Rastežu Evro za dan života

U Srbiji trećina stanovništva živi ispod takozvane crte siromaštva, jer može da potroši samo 96,4 dinara dnevno ili 1,17 evra. Ankete Republičkog zavoda za statistiku pokazale su da građani 54,8 odsto primanja izdvajaju za hranu i grejanje. Srbija spada i u retke zemlje na svetu gde četvoročlana porodica sa prosečnom platom ne može da podmiri prosečnu potrošačku korpu. čak 35,8 odsto prihoda potroši se na hranu, a 19 odsto na troškove struje, gasa, grejanja… Da je situacija više nego zabrinjavajuća nije potrebna viša matematika, već jednostavna računica. Prosečna plata u martu bila je u Srbiji je 15.863 dinara ili 193,45 evra , dok prosečna potrošačka korpa košta 22.281 dinara ili 272 evra.
Najnovije istraživanje agencije „Faktor plus“ pokazalo je da je gotovo svaki drugi ispitanik standard okarakteriso kao težak ili čak nepodnošljiv, a da zanemarljivo mali broj građana Srbije kvalitet življenja ocenjuje kao dobar. Još je poraznija činjenica da samo mali broj anketiranih verujeu poboljšanje standarda, dok je jedna trećina ispoljila pesimistički stav i izjavila da ne veruje u boljitak.

Beograd u „sivoj zoni“

LJiljana Ivanković, predsednica beogradskog odbora sindikata za tekstil kaže da iako su gradovi u južnoj i istočnoj Srbiji statistički najugroženiji, Beograd predstavlja tvz. „sivu zonu“, jer je radnicima i penzionerima najteže u metropoli.
Istraživanja pokazuju da 19,3 odsto starih ljudi uopšte nema porodicu, dok 56,5 odsto živi odvojeno od mlađih članova rodbine. Prema rečima gospođe Ivanković, i tu je najgora situacija u Beogradu.
– Penzioneri, naročito oni koji su radili u tekstilnoj i obućarskoj industriji, mesečno životare sa oko pedesetak evra. Oni koji nemaju porodicu gotovo su u bezizlaznoj poziciji, jer u Beogradu, gde je ponuda mlade radne snage velika, nemaju šansu za bilo kakav dopunski posao. Za razliku od provincije, gde ponešto zaseju u bašti, beogradski penzioneri nemaju niti tu mogućnost. Zato su često žrtve prevara, jer putem oglasa mnogi nude izdržavanje starih ljudi u zamenu za stan – priča gospođa Ivanković.

Darko Marinković, istraživač agencije „Faktor plus“ kaže da je ekonomska situacija u Srbiji nepovoljna, čak i za zemlju u tranziciji.
– LJudi su apatični, nezadovoljni, čak besni. Više od 70 odsto ispitanika se izjasnilo da podržava štrajkove, a u Srbiji dnevno bude organizovano oko 50 do 60 štrajkova – priča dr Marinković.
Prema njegovim rečima, karakteristično je da je u svim tranzicionim zemljama došlo do zatvaranja fabrika, što je prouzrokovalo gubitak radnih mesta, ali su isto tako privatizacija i reforme dovele nove investitore. Kao primer, on navodi Poljsku, gde je na jedno zatvoreno radno mesto otvarano 40 do 50 novih radnih mesta. Trenutno u Srbiji na posao čeka više od 930.000 građana, a procene su da je tranzicioni period „proizveo“ još 300.000 nezaposlenih.
Srbija je i zemlja kontrasta. Vojvođani tradicionalno imaju bolja primanja, dok žitelji sa juga i istočne Srbije jedva sastavljaju kraj sa krajem. Leskovac je najbolji primer, jer zaposleni primaju jedva 120 evramesečno (49,7 odsto manje nego Novosađani). Još veće razlike su u primanjima, ako se posmatra po delatnostima, jer zaposleni u duvanskoj industriji dobijaju 585 evra, dok radnici u tekstilnoj industriji zarade svega 39 evra mesečno.
Beograd je, ako se gleda po prosečnoj zaradi od 245 evra (20.330 dinara) najbolji za život u Srbiji. Ali treba znati da u prestonici živi najviše ugroženih slojeva stanovništva, kao što su penzioneri, izbeglice, raseljeni, Romi.

Trećina penzionera u Beogradu

Penzionera, jedne od najosetljivijih socijalnih grupa, u Beogradu ima oko 321.000 (od ukupno 1.242.000 u republici). Prosečna penzija je 169 evra, ali ima dosta i onih čija primanja mesečno ne prelaze osamdeset evra.
Boljka najstarijih sugrađana je i to što od vremena velike hiperinflacije svoje prinadležnosti ne primaju na vreme. Iako se od 2000. godine sitacija umnogome poboljšala i danas penzionerski čekovi kasne, tako da su ovih dana dobili prvi deo martovske penzije.

U Zemunu najviše izbeglica

Izbeglice u glavnom gradu su poseban problem, jer mnogi od njih nemaju nikakva primanja. Prema poslednjem popisu u Srbiji ima 147.000 izbeglica i oko 220.000 raseljenih sa Kosova i Metohije. Procene su da u Beogradu živi oko 30.000 do 40.000 izbeglih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, dok se broj raseljenih sa Kosova kreće do 50.000 građana.
Među izbeglicama je mnogo starih, a veliki je broj onih koji nisu regulisali svoja prava iz penzionog osiguranja u Hrvatskoj i BiH.
Naročito je teška situacija u beogradskoj opštini Zemun, gde živi oko 12.000 prognanih i izbeglih osoba, a 12.500 ljudi pristiglo je sa Kosova.

Romi najugroženija grupa

Možda najugroženija socijalna grupa u Beogradu su Romi. Siromaštvo i socijalna isključivost su osnovne karakteristike ove grupacije. U Srbiji ih je oko 400.000, a tačan podatak koliko ih živi u prestonici ne postoji, zbog migracionog načina života i neposedovanja ličnih dokumenata. Ipak, prema nezvaničnim podacima, samo u Zemunu živi oko 20.000 Roma
(prema popisu oko 5.000 ), a očekuje se i povećanje zbog najavljenog deportovanja iz zemalja Zapadne Evrope.
Nepismenost, kao posledica siromaštva je velika među Romima. Omladina uzrasta od 15 do 19 godina je čak 16 odsto nepismena, dok blizu 60 odsto nema osnovnu školu.
Svega 0,7 odsto celokupne romske populacije završi gimnaziju ili dobije univerzitetsku diplomu.
Većina Roma živi u izrazito lošim uslovima
(kod Gazele, Vojni put, desna obala Dunava, Marinkova bara, Laudonov šanac, Zemun Polje). Život u kartonskim barakama uzrok je čestih bolesti, smrtnosti, ali i brojnih nesreća, poput čestih požara i havarija.

Socijala za 70.000 porodica

Komesarijat za izbeglice je pokrenuo nekoliko programa za integraciju najugroženijih grupa, a u tome će im kao i dosad pomoći Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj UNHCR-a, a očekuje se i kredit od 20 miliona evra za izgradnju krova nad glavom.