.089, a u vanprivredi 10.728, tako da je pokrajinski prosek iznosio 10.242 dinara. Ispod proseka od 8.547 dinara u centralnoj Srbiji ocigledan je raspon plata: u privredi 7.989, a u vanprivredi 10.222 dinara.

Rekord u Beocinu

Od 159 opština u Srbiji, cije je prosecne plate u novembru evidentirao Republicki zavod za statistiku, Beocin je ostvario rekord sa 18.275 dinara, a to je sedam puta više od najniže zarade u Dimitrovgradu koja je iznosila 2.594 dinara. Beocinska plata bila je i za 1,8 puta veca od prosecne u Republici i za 1,5 puta veca nego na nivou glavnog grada. Druga po visini zarada u opštinama ostvarena je u Lazarevcu 15.394 dinara, zatim u Kanjiži 15.039, Sremskim Karlovcima 14.537, Vršcu 14.259, Starom gradu 13.799, Lajkovcu 13.588, Zemunu 13.241, Vrbasu 13.232 i Pancevu 13.229 dinara.

Posle Dimitrovgrada, najniže plate zabeležene su na nivou opština: Ivanjica 2.995 dinara, Lebane 3.328, Blace 4.142, Bela Palanka 4.334, Svrljig 4.357, Bojnik 4.418, Trgovište 4.824, Knjaževac 5.064 i Osecina 5.261 dinar.

Od cetiri naselja sa statusom grada, najbolje prosecne zarade ostvarene su u Novom Sadu 13.243 dinara. Na drugom mestu bio je Beograd sa prosekom od 12.549 dinara, zatim Kragujevac 9.360, pa Niš 9.106 dinara.

Inace, prosecna novembarska neto zarada u Republici iznosila je 10.293 dinara, u centralnoj Srbiji 9.763, a u Vojvodini 11.738 dinara.

Dok ovi podaci samo u globalu pokazuju gde se najviše isplatilo raditi, detaljnije ceprkanje po tabelama Republickog zavoda za statistiku sugeriše da je najslada para bila u privredi Beocina (10 evra dnevno svih 30 dana u novembru), zatim u privredi Lazarevca (8,4 evra) i Kanjiže (8,2 evra). Medu okruzima, najizdašniji za vredne ruke bili su backi i banatski. Novembarske plate pokazale su da je isplativije bilo raditi u vanprivredi nego u privredi, jer su samo u pet od 159 opština u Srbiji budžetske plate bile niže od 10.000 dinara. Najmanja plata u vanprivredi zabeležena je Mladenovcu 8.605 dinara, dok je najviša bila u Starom gradu (centar Beograda) 16.376 dinara, cime je napravljen raspon od 1:2, dok je u privredi odnos najniže zarade u Dimitrovgradu od 1.228 dinara i najviše u Beocinu od 19.848 dinara bio 1:16.
U celini, najmanje lepo bilo je živeti u opštinama u kojima su prosecne plate bile ispod granice bede (dva evra na dan), kao što su Dimitrovgrad (1,4 evra), Ivanjica (1,6 evra) i Lebane (1,8 evra). Što se tice delatnosti, najisplativije je bilo raditi u osiguravajucim kucama, pošto je u njima u novembru prosecna neto zarada vredela 23.756 dinara. Zatim u vazdušnom saobracaju gde je prosek iznosio 23.561 dinar, u duvanskoj industriji 22.669, organizacijama na bazi uclanjenja 22.163 i u menjacnicama 20.224 dinara. Najmanje se isplatio rad krznarima koji su u proseku primili po 2.697 dinara i tekstilcima sa prosekom od 3.580 dinara. Posle njih najslabije su prošli zaposleni u firmama za iznajmljivanje mašina, sa prosecnom zaradom od 3.746 dinara, zatim proizvodaci robe od drveta i plute 3.893 dinara i kožari i obucari sa 4.532 dinara.

I ma koliko se plate u Srbiji cinile niske, cinjenica je da nikako ne drže nužan tranzicioni sklad sa investicijama. Prema podacima Zavoda za obracun i placanja, za 11 meseci prošle godine za bruto zarade u Srbiji isplaceno je 274,7 milijardi dinara, dok je za investicije izdvojeno samo 11 odsto vrednosti te sume, 29,9 milijardi dinara. Posle godina visokog rasta zarada, od tog malog društvenog bogatstva koje proizvodi Srbija red je, tvrde ekonomski strucnjaci, da se nešto više uloži u razvoj, da bi kasnije za više zaposlenih bilo više para za plate. Valjda su zato ekonomske vlasti, za sada nezvanicno, ali ipak stavile rampu na 200 evra prosecne zarade do kraja 2005. godine.

Siromašna privreda, bogati cinovnici: U Srbiji je postala praksa da su u opštinama sa visokim zaradama najbolje placeni radnici u privredi, dok u siromašnim sredinama prednjace primanja cinovnika i ostalih koji plate primaju iz budžeta. Tako je u Beocinu prosecna neto zarada u privredi u novembru vredela 19.848 dinara i bila za 1,6 puta veca nego prosek u vanprivredi te opštine od 12.512 dinara. U privredi Lazarevca prosecna plata bila je 15.767 dinara, što je 1,3 puta više nego u vanprivredi gde je iznosila 11.661 dinar, a slican raspon zabeležen je i u Kanjiži (privreda 16.026, vanprivreda 11.882 dinara).
Medu deset opština sa najvecim zaradama, izuzetak od pravila da su plate u privredi bolje važio je samo za Stari grad, cinovnicki centar Beograda. U ovoj opštini prosek u privredi, koja se uglavnom svodi na trgovinu i ugostiteljstvo, iznosio je 12.761 dinar, dok je u vanprivredi bio 1,3 puta veci i vredeo 16.376 dinara.

Ravno, kao na zaledenoj nizbrdici, statistika pokazuje da što su plate u privredi manje to su budžetske vece. U privredi Dimitrovgrada radnici su u novembru primili najniže zarade u Srbiji, u proseku 1.228 dinara i pitanje je kakvu su robu pravili i kakve su usluge pružali za te pare. U vanprivredi, medutim, prosek je bio devet puta veci i iznosio 11.230 dinara. Sledeci medu najvecim rasponima plata zabeležen je u Malom Crnicu, gde je prosecna u privredi vredela 1.490 dinara ili sedam puta manje nego u vanprivredi koja je imala prosek od 10.546 dinara. U opštinama sa deset najnižih zarada, najmanji raspon plata u vanprivredi (10.848 dinara) i privredi (3.215 dinara) bio je 1:4,3 u Svrljigu.
O propasti opština-fabrika, koje su stvorili veliki privredni sistemi, možda najbolje svedoci Loznica, nekad cuvena po Viskozi, u kojoj je prosek u privredi u novembru iznosio 3.729 dinara i bio za 2,3 puta manji od proseka u vanprivredi od 12.121 dinar. U sirotinjske privrede upisala se i jedna beogradska opština, Barajevo, sa prosecnom zaradom u privredi od 2.579 dinara, koja je za cetiri puta bila manja nego u vanprivredi (10.278 dinara). Nekadašnji privredni gigant-opština, Smederevo, takode je na kolenima sa platom u privredi od 6.518 i u vanprivredi od 10.003 dinara.

Minimalac

Najbolje u Banatu i Backoj

Najbogatiji od 24 okruga u Srbiji cele prošle godine bili su vojvodanski, a u novembru prvo mesto držao je Južnobacki sa prosecnom neto zaradom od 12.898 dinara. Slede Južnobanatski okrug sa 11.815 dinara, pa Severnobacki sa 11.580, Srednjobanatski 11.274 i Severnobanatski sa 11.187 dinara.

Za razliku od bogatog severa, najskromnije zarade ostvarene su u okruzima duž južne pruge. Najmanja je bila u Borskom 6.750 dinara, zatim Jablanickom 7.177, Pirotskom 7.194, Moravickom 7.305 i Toplickom 7.351 dinar.

Prema dogovoru ministra za rad, predstavnika tri najvece sindikalne centrale i Unije poslodavaca Srbije, minimalna zarada u prvom polugodištu 2003. iznosice 4.350 dinara. Novi minimalac veci je od lanjskog za 11 odsto i nijedna firma niti poslodavac nece smeti radnicima da isplati manju mesecnu zaradu od te garantovane. Ovo “nece smeti” poruka je potpisnika dogovora o minimalcu. Medutim, kako je za Reporter rekao potpredsednik UGS Nezavisnost Nebojša Savic, veliki broj preduzeca nema para ni za kakve, pa ni za minimalne plate. Prema podacima Ministarstva za rad, sredinom prošle godine registrovano je 36.000 radnika sa minimalcem. Savic kaže da to samo pokazuje koliko je ljudi zaista primilo ovu zaradu, a da Nezavisnost i Savez sindikata Srbije procenjuju da u Republici ima najmanje 200.000 radnika koji bi trebalo da dobiju minimalac, ali firme i poslodavci ne mogu ni toliko da plate.
Što se tice vrednosti minimalca, Dragan Baltovski, generalni sekretar ASNS, trece medu najvecim sindikalnim centralama, izracunao je da bi sa tom sumom cetvoroclana porodica gladovala 18 dana. Dragan Savic, pak, smatra da i prosecna zarada u Srbiji nije dovoljna za minimalnu egzistenciju, jer ne pokriva ni potrošacku korpu. U novembru je korpa sa 65 namirnica za cetvoroclanu porodicu stajala 11.797 dinara, dakle, 1,15 prosecnih neto zarada. “Od plate se ne mogu pokriti ni skromne potrebe za hranom i kako onda ljudi da podmire dažbine državi i neke svoje licne zahteve”, kaže Savic i zakljucuje da se u ovoj zemlji kako-tako preživljava dopunskim radom na sivom tržištu.