Park Tivoli je najveći i najlepši park grada Ljubljane. Oblikovan je 1813, po skici francuskog inženjera Blancharda. Sam park je prepleten brojnim šetalištima, lepim i cvetnim alejama, fontanama i skulpturama. Posebno ga krase drvoredi, a jedan od najposećenijih je Jakopičevo šetalište ili na slovenačkom »Jakopičevo sprehajališče«.
Upravo tu, na Jakopičevom sprehajališču, gradonačelnik Ljubljane g. Zoran Janković je 10. avgusta svečano otvorio izložbu fotografija »Pejzaži Srbije«, fotografa i umetnika iz Beograda g. Dragoljuba Zamurovića. Otvaranju izložbe je prisustvovao i sam autor fotografija sa suprugom.
Postavka 125. fotografija velikog formata je deo umetničke, kulturne, ali i turističke kampanje kojom Kulturno Društvo Mihailo Pupin iz Ljubljane želi da predstavi lepote i raznovrsnosti predela Srbije.
Dokaz, da je grad Ljubljana odličan konzument svih kulturnih ostvarenja i dešavanja, je i odaziv velikog broja zvanica iz kulturnog i javnog života i Ljubljane i Slovenije. Izložba će biti otvorena do 1. oktobra 2011 godine.
Ogromne zasluge, da se ova izložba održava u Ljubljani, pripada izvanrednom organizacionom rukovodstvu Kulturnog Društva Mihailo Pupin iz Ljubljane, a naročito njegovom idejnom vođi i vođi projekta g. Dušanu Petkoviću, što je istakao i sam gradonačelnik Ljubljane g. Zoran Janković, koji je i delimično i naše gore list.
Iskoristio sam svoj kratki boravak u Ljubljani , da porazgovaram o samom projektu izložbe »Pejzaži Srbije« sa g. Dušanom Petkovićem univ.dipl.ing, vođom projekta .
R.B.M: G.Petkoviću , kako i kada je nastala ideja , da se ovakva izložba postavi u srcu Ljubljane ?
Jednog hladnog dana februara meseca 2010. bio sam gost u stanu g. Zamurovića u Beogradu. Gledali smo fotografije i ćaskali o njegovoj izložbi u Bundestagu u Berlinu. U prijatnoj atmosferi i obilju fotografija, rodila mi se je ideja, da bi pokušali sličnu izložbu organizovati u Ljubljani. Umetnik fotograf g. Zamurović je sa nevericom prihvatio ideju, svestan veličine takvog poduhvata.
R.B.M: Za organizaciju grandiozne izložbe poput izložbe »Pejzaži Srbije«, potrebna su velika finansijska sredstava. Vaše društvo nije imalo te finansijske mogućnosti. Da li ste se obratili za pomoć institucijama u Srbiji i ko vam je uopšte pomogao ?
Niko nam nije pomogao. Pisali smo mnogima za pomoć. Obraćali smo se svima od Ministarstva vera i dijaspore R. Srbije, do Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Srbije, odnosno državnom sekretaru za turizam. Dobijali smo samo negativne odgovore. Svi su nas uputili na Turističku organizaciju Srbije (TOS , čika Ljubina 8 ,Beograd) i na TOB (Turističku organizaciju Beograd). Posle 2. meseca čekanja i od njih smo dobili kratak i negativan odgovor.
R.B.M: Kako ste u tom slučaju uspeli sastaviti finansijsku konstrukciju ovog projekta ?
Posle ovako »izdašne srpske pomoći » iz Beograda , obratili smo se gradskoj opštini Ljubljana (MOL) , organizaciji za turizam, ili ukratko »Turizem Ljubljane«. Bili su oduševljeni idejom i posle nekoliko konstruktivnih sastanaka, dobili smo finansijsku podršku, koju je u tom momentu mogla da ponudi Ljubljana kao grad. Odmah su rezervisali i termin održavanja izložbe. Naravno, da ni ta dobijena sredstva nisu bila dovoljna za ovaj glamurozni i grandiozni projekat. Angažovali smo se pomažući se i svojim privatnim finansijskim sredstvima, a i sam autor g. Zamurović nam je dosta u tome pomogao. Tako smo zatvorili finansijsku konstrukciju.
R.B.M: Pored finansijskih sredstava, koliko je uloženo Vašeg rada i truda kao vođe projekta, a i ostalih članova iz Kulturnog Društva Mihailo Pupin u realizaciju projekta ?
To se nikada ne može oceniti niti tačno odgovoriti. Bilo je mnogo neprespavanih noći, mnogo ostvarenih kontakata, mnogo susreta, a sve što sam radio na ovom projektu sa kolegama iz društva, radili smo sa velikim entuzijazmom i ljubavlju prema našoj domovini Srbiji. Radili smo s’ljubavlju i rekao bih glavom. U tome mi je pomogla i moja porodica. Zato nam je i uspelo da postavimo izložbu.
R.B.M: Osim umetničkog prikaza dela izuzetnog fotografa i umetnika Zamurovića , kakav značaj ima ova izložba za Srbiju i našu dijasporu ?
Sam autor fotografija g. Zamurović, u svom govoru na otvaranju izložbe, napomenuo je o svojoj odluci, da umetnički talenat fotografisanja upotrebi za prikazivanje svetu jedne »druge« Srbije. Odazivi na njegove brojne izložbe u svetu i priznanja koja je dobijao, kao i ova izložba u Ljubljani, to zaista i dokazuju. Jednostavno rečeno, posetioci su oduševljeni fotografijama, kao što ste i Vi sami. To se ne da sakriti i vidi se po obrazima i osmehu posetilaca. Pojedinci nam oduševljeno pišu i biranim rečima izražavaju zahvalnost. Obećavaju, da će kao turisti opet i opet posetiti Srbiju. Upoznavanje slovenačkog naroda, posebno mlađe generacije, sa zemljom Srbijom preko fantastičnog ostvarenja i fotografija g. Zamurovića, kao i povezivanje naroda kroz turizam i kulturu, odlični su trajni i postojani mostovi iskrenog prijateljstva i zajedničke srećne budućnosti. To je još jedan cilj koji ova izložba postiže.
R.B.M: Imate li informacije kako su se mediji odazvali na ovu izložbu ?
Odlično. Odmah su se odazvali iz Radia i TV Slovenija. Još prvog dana postavke izložbe, kontaktirao me je urednik g. Rok Smolej poslavši ekipu da snimi ovaj događaj. Simpatična i talentovana novinarka g-đica Neža Rupnik potrudila se, da je reportaža o izložbi doživela potpuni uspeh. Zbog toga u svoje lično ime, a i u ime svih nas iz K.D. MIhailo Pupin, upućujemo sve čestitke ekipi RTV Slovenija. Vest o kulturnom događanju na »Jakopičevom sprehajališču, preneli su i ostali mediji javnog informisanja. Autor fotografija – umetnik g. Zamurović je medju ostalim medijama, dao i intervju za radio Val 202, koji se sluša po celoj Sloveniji. Toliko lepih reči o Srbiji preko radia odavno nisam čuo.
R.B.M: G. Petkoviću. Uz sve čestitke za postignuti uspeh, a gledano globalno, da li nam i šta još lepog i korisnog pripremate u budućnosti? Ima li novih ideja i kakvi su planovi Vas lično i planovi Kulturnog društva Mihailo Pupin?
Naši planovi za budućnost su :
a. Revitalizacija društva sa novim i mlađim članovima.
b. Povećanje broja članova biblioteke.
c. Revitalizacija saradnje sa opštinom Bled i Idvor (Srbija) na projektu «Mihajlo Pupin nekad i sad«
d. Promocije knjiga pisaca srpkog porekla, koji žive i pišu u Sloveniji.
e. Priprema plana priredbi za 2012 godinu. Pored ostalih je i ideja da pripremimo izložbu fotografija u Ljubljani iz R.Srpske.
R.B.M: G. Petkoviću. Hvala Vam na sadržajnim odgovorima i izdvojenom vremenu za ovaj razgovor. Nadam se, da se Vaše lične aktivnosti na području kulture, kao i aktivnosti K.D Mihailo Pupin, na ovome neće zaustaviti. Prepuštam Vas uživanju u postignutom.
Hvala i Vama, i vidimo se u drugom podjednako vrednom i značajnom projektu.
Razgovor vodio:
Radovan B. Milić
Predsednik SSKHD SRETENJE iz Slovenskih Konjica .
Ljubljana, 10 avgust 2011
