Isidora u Pragu Foto: Privatna arhiva
Isidora kaže da se nije pokajala što je tako rano otišla iz Srbije.
„Život u inostranstvu vidim kao veliko životno iskustvo, pogotovo kad se u to upustite u godinama kad svakako treba da se osamostalite i postanete svoj čovek“, smatra ona.
Za Češku se odlučila jer je u gimnaziji išla na kurs češkog jezika. Tamo je išla na razmenu đaka što joj je pomoglo da usavrši jezik, pa je odluka da studira u Češkoj za nju bila sasvim prirodna.
Ona misli da je Češka od svih bivših komunističkih država najbolje prošla u tranziciji.
„Češka je uređena zemlja u kojoj se stanovnici ne zamaraju dnevno-političkim temama, iako ne bih rekla da su apolitični. Stopa nezaposlenosti je među najnižim u Evropi i svako ko želi da radi može sebi da obezbedi dostojanstven život. Obrazovanje u Češkoj je besplatno i dostupno svima, pa čak i strancima koji su voljni da nauče jezik“, kaže Isidora.
Kaže i da joj se kod Čeha posebno sviđa njihov odnos prema prirodi i osobama sa invaliditetom.
„Očuvanje prirode je kod njih više deo kulture i navika nego čisto sprovođenje zakona. U Češkoj me je takođe oduševio odnos prema invalidima i ljudima sa poteškoćama sa sluhom i vidom, ne samo prilagođenost gradova njima i strpljenje koje im ukazuju prolaznici, već i to koliko su oni slobodni, komunikativni i samouvereni znajući da ih niko neće neprijatno iznenaditi“, dodaje naša sagovornica.
Ono što joj najviše nedostaje u Češkoj i što najviše razlikuje Čehe od Srba, po njenom mišljenju, je druželjubivost i srdačnost.
„Česi su veoma zatvoreni i kao pojedinci i kao narod. Prema strancima imaju prilično odbojan stav i sprijateljiti se sa njima često iziskuje dosta vremena, a i znanje češkog kao preduslov. Ta zatvorenost, u kombinaciji sa konstantno sivim i kišnim vremenom, često izaziva nostalgiju za vedrom atmosferom koja vlada među našim ljudima bez obzira na dešavanja oko njih“, objašnjava naša sagovornica.
Isidora kaže da se trudi da bude u toku sa aktuelnim dešavanjima u Srbiji, ali izbegava dnevno-političke teme jer su to za nju „već viđene priče“.
„Spontano sam počela da filtriram sve te informacije koje se svakodnevno serviraju kroz naše medije i drago mi je da mi na njih više ne odlazi toliko vremena i energije“, kaže ona i dodaje da nema lepo mišljenje o političkoj situaciji u Srbiji.
„Ona je već odavno prešla granicu za koju sam ja smatrala da neće moći da se pređe bez posledica po odgovorne, tako da imam osećaj da je sve što se dešava u poslednjih nekoliko godina potpuno besmisleno i, koliko god se trudila, zaista ne vidim gde je kraj svom tom besmislu. To je i razlog što više ne želim da posvećujem vreme dnevno-političkim dešavanjima“.
Pitali smo je i da li su Česi u njenom okruženju upoznati sa aktuelnim dešavanjima u Srbiji.
„Apsolutno nisu u toku, sem ako su negde načuli da je tamo negde neki rat, često ni ne znaju gde je Srbija. Jugoslavija i njen raspad su za moje češke vršnjake nešto potpuno neshvatljivo i uvek se začude kad shvate da mi međusobno pričamo istim jezikom. Oni koji su malo bolje upućeni u aktuelna politička dešavanja misle da je Srbija na putu ka EU i deluje da do njih stižu samo informacije o tome kako smo na papiru ispunili još neki uslov za ulazak u EU“, navodi Isidora.
Ispričala nam je i da su reakcije retko pozitivne kad kaže da je iz Srbije.
„Tokom mog prvog boravka u Češkoj 2013. godine, grupa mojih vršnjaka, u tom trenutku srednjoškolaca, me je pitala kako mi živimo u Srbiji dok kod nas traje rat. Kroz priču smo došli do toga da oni misle da mi sve vreme ratujemo oko Kosova. U prvom periodu nisam mogla da ne primetim da na nas sa Balkana gledaju sa određenom dozom nadmenosti. Nakon nekoliko godina provedenih u Češkoj i nakon što sam savladala jezik, više nemam takav utisak kad razgovaram sa lokalnim stanovništvom, jer se i njihovo mišljenje donekle promeni kad shvate da mi možemo da se prilagodimo njima i da zapravo nismo ništa gori od njih“, navodi Isidora.
Rekla nam je i da je sa starijim Česima imala znatno bolja iskustva, kad kaže odakle je, nego sa vršnjacima.
„Oni cene naš narod i uvek napomenu da treba da znamo da odluke njihovih političara često ne oslikavaju stav građana.“
Dolazak u Češku joj je u velikoj meri promenio život.
„Odselila sam se pred početak studija, tj. u trenutku kad bih svakako napustila svoj grad i otpočela neko novo poglavlje u životu, tako da je odlazak u inostranstvo samo pojačao taj utisak“, kaže Isidora i nastavlja da nam opisuje svoj život u Češkoj.
„Sve vreme u Češkoj sam provela kao student, završila sam osnovne studije antropologije na Fakultetu prirodnih nauka Masarikovog univerziteta u Brnu, a trenutno privodim kraju i magistarske studije. Stipendista sam češke Vlade i zahvaljujući tome ne moram da brinem o osnovnim potrepštinama, a uz povremene dodatne poslove mogu sebi da obezbedim prilično pristojan život. Opštim kvalitetom života sam veoma zadovoljna, čini mi se da lako održavam balans između obaveza i svojih hobija i uživanja, mada dugo ispijanje kafe uz ‘priči nikad kraja’ jeste nešto od čega sam morala da se odviknem. Razgovori se u Češkoj vode uz pivo, a ja i nakon pet godina provedenih ovde još uvek ne mogu da savladam više od jednog“.
Kaže i da je u Češkoj naučila da lepo vreme nije potrebno za uživanje u prirodi i da, kako ona kaže, „ne postoji loše vreme, već samo loše cipele i loša jakna“.
Što se tiče načina na koji Češka upravlja pandemijom kaže da je zadovoljna i da iako joj neke mere nisu imale smisla uvek se trudila da ih poštuje.
„Iako je u Češkoj u poslednjih godinu dana zatvoreno maltene sve što nije neophodno za osnovne potrebe, izuzetno mi je drago što je policijski čas važio samo nekoliko meseci, i to isključivo u noćnim časovima. Takođe, verujem da su podaci u Češkoj bili tačni i provereni, za razliku od podataka iz Srbije koji su često izazivali sumnju. Sa druge strane, da živim u Srbiji već bih davno bila vakcinisana, dok ovde još uvek nema dovoljno vakcina da bi se imunizovala i mlađa populacija“, zaključuje Isidora.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
