KONCENTRICNI KRUGOVI LEPOTE
Rano Prolece u Sydney ,donelo je obilje kisa i neophodnu vlaznost i svezinu kojom se priroda obnavljala posle, duge visemesecne suse.
Srbima Sydney-a donelo je duhovnu i obilnu svezinu dolaskom Njegove Svetosti Srpskog Patrijarha Pavla.
Najvaci broj pravoslavnih Srba nikada nije osetio blizinu fizickog prisustva, svog vrhovnog Crkvenog Poglavara.
Duhovnu blizinu koja pomera granice nevidljivog moze da oseti svako, ko u duhu Svesvete Trojice zivi! Kao sto se u mnogobrojnim srpskim crkvama sirom ovog prostranog kontinenta/ Zemlje, siri Bogouhanje svakog Bozica i o Vaskrsu ; citanjem Poslanice Njegove Svetosti.
Za vreme svog ogranicenog boravka u Australiji, Patrijarh Pavle sluzio je Svetu Liturgiju, u nekoliko Sydney-skih hramova.
Prepuni hramovi, prepune crkvene porte.
Secam se ,svog dolaska u portu Crkve Sv Georgija.
Uvek cu pamtiti svoj put jer vise nikada nece biti isto ,moj zivot kao zrela jabuka presecena na pola sa sredistem u zlatnosmedjoj kostici omedjen je tim polovinama zauvek! Tog blagog rano Prolecnog Jutra !
Omedjen sa dve polutke „bliznakinje „moj zivot u Australiji podeljen je :na “ pre i posle“ dolaska Patrijarha..
Strpljivo sam cekala u porti da udjem u crkvu .U sporu liniju pomicanja, bila je utkana moja zudnja prepletena, sa drugim upornima .“Pomicala se“ tiho vodjena udaljenim pojem koji je dopirao iz crkve.Osecala sam kako moja zudnja u bliskom zajednistvu : dise, pulsira i vodi me krilom mog angela.
Posle vise od jednog sata, presla sam taj kratki u fizickom smislu put ali dugacak kroz cekanje . Moje malo iskustvo u trpljenju!
Srecna, nagradjena sto jos traje Bozanstvena Sluzba i sto sada cujem vec, i reci Patrijarha.
Dalje se sve desavalo velikom brzinom , neslucenom nagradom ocekivanja…
Do mene koja sam stajala blizu polovine crkve doneta strujama blagog gibanja naroda koji je bio zbijen i svojom gustinom ispunio svaku stopu prostora, dosao je svestenik iz pratnje i razdvojio tu zbijenu masu.Kao da se otvorilo more ,rascepilo do mojih stopala.
I vec u sledecim trenucima ocekivala sam da pored same mene prodje to divno i drago bice ,blagodat koja se upija , koja rosi celog coveka.
Samo sam nezno kao laticu spustila svoj dlan na Njegovu ruku , svoj pogled zednoga na malu krhku figuru cije su haljine dotakle me lagano kao lahor, u prolazu!
I sve se brzo i zuborno ,i kao ruka koja razmesta nered u sobi spustilo duboko u mene, jos dublje do dna za koji nisam slutila, da je toliko daleko ukopan u mom bicu!
Ovaj nenadani susret okrenuo mi je lice prema prohujalim godinama koje su se izlistale brzo i sumno preda mnom!
Prema jednom slicnom : mirnom i svezem od kise i bledog sunca Beogradskom Danu devedesetih godina…
I videh pred sobom ovaj nepromenjeni i dragi i mirom tocivi LIK.
I cuh ponovo reci samo meni upucene , cuh i kako zlatni kljucic koji ih cuva, kako tiho se okrece u centru mog srca.
I te zlatokrile ptice reci ,izlecu i vracaju se! Napojene i okupane u novom sjaju!
.
I tu staru ali svezu jabuku koju dobih u Beogradu te davne Jeseni ponovo, dotakoh dlanovima gde ista zlacana kostica mene utesenu cuva, i stavih sada o b e jabuke u svoja nedra…
Stavih darove blagodati i ptice se utisase . Na ruci iz dlana mi nice grancica smilja sa otadzbinskim mirisom ; potresnim i neponovljivim.
To behu dve zlacane karike , dva trena mog zivota Beogradski kada sam provela kod Njegove Svetosti u kancelariji 40min.i ovaj u Sydney-skoj crkvi dve sekunde lahora istog i podjednakog.
I stavih smirnu izmedju ovih mirisnih jabuka.Pismo koje dobih prosle god. iz Kancelarije Nj Svetosti Patrijarha Pavla u kome me podrzava u jednoj mojoj borbi i gde me blagosilja.Iz cega dobih veliki uput ; da ovaj nas strmi i uski p u t ima smisla ako gazimo po secivu kamena i ako stope nase ne traze mekotu.
Ljiljana Predic -Joksic,
Decembar , Leta Gospodnjeg 2004.tog
-Sydney-Australia
