Srbi, Hrvati, Bošnjaci, ostali – svi protiv svih. Dva naroda nadglasavaju treći (već viđeno u nedavnoj prošlosti). Očekivalo se da će predsednički samit „Brdo-Brioni“, koji je održan tokom vikenda u Sarajevu, pomoći u izgradnji poverenja među zemljama u regionu, ali i među narodima u BiH. Posebno što je na sastanku bila „konstruktivna atmosfera“.
Međutim, još sa aerodroma u Sarajevu nisu poleteli avioni sa predsednicima zemalja jugoistočne Evrope, bosanski i srpski članovi Predsedništva BiH snažno su se posvađali.
Izetbegović je teško optužio Srbe za stradanje Hrvata i Bošnjaka u Banjaluci tokom rata, što je razljutilo i do sada uvek odmerenog Ivanića. Srbe je u poslednjih nekoliko dana razbesnelo nekoliko događaja.
Verski lideri – biskup Komarica i reis Kavazović – optužili su ih za genocid. Bošnjaci i Hrvati nadglasali su Srbe zbog objavljivanja popisa u koji su se u nacionalne grupe uvrstili i nerezidenti (oni koji tu ne stanuju decenijama).
Takvih je oko 200.000 i oni su uglavnom Bošnjaci. Zahvaljujući njima, broj Bošnjaka u konačnim rezultatima popisa može da pređe 50 procenata (Srba je 30 odsto i Hrvata 15 procenata).
Takavim odnosom bošnjačka politika sanja da krene u ustavne promene kojima bi se izborila za većinsku „građansku“, jedinstvenu, ili bošnjačku državu kojom bi vladala. Hrvati, a posebno Srbi, to nikada neće dozvoliti. Ne dozvoljava to ni Ustav BiH, koji konstitutivnost ne veže za brojku. Upravo je Ivanić juče u intervjuu za Večernji list BiH upozorio da onaj ko računa da će na osnovu brojnosti imati veća prava, vodi ka raspadu Bosne i Hercegovine. Političke elite u BiH igraju se vatrom svaki put kada se žestokom retorikom dodvoravaju „svojima“.
Sve je manje onih koji se usuđuju da budu objektivni. Posvađano društvo tone u prošlost. Aktuelni političari potrošili su sve kredite poverenja dobronamernih. Njihova jedina referenca je nacionalizam. Svet, ako ne želi nove sukobe, treba da stavi BiH na listu prioriteta.
Lideri samita „Brdo-Brioni“ očigledno nisu dovoljna međunarodna podrška bosanskohercegovačke enigme. Tim pre što su i zemlje okruženja deo problema Bosne i Hercegovine. Međunarodna zajednica mora da BiH hitno okrene iz sukoba ka evroatlantskom koloseku. Time će rešiti gorućih balkanski, a potencijalni evropski problem. Novo bezbednosno i političko žarište zadnje je što Evropi treba u trenutku kada i sama prolazi kroz ozbiljnu krizu.
I njima su sada, kao i BiH, problem izbeglice. Iako su pobegli od rata, opet se s njima ratuje. Čak i u brojkama.
Autor je glavni urednik BiH izdanja zagrebačkog Večernjeg lista.
