Ratko Janković bio je student generacije na Teksaškom univerzitetu
Jedan od najboljih na svetu, a ostao bez stipendije
Dvedesetčetvorogodišnji Ratko Janković, koji je sa svim desetkama završio studije iz oblasti finansija na Teksaškom univerzitetu, nije dobio godišnju stipendiju za postdiplomske studije na Sorboni od 1.250.000 dinara iz Fonda za mlade talente Vlade Srbije. Obrazloženje Komisije za dodelu stipendija je da Ratko studije nije završio u Srbiji, što u uslovima konkursa, inače, nije ni stajalo. Stajalo je, međutim, da će stipendista morati da radi minimum pet godina u Srbiji, a Ratko nema ništa protiv. Zašto je onda Komisiji bitno gde je Ratko završio studije, pogotovu što je 15 stipendija ostalo nepodeljeno?
Ratko na Sorboni trenutno izučava matematičke modele u finansijama i ekonomiji. Jedan je od 16 studenata iz celog sveta koji je primljen na ovaj prestižni master progam. Osnovne studije na Teksas tič univerzitetu, koji pohađa više od 30.000 studenata, završio je kao student generacije sa prosečnom ocenom deset. Posle uspešno završenih studija u Americi, kao najbolji student finansija primljen je na Sorbonu. Njegove postdiplomske studije na ovom prestižnom univerzitetu dovedene su, međutim, u pitanje zbog odbijanja Komisije fonda za mlade talente da mu da stipendiju. Ratko kaže i da nije jedini koji je odbijen na ovaj način.
– Bio sam više nego spreman da potpišem ugovor i po završetku studija na Sorboni vratim se u Srbiju. Na moje veliko razočaranje, u oktobru 2005. godine, dva meseca posle završetka konkursa, stigao mi je negativan odgovor, bez objašnjenja – priča Ratko za „Blic“.
Pošto većina postdiplomskih programa u svetu počinje još krajem avgusta, Ratku nije bilo jasno zašto je Fond Vlade Srbije odluku doneo tek krajem oktobra. Kako su studenti potpisali ugovore, kako su stipendije distribuirane, jesu li studenti prekinuli programe da bi došli u Srbiju i preuzeli stipendije – pitao se Ratko.
– Negativan odgovor zatekao me je na Sorboni i verujte duboko potresao. Dalji nastavak mojih postdiplomskih studija bio je praktično doveden u pitanje. Uvaženi profesor Sorbone i šef Katedre za ekonomiju Bernard Kornet, jedan od najpoznatijih mikroekonomista u svetu, na moj zahtev odmah je napisao dva pisma i uputio ih na adrese ministarstava prosvete i sporta i finansija. U međuvremenu, za vreme božićne pauze, ja sam uspeo nekako da dođem do ministra finansija Mlađana Dinkića i lično ga upoznam sa svojim problemom. On je bio iznenađen i obećao mi saradnju. Do nje ipak nije došlo i pored nekoliko mejlova koje sam mu poslao podsećajući ga na dato obećanje – kaže Ratko.
U međuvremenu, iz Ministarstva prosvete i sporta, od izvesne gospođe Tatjane Jovanović, na Ratkov zahtev stigao mu je pismeni odgovor da je „ispunio uslove, ali ne i kriterijume komisije jer osnovne studije nije završio u Srbiji“. Taj kriterijum nikad nije ni postojao u objavljenom konkursu.
– Tada sam shvatio da je taj uslov naknadno i nezakonito donesen
po završetku konkursa. To mi je priznao i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić, koji je jedan od osnivača Fonda i član Komisije, sa kojim sam skoro razgovarao u rezidenciji naše ambasade u Parizu. Rekao mi je da je ubeđivao članove Komisije da ne menjaju uslove i da svi studenti, bilo da su studije završili u Srbiji ili na strani, budu jednako uzeti u obzir kao što je to prvobitno naznačeno u konkursu. Oni ga nisu slušali govoreći da studenti koji studiraju u inostranstvu već imaju opcije tamo negde i da njima nije potrebna pomoć. Svoju vizitkartu dao mi je i savetnik predsednika Srbije Dušan Bataković, govoreći da će mi pomoći, ali ni od njega nema odgovora. Eto, srpski studenti na prestižnim univerzitetima ostaju na cedilu po ko zna koji put. Država se sa nama igra, a posle nikome nije jasno zašto naši mladi ljudi odlaze i ne vraćaju se u Srbiju. U jedno sam siguran – vratiću se bilo da mi država ovom prilikom pomogne ili ne – kaže Ratko.
