Posle decenije pauze u Domu narodne skupštine u Beogradu održan je Vidovdanski sabor srpske dijaspore, koji je okupio zemljake iz celog sveta. U organizaciji Kabineta ministra Đorđa Milićevića, zaduženog za koordinaciju Srbije sa dijasporom, pozivu se odazvalo 260 delegata iz rasejanja. Posle zvuka Svetosavske himne, prvi se okupljenima obratio vladika Ilarion, koji je preneo blagoslov patrijarha i izrazio nadu da će “sve ono što je rasejano biti sabrano”. Premijerka Srbije Ana Brnabić istakla je da je država u proteklom periodu putem organizacije Tačka povratka i programa Karta Serbika učinila mnogo da olakša povratak onim koji žele da se vrate u zemlju i onima koji bi da ulože kapital u Srbiju. Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić poručio je da je veoma važno da su svi Srbi kojima je Srbija matica zajedno i da im ne trebaju nove podele.
– Vi ste ovde kod svoje kuće i u svojoj zemlji, vi ovde nikad nećete biti gosti. Niko ne može da ospori Srbiji da brine o svojoj dijaspori – rekao je Dačić.
Kao domaćin, skupu se obratio ministar bez portfelja zadužen za odnose Srbije i dijaspore Đorđe Milićević, koji je poručio da je ovogodišnje Vidovdansko saborovanje prilika da se sagledaju izazovi, a da su ključne teme jačanje veza, unapređenje ekonomske saradnje i afirmacija srpskog jezika kod mladih u dijaspori.
– Neka nam ljubav prema otadžbini bude svetionik za dalje uspehe – rekao je Milićević.
Na Sabor je najviše delegata pristiglo iz Nemačke 22, iz Austrije 20 i iz Švajcarske 16. Iz Hrvatske je došlo 14 učesnika, iz Rumunije, Italije, Severne Makedonije i Crne Gore po 11, iz BiH 10, iz Francuske, Mađarske i Slovenije po devet, iz Kanade osam, sedmoro je predstavnika bilo iz Švedske i Češke, petoro iz Republike Srpske, četvoro iz Grčke, po troje iz Danske, Amerike, Slovačke i Velike Britanije, Novi Zeland je imao dva delegata, a po jednog Emirati, Izrael i Španija.
U senci Vidovdanskog sabora bila je činjenica da dijaspora, zbog sve većih pritisaka sa zapada, može da ostane bez svog jedinog dnevnog lista na maternjem jeziku i ćirilici. Učesnici Sabora bili su zgroženi mogućnošću gašenja “Vesti”, a cela dijaspora stala je u odbranu našeg lista, jer ga smatraju najboljim slobodnim glasilom u rasejanju.
Reagovanja na mogućnost gašenja “Vesti”
Saša Vićentijević iz Udruženja Srpski centar iz Štutgarta smatra da “Vestima” treba više podrške od strane države, kako bi se nastavila lepa tradicija trajanja ovog lista.
– “Vesti” su naš jedini i najistrajniji medij koji pruža informacije na dnevnom nivou sve ove godine i tako treba i da ostane. Bilo bi nedopustivo da celo srpsko rasejanje ostane bez jedinog dnevnog lista na maternjem jeziku.
Slavko Labović, predsednik Srpskog udruženja u Kraljevini Danskoj i naš poznati glumac kaže da bi bila i grehota i velika greška da se odustane od “Vesti”.
– Posebno u vremenu kada se sve više gasi sloboda govora, gde imamo sad više nego ikad preku potrebu za pravim informisanjem naših ljudi tamo daleko. Evo, ja koji sam odrastao u Danskoj, od svoje pete godine sam tamo, sve više uviđam da je upravo kolektivni zapad, koji se ponosi slobodom govora i propagira je svuda, uveo brutalnu cenzuru protiv svakog ko drugačije misli od njih. Zato je još više potrebno da mi Srbi imamo jedno glasilo na koje možemo da se oslonimo, da budemo informisani na pravi način. “Vesti” imaju moju veliku podršku, moralnu, ljudsku i svaku drugu i mislim da apsolutno treba i država da sačuva ovaj dnevni list.
Stojan Stevanović, predsednik Udruženja srpskih privrednika Švajcarske koristi priliku da mimo najnovijih pritisaka, ukaže značaj opstanka našeg lista: – Ja sam to u više navrata govorio i u TV nastupima, sve treba da se uradi da u dijaspori ostane jedini pisani list “Vesti”, treba apsolutno pomoći i podržati to glasilo da opstane i ostane nam, jer izgubili smo televiziju dijaspore. Dijaspora mora imati više mesta u medijskom prostoru, za nju mora da se čuje, ona mora da se vidi. Nas ima po procenama oko pet miliona u svetu, a imamo samo pola sata medijskog prostora u TV emisiji “Srbija na vezi”.
Milutin Ilić iz Praga, inače političar u parlamentu Češke, kaže da “Vesti” imaju sluha za nepravdu i pravdu, iako izlaze širom Evrope i moraju da paze šta rade i kako informišu.
– Sloboda novinarstva je proklamovano načelo i Srbija može još malo da ga poboljša, ali Evropa je počela da ga gubi. Uvek su veliki pritisci na one koji žele da prenesu argumentovano drugi pogled na istinu. Država, kolege, udruženja, ta solidarnost je sad neophodna i za “Vesti”, nezavisno novinarstvo je stub demokratije. Sloboda novinarstva je svetinja. Očekujem da država podrži “Vesti”i da još dugo budu naše slobodno glasilo.
Slavomir Gvozdenović, počasni predsednik Saveza Srba u Rumuniji kaže da zemljaci u toj državi imaju samo lepa i pozitivna iskustva kad su u pitanju frankfurtske “Vesti”:
– U duši sam očekivao da će zapad da nam se u minut do 12 izvini za sve što je uradio, a vidim da pritiske nastavljaju, čak i prema medijima. Potpuna podrška za opstanak “Vesti” koje su bile naš glas sve ove godine u Evropi i svetu i tako treba da ostane. A ako se Evropa zalaže za slobodnu štampu u Srbiji, ona prvo treba da bude slobodna i kod njih.
Petar Gojković iz Pariza, predsednik odseka za kulturu Skupštine dijaspore u Francuskoj, predlaže potpisivanje peticije:
– Dajte da potpišemo svi peticiju da se nikada ne ugasi ovaj dnevni list. Ako treba, svi ćemo pomoći i stati u odbranu istine i informisanja. Mi u Francuskoj ne bismo nikada ni mogli da postojimo bez objava i priloga u “Vestima”. To su najvažnije novine koje postoje u rasejanju.
Naš ponos
Dušan Aleksić, potpredsednik Saveza Srba Italije kaže da sve što je dobro i patriotski nastrojeno prema nacionalnom interesu Srbije i Srba, uvek trpi pritiske.
– “Vesti” su jedino glasilo u Evropi na srpskom jeziku, ponos svih Srba, na ćirilici i latinici. Mi smo u Italiji naručivali novine na ćirilici, želeći tako da čuvamo i jezik i pismo. Nadam se da će država zauzeti dobar stav i podržati jedno tako dragoceno glasilo. “Vesti” su uvek bile glas dijaspore, a važno je i da to ostanu.
Važni za maticu
U završnici Sabora učesnici su iznoseći zaključke jasno osudili teror koji režim Aljbina Kurtija sprovodi nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, ali su i jednoglasno podržali sve aktivnosti predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije na odbrani srpskog naroda na našem KiM. Ministar bez portfelja zadužen za odnose sa dijasporom Đorđe Milićević, koji je organizovao ovaj skup, istakao je da koliko država Srbija pridaje važnost ovom Saboru dovoljno govori činjenica da su obratili i Sabor podržali izaslanik predsednika, predsednik Narodne skupštine, predsednica Vlade Srbije, ministar spoljnih poslova, kao i izaslanik patrijarha.
– Ponosan sam da ste jasno poslali poruku da bez obzira na to gde živeli i radili i koji pasoš nosili, vaša država je Srbija. A ja vam obećavam – vaša država će uvek biti uz vas – zaključio je ministar Đorđe Milićević.
Svi govornici su istakli značaj i potrebu da u sledećoj vladi Srbije dijaspora dobije svoj resor, da naši ljudi iz rasejanja imaju svoju kuću u Beogradu, čija će im vrata uvek biti otvorena i u kojoj će uvek moći da dobiju pomoć koja im je potrebna. Predloženo je otvaranje novih odeljenja dopunske nastave na srpskom jeziku, jedan sublimiran udžbenik istorije za celu populaciju u zemlji, regionu i dijaspori.
Žele ulaganja i škole
Želje i ideje zemljaka iz rasejanja su različite, od boljih uslova za investiranje u matičnu državu, preko zahteva da se ponovo otvori Ministarstvo za dijasporu i bolje primenjuje zakon o dijaspori do revitalizacije starih i osnivanja novih dopunskih škola. Prof. Srđan Mijalković, osnivač i rukovodilac Prosvjetinih dopunskih škola u Austriji i potpredsednik Odbora Prosvjete u Beču kaže da je srećan što se posle dve decenije rasejanje okuplja matici: – Znači da su državni organi shvatili da su resursi u dijaspori ogromni i da se sa njima mora i može na višem nivou organizovati. Organizacija Sabora je početak nove faze razvoja države Srbije nama koji živimo u rasejanju i očekujem da će se sistemski rešavati problemi koje imamo. Problemi su nam svuda slični – borba za identitet, kulturu i duhovnost, ključni problem je obrazovanje mladih i osnivanje novih dopunskih škola.
