MILIONE VRAćAJU IZ BUDŽETA
• U stečajnoj masi Beogradske banke završilo je više od 3,5 miliona evra donacija dijaspore • Isplata duga trebalo bi da počne dogodine
Postepena isplata duga države prema Fondu „Dijaspora za maticu“ trebalo bi da počne naredne godine, potvrdio je za „Vesti“ novi ministar finansija u Vladi Srbije Mirko Cvetković.
– Postoji dobra volja da se novac vrati. Stručnjaci u ministarstvu razmatraju dokumentaciju vezanu za taj slučaj i kada se utvrde sve činjenice, nameravamo da taj problem rešimo – kaže Cvetković.
Prema proverenim informacijama iz Ministarstva finansija, namera ministra Cvetkovića je da država isplati dug Fondu „Dijaspore za maticu“ iz budžeta, a da ugovorom preuzme na sebe potraživanje prema Beogradskoj banci AD u kojoj je posle stečaja ostalo zarobljeno nešto više od 3,5 miliona evra Fonda. U Ministarstvu finansija planiraju da prilikom pripreme predloga budžeta za 2008. godinu, jedna od stavki bude i isplata duga prema Fondu, a ostaje da se vidi da li će svih 3,5 miliona evra biti vraćeno odjednom ili će se to uraditi u nekoliko delova u narednih par godina.
Ovakav potez države ne bi bio neuobičajen, jerje na sličan način oslobođen i novac „Telekoma Srbije“. Naime, Ugovorom o ustupanju potraživanja koji je Ministarstvo finansija zaključilo sa „Telekomom Srbija“, iznos od 219 miliona dinara svojevremeno je prenet sa računa Beogradske banke i Beobanke na novi račun „Telekoma“.
Zarobljena sredstva
Agencija za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka potvrdila je u dopisu „Vestima“ da priznaje potraživanja Fonda dijaspore za maticu u sledećim iznosima:
2.487,885,19 dinara, 1.109.660 SEK (švedskih kruna), 1.615.060 ćF (švajcarskih franaka), 1.680 GBP (britanskih funti), 81.478 USD (američkih dolara), 1.824.329,53 EUR (evra), 2.080 CAD (kanadskih dolara).
– Pohvaljujem odgovoran potez Ministarstva finansija i to će uticati na vraćanje poverenja rasejanja u maticu – kaže za „Vesti“ Živadin Jovanović, bivši ministar inostranih poslova SRJ i kopredsednik Saveta Sabora, koji je imao i deponovan potpis za raspolaganje novčanim sredstvima Fonda „Dijaspora za maticu“
Inače, Fond „Dijaspora za maticu“ osnovan je odlukom Saveta Sabora „Dijaspora 99“, 10. avgusta 1999. godine „u cilju učestvovanja u otklanjanju materijalnih i humanitarnih posledica izazvanih agresijom NATO pakta“. Prethodno je formiran Savet Sabora dijaspore, 5. avgusta 1999. godine, čiji je pokrovitelj bio predsednik tadašnje SRJ Slobodan Milošević.
Fondom su, u ime Sabora matice i rasejanja i Saveta Sabora, sve do oktobarskih promena 2000. godine upravljali tadašnji šef diplomatije Živadin Jovanović i dr Miloje Milićević iz Berlina, kopredsednik Saveta Sabora. Posle petooktobarskih promena 2000. godine rukovodstvo Fonda je u više navrata apelovao kod novih vlasti SRJ da sesazove novi Sabor dijaspore na kome bi bili izabrani novi ljudi koji bi upravljali Fondom. Do toga, međutim, nikad nije došlo, već je Savezna vlada krajem 2001. godine osnovala državni Savet dijaspore Vlade SRJ, koji je delovao do usvajanja Ustavne povelje SCG.
Dobročinstvima širom rasejanja u Fond se za kratko vreme slilo oko 13 miliona nemačkih maraka tj. oko 6,5 miliona evra. Od tih sredstava, oko pet miliona nemačkih maraka utrošeno je najvećim delom za obnovu porušenih objekata u NATO bombardovanju Srbije. Preostalih sedam miliona maraka je ostalo na računu u Beogradskoj banci nakon njenog stečaja 3. januara 2002. godine.
Ništa nije značilo ni to što je uprava Fonda 4. decembra 2001. godine, tj. mesec dana pre otvaranja stečajnog postupka nad Beogradskom bankom, zvanično tražila da se novac Fonda prebaci na novi račun, koji je otvoren u Rajfajzen banci. Rukovodstvo Beogradske banke koje je preuzelo banku posle promena 2000. godine, nije sprovelo taj nalog. O takvom ponašanju nadležnih u Beogradskoj banci, Fond je bezuspešno intervenisao kod tadašnjeg ministra finansija Srbije Božidara đelića i guvernera Narodne banke Jugoslavije Mlađana Dinkića.
– Višegodišnji nesporazum oko vraćanja novca Fonda „Dijaspora za maticu“ posledica je toga što su političari koji su došli na vlast 2000. godine, smatrali nas iz Fonda političkim protivnicima – kaže za „Vesti“ Miloje Milićević iz Berlina.
U stečajnoj masi Beogradske banke, koja je likvidirana, završilo je više od 3,5 miliona evra donacija dijaspore. Fondu „Dijaspora za maticu“ priznato je pravo na redovno potraživanje pomenutih sredstava iz stečajne mase Beogradske banke, ali ne i izvršno, koje podrazumeva da se Fond namiri pre svih ostalih potražilaca. Agencija za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka priznala je u celosti potraživanje Fonda, ali je stečajni upravnik LJubinka Lovčević istakla da to potraživanje može da bude namireno samo iz stečajne mase, posle donošenja Rešenja o glavnoj deobi Trgovinskog suda u Beogradu. Međutim, prema rečima predsednika ovog suda Steve đuranovića još je nezahvalno precizirati kada će Stečajno veće Trgovinskog suda doneti Rešenje o glavnoj deobi.
Sutra: NEMA PRAVNOG NASLEDNIKA
Ogromna šteta
Predsednik Upravnog odbora Fonda „Dijaspora za maticu“ i kopredsednik Saveta Sabora dijaspore, Miloje Milićević ističe da ukupna materijalna šteta nije 3,5 miliona evra, već da treba uračunati i kamate, što bi zapravo iznosilo oko 5,5 miliona evra.
– Ali to nije ništa u odnosu na štetu koja je napravljena odnosima matice i dijaspore, gde su ljudi iz rasejanja izgubili poverenje u matičnu državu i sada je teško bilo koga motivisati da izdvoji novac i pomogne – kaže Milićević.
On dodaje da, osim novca koji je ostao zarobljen na računu Beogradske banke, od 2002. godine na deviznom računu Ministarstva spoljnih poslova postoji oko 90.000 evra koje takođe nisu vraćeni Fondu.
