PRECRTALI NASLEDNIKE
• Država ukinula Fond 2002. godine, pa je sada sporno pitanje kome Ministarstvo finansija da vrati 3,5 miliona evra
Najava ministra finansija Mirka Cvetkovića da će država vratiti zarobljeni novac Fonda „Dijaspora za maticu“, obradovala je javnost u rasejanju, ali i otvorila pitanje ko će i kako ubuduće upravljati tim sredstvima.
Uvidom u spise Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje je sada nadležno za vođenje svih registara političkih organizacija i udruženja građana u Srbiji, „Vesti“ su utvrdile da je nekadašnji Fond „Dijaspora za maticu“ ukinut i da ne postoji
nijedan pravni naslednik koji bi mogao da računa na 3,5 miliona evra koliko je ostalo zarobljeno na računu stečajem Beogradske banke.
Posle bombardovanja NATO-a, na inicijativu Sabora dijaspore pod pokroviteljstvom Slobodana Miloševića, Fond „Dijaspora za maticu“ je osnovan početkom avgusta 1999. godine, a zvanično registrovan 2. novembra te godine kao udruženje građana. Dobročinstvima širom rasejanja u Fond se za kratko vreme slilo oko 13 miliona tadašnjih nemačkih maraka. Od tih sredstava (6,5 miliona evra), za obnovu porušene Srbije potrošeno je oko šest miliona maraka (3 miliona evra), a o svim prihodima i izdacima Fonda pažljivo se čuva dokumentacija, kojom raspolaže i Ministarstvo spoljnih poslova ranije SRJ, a sada Srbije. Iako su „Vesti“ pokušale da dođu do dokumenacije o troškovima Fonda, Ministarstvo spoljnih poslova nije nam omogućilo uvid u spise, iako bi oni trebalo da budu javni.
Spiskovi dobrotvora
Bivši šef diplomatije SRJ Živadin Jovanović, koji je imao deponovan potpis za raspolaganje novčanim sredstvima Fonda „Dijaspora za maticu“ tvrdi da ne može da nestane novac koji je privatnog karaktera, jer su ga sakupljali naši ljudi u rasejanju koji i danas imaju priznanice da su uplaćivali novac.
– Ne može se reći da ne postoje ljudi koji su dali novac. Mi imamo spiskove ljudi koji su dali novac i ne mogu se zanemariti njihove donacije. Pomenuću samo da su naši ljudi iz Štutgarta, na primer, ukupno uplatili oko 400.000 nekadašnjih maraka. To ne može da nestane – kaže Jovanović.
Fondom su, u ime Sabora matice i rasejanja i Saveta Sabora, sve do oktobarskih promena 2000. godine upravljali Živadin Jovanović, tadašnji ministar inostranih poslova SRJ i kopredsednik Saveta Sabora, kao i dr Miloje Milićević iz Berlina, takođe kopredsednik Saveta Sabora. Međutim, aprila 2002. godine Ministarstvo pravde SRJ naložilo je da se Fond „Dijaspora za maticu“ izbriše iz registra uz obrazloženje da u momentu osnivanja Fonda i u vreme trošenja šest miliona nemačkih maraka, nije bila ispoštovana zakonska procedura, jer je odluka o formiranju Nadzornog odbora Fonda doneta 24. avgusta 2001. godine, a odluka o osnivanju Upravnog odbora Fonda 3. novembra iste godine.
– Država nema ovlašćenja da ugasi udruženje građana, jer ga država nije ni osnovala. Država vodi samo evidenciju, i ne može da ukine volju građana da Fond postoji. Pitanje registracije nije konstitutivno pitanje neke organizacije. Fond postoji i to je važno, a da li je neko nešto brisao to je irelevantno. Ako nešto nije upisano u registar ne znači da je zabranjeno, već da ne postoji u evidenciji – kaže za „Vesti“ Živadin Jovanović.
Ipak, 6. oktobra 2003. godine upućen je novi zahtev tadašnjem Ministarstvu SCG za ljudska i manjinska prava za ponovnu registraciju Fonda kao udruženja građana pod nazivom „Dijaspora za maticu“, a koji bi imao pravni kontinuitet sa Fondom „Dijaspora za maticu“.
Ako treba i u Strazbur
– Fond funkcioniše i mi imamo redovne sastanke. Niko ne može da kaže da ne postojimo. čekamo da se okonča nekoliko sudskih sporova u Srbiji i presudu Vrhovnog suda, posle čega ćemo, ukoliko ne budemo zadovoljni, moći da se žalimo i sudu u Strazburu – kaže Milićević.
Međutim, prema dokumentaciji Ministarstva za državnu upravu novi Fond nikada nije osnovan, a i da jeste, pitanje je da li bi bio pravni sledbenik one organizacije koju je država ukinula. Sem toga, u Ministarstvu za državnu upravu su nam potvrdili da bi novo udruženje građana moglo da računa na pravni kontinuitet samo da je nekom odlukom prvobitnog Fonda „Dijaspora za maticu“ određeno ko će raspolagati imovinom u slučaju rasformiranja organizacije.
– Mi smo interesna zajednica građana i imamo ista prava kao i registrovana društva, a državi to može samo da bude izgovor da ne vrati dug. Vlast već sedam godina izbegava susret sa nama, jer ukoliko bismo seli i razgovarali, to bi značilo da nas priznaju da postojimo – kaže za „Vesti“ Miloje Milićević iz Berlina.
Ostaje nejasno šta će se dogoditi ukoliko Ministarstvo finansija odluči da sprovede nameru i isplati dug iz budžeta, jer je pitanje kome treba vratiti novac. U Ministarstvu za državnu upravu „Vestima“ je objašnjeno da je uz svu dokumentaciju potrebno oko 15 dana da se registruje nova organizacija, ali da ostaje otvoreno pitanje pravnog kontinuiteta sa nekadašnjim Fondom „Dijaspora za maticu“.
