„Štajerske Novice“ osnovane su 2006. godine, kao časopis Srpskog kulturnog društva Štajerska zajednica iz Maribora, koja ima 100 članova. Cilj ovog medija, koje delimično finansira i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije je da obavesti slovenačke i austrijske državljane srpskog porekla o svim aktivnostima Društva, zatim da promoviše Srbe i srpsku kulturu, ali i da prati važne događaje u Srbiji. O časopisu iz Maribora i tome kako žive Srbi u Sloveniji razovarali smo sa predsednikom Srpskog kulturnog društva Štajerska zajednica iz Maribora Radetom Bakračevićem.
Srbi nisu priznati kao nacionalna manjina u Sloveniji. Postoji li mogućnost da do toga dođe u budućnosti?
Da, Srbi nisu priznati kao nacionalna manjina u Sloveniji, ali to je problem koji tišti i druge nacije koje ovde žive, osim Mađara i Italijana, čija su manjinska prava ustavom zagarantovana. Većina Srba koji žive u Sloveniji smatraju da je to pitanje Srbija propustila da reši kada je došlo do raspada Jugoslavije. Tada je Sbija priznala Sloveniju, ali nije tražila da se recipročno priznaju Srbi u Sloveniji. Danas ne postoji mogućnost da se stvari na tom planu promene. To je pre nekoliko dana potvrdio predsednik Slovenije Danilo Tirk, sa kojim je razgovarala jedna delegacija Srba koji tamo žive. To naravno veoma otežava očuvanje jezika, kao osnovnog obeležja jedne nacije, jer nema škola na srpskom jeziku, koje su nekada postojale u Slovenije. Iako se srpska udruženja trude da sama organizuju učenje srpskog jezika, to nije nimalo lako, jer ne dobijaju nikakvu pomoć od Slovenije, ali ni od Srbije.
Koliko Srba živi u Mariboru, a koliko ukupno u Sloveniji?
U Mariboru živi 8 hiljada Srba, dok je u Sloveniji, prema zvaničnim podacima njih oko 39 hiljada. Međutim, po podacima koje ima SPC, taj broj je duplo veći, i iznosi oko 65 hiljada Srba.
Kako je došlo do tako neusklađenih podataka o broju Srba u Sloveniji?
Početkom 90-tih godina, kada se raspala naša zajednička domovina, mnogi Srbi koji su se zatekli u Sloveniji, nisu želeli da se nacionalno izjašnjavaju iz različitih razloga. Takođe, u to vreme se nije vodila temeljna evidencija, ni od strane države, a ni od građana Slovenije srpskog porekla.
U Sloveniji ima nekoliko udruženja Srba. Kako međusobno sarađuju?
U Sloveniji rade 32 srpska udruženja, ali komunikacija između njih nije uvek na zavidnom nivou. Saradnju otežava i to što su osnivači udruženja posebno Srbi iz Krajine, Srbi iz Republike Srpske, a odvojeno deluju i Srbi sa Kosova i Vojvodine. Svako ima svoje zahteve i očekivanja, tako da je teško ostvariti u potpunosti dobru saradnju. Ustvari, u Sloveniji ima najmanje Srba iz Srbije, jer je u vreme bivše Jugoslavije, retko ko dolazio iz Srbije da ovde radi i živi.
Poslednjih godina, sve je više zahteva obrazovanih i stručnih ljudi iz Srbije koji žele da rade i žive u Sloveniji?
Da, to je istina. Najviše ima doktora i drugih medicinskih radnika. Ali nije lako dobiti radnu dozvolu u Sloveniji, ako ne poznajete perfektno slovenački jezik. Takođe je teško nostrifikovati diplomu. Dakle, iako postoji veliko interesovanje intelektualaca iz Srbije da nađu zaposlenje u Sloveniji, to je veoma teško ostvariti.
Nedavno je u slovačkom gradu Trnavi potpisana Povelja o zajedničkoj saradnji na širenju srpske kulture u srednjoj Evropi?
Predstavnici Štajerske zajednice Srba, koja obuhvata pored slovenačke i austrijsku Štajersku, potpisali su 6. septembra Povelju o saradnji sa Srbima iz Slovačke. Tom svečanom događaju prisutvovalo je 100 Srba iz Slovačke i Slovenije, predstavnici gradske vlasti i ambasadorka Srbije u Slovačkoj Radmila Hrustanović.
Zanimljivo je da u Slovačkoj živi 3 hiljade Srba i oni su priznata nacionalna manjina u toj zemlji.
Međunarodni radio Srbija već godinama brine da program koji emituje, bude zanimljiv našim sunarodnicima u dijaspori. Kako vidite buduću saradnju „Štajerskih Novica“ sa našom kućom?
Internet stranice „Štajerskih Novica“, poslednjih 6 godina, koliko postojimo, posetilo je 7, 5 miliona čitalaca iz celog sveta. Nastojimo da obavestimo naše čitace o svemu što je interesantno za srpsku zajednicu. Naši saradnici su poznati novinari književnici, filmski radnici. Saradnja sa Međunarodnim radiom Srbija može biti na obostranu korist, pogotovu što i EU podržava projekte povezivanja medijskih kuća iz država EU i balkanskog regiona.
Autor Olivera Milovanović
