Poznati nemački slavista i balkanolog prof. dr Gabrijela Šubert objavila je nedavno u Jeni dvojezičnu, izuzetno značajnu knjigu „Srbi i Nemci“ – Tradicija zajedništva protiv predrasuda.
Ona je sa grupom svojih zemljaka i nekoliko naših autora napravila presek istorijskih veza i međusobnih uticaja ta dva evropska naroda. Prvi podsticaj za pisanje ove knjige dali su nemački profesori sa univerziteta u Jeni, a srpska strana je to odmah podržala i svojim prilozima dopunila i obogatila.
Na kraju je zajednički sročeno preko 300 stranica zanimljivog štiva koje bi sa zadovoljstvom mogla da čita i brojna kolonija Srba u današnjoj Nemačkoj. Knjiga je i pravi udžbenik za profesore i đake dopunske nastave na srpskom jeziku, jer pruža do sada najcelovitiju sliku o tome kako su se i koliko u prošlosti družili Srbi i Nemci, koliko jedni druge poznaju i što je posebno važno – svi tekstovi su štampani na srpskom i nemačkom, tako da to omogućava i vežbanje jezika upoređivanjem sadržaja.
Uzajamno poštovanje
– Želja ekipe autora bila je da se knjigom otkloni uzajamno nerazumevanje, a poznavanje zajedničkih veza i istorije je za to najbolji način – rekla je Gabrijela Šubert prilikom predstavljanja ove knjige na talasima radio-stanice WDR iz Kelna.
Ona kaže da odnosi Nemaca i Srba imaju dugu i veoma burnu istoriju. Prvi kontakti ostvareni su još u srednjem veku, ali kao zlatno doba njihove kulturne saradnje smatra se početak devetnćstog veka. Vuk Stefanović Karadžić je 1823. godine proglašen za doktora nauka na nemačkom univerzitetu u Jeni i on prvi uspeva da vodećim nemačkim intelektualcima tog doba približi srpsku kulturu, objašnjava gospođa Šubert.
– Nemci su krajem 18. veka počeli da se interesuju za srpsku kulturu i poeziju i to pre svega za njihovo narodno stvaralaštvo, jer su u toj vrsti poezije tražili i nalazili nešto što kod njih više nije postojalo i tu u Srbiji su to našli, znači izvorno, starinsko i prirodno.
Šnajder „srpska“ reč
Dugačka je lista nemačkih pisaca koji su se bavili Srbijom u to vreme i na njoj su Herder i Humbolt, ali i slavna braća Grim. Ali ni Nemci nisu bili nepoznati među srpskim književnicima. Srbi su od njih puno učili iz oblasti nauke i filozofije, a u srpskom jeziku se odomaćilo oko 5.500 nemačkih reči. Spomenimo samo neke: šnajder, šuster, moler, farba, cigla, flaša, balon i druge. Sve ove reči svedoče o nemačkom uticaju na Srbe, ponajviše u svetu zanatstva i tehnike.
… Gete je bio oduševljen i prepevao je „Hasanaginicu“ i uveo srpsku pesmu u evropsku književnost“ – napominje nemačka slavistkinja.
– Srpski autori su o nemačkom narodu uvek pisali sa velikim poštovanjem, a kroz direktne kontakte sa Nemcima koji su živeli u Vojvodini gledali su ih i sa izvesnim čuđenjem zbog njihove marljivosti – kaže profesorka Šubert navodeći reči LJubomira Nenadovića koji je jednom negde zapisao: „Nemac uvek radi kao da će živeti još sto godina, a moli se kao da će sutra umreti“.
A Stevan Sremac je tome kasnije dodao i svoju ocenu da se Nemci sada manje mole, ali još uvek puno rade, bolujući pri tom od nostalgije za svojom postojbinom.
Uskoro drugi tom
Sve je počelo da se kvari u odnosima Srba i Nemaca od nemačkog ujedinjenja i naglog jačanja te vojne sile, a u 20. veku je to dovelo i do dva svetska rata u kojima su dva naroda stajala na suprotnim stranama i to je naravno dovelo do zahlađenja međusobnih odnosa.
U poslednjih desetak godina dvadesetog veka, zbog ratova na prostoru nekadašnje Jugoslavije, opet su ti odnosi doživeli gotovo potpuni prekid (u proleće 1999. godine su prekinuti diplomatski odnosi zbog agresije NATO). Nemačka javnost izgubila je kontakt sa srpskom kulturom, a jedina slika o Srbiji pružana im je preko medija koji u balkanskom haosu često nisu imali dovoljno osećaja za meru u okrivljavanju samo jedne od strana.
Istok u Evropu
– Kultura ide, nažalost, uvek paralelno sa politikom, ali ja mislim da mi naučnici imamo obavezu da političarima pokazujemo da ima tu i tradicije koju i političari moraju da poštuju i da računaju sa time da tu ne igra ulogu samo jedan trenutak, situacija ili problem, nego tu treba i raditi da Evropa stvarno postane stabilna. Zato bi trebalo i jugoistočnu Evropu priključiti EU – smatra gospođa Šubert.
Profesor Gabrijela Šubert uverena je da sada na univerzitetima leži velika odgovornost i obaveza da pokrenu i ožive novo poglavlje kulturne saradnje i prevazilaženje nagomilanih predrasuda.
– Sada se pojavila knjiga „Srbi i Nemci“ i to je prekretnica. Ona je zamišljena zapravo samo kao uvod u mnogo širi prikaz saradnje i veza između nemačkog i srpskog naroda. Sigurno je da postoji još dosta neistraženih oblasti, a njima će se baviti drugi tom knjige – kaže Gabrijela Šubert, napominjući na kraju razgovora da srpsko-nemačke veze i pored duge tradicije danas prolaze kroz period u kome su poprilično zapostavljene.
Važna uloga dijaspore
Kultura se ne razmenjuje samo u kontaktima naučnika, već pre svega na nivou običnih ljudi, a nemačka slavistkinja iskreno veruje da veliku i važnu ulogu tu imaju baš Srbi koji žive i rade već decenijama u Nemačkoj, pa samim tim dobro poznaju i njenu kulturu.
– Oni su najbolji posrednici između dva naroda, jer nemaju predrasuda i integrisani su. NJihov položaj je u Nemačkoj bio dosta težak za vreme balkanske krize, a niko to, nažalost, nije istraživao i ponešto o tome zapisao, a trebalo je.
