Branislav Florić (50) iz Bigrenice nadomak ćuprije jedan je od mnogobrojnih meštana iz ovog kraja koga je potraga za boljim životom odvela u beli svet. Odrastao je uz majku Danicu, dok je njegov otac Dragoslav od 1972. do 1984. godine bio na privremenom radu u Parizu. Samo što mu se otac vratio, Branislav je rešio da se oženi Mirom, čiji su roditelji Danica i Slobodan đorđević radili u Švajcarskoj. Tako se i on obreo u Cirihu, gde je ostao do današnjih dana. Sa suprugom radi u univerzitetskoj bolnici.
NJihova kćerka Ivana udata je za Dalibora Milojevića sa kojim živi u Bilahu. Sa njima je i dvoipogodišnji sin Danilo. Druga kćerka Jelena i sin Milan žive sa roditeljima, jer imaju veliki stan. Jelena je menadžer u firmi „Alkan-treding“ i često putuje. Milan je završio školu za aviomehaničara, ali sada radi za firmu „Alstom“, preko koje po celom svetu postavlja električne turbine.
Pomažu selo
– Branislav i Mira su za asfaltiranje seoskog puta donirali 6.000 evra. Hteli su da daju i 10.000 evra da se taj put spoji sa putem do susednog sela Virina, ali on izgleda nikada neće biti asfaltiran. Roditelji Branislava Florića
selu su poklonili 50 ari za izgradnju crkve posvećene svetom Iliji, za čiju su izgradnju dali 2.000 evra, o čemu su „Vesti“ već pisale. Oko 500 evra dali su i za izgradnju trafostanice.
– Pravili smo kuću u Bigrenici, jer smo planirali da se vratimo. Ali, sad ne vidim nijedan razlog za to. Tamo smo navikli na red, čistoću i bolji standard. A ovde oko dva ili tri sata iza ponoći da odemo ispred SUP-a da bismo uzeli broj za pasoš, pa tek sutradan da predamo zahtev – kaže Branislav Florić i dodaje da ne može da veruje kolika je razlika između ove dve zemlje.
On primećuje da su u Srbiji cene mnogih proizvoda više nego u Švajcarskoj, a nervira ga i što su različite od prodavnice do prodavnice, što tamo nije slučaj. Takođe ne može da veruje da u Srbiji pored puta svako baca šta stigne, a da to niko ne sankcioniše.
Dolaze dva puta godišnje
– I naši se roditelji retko posećuju, iako su udaljeni 25 kilometara. Jer da bi otišao do Glogovca, treba da se rešiš, a kamoli mi koji smo udaljeni stotinama kilometara. Nismo više ni tako mladi. Sećam se kada su nam deca bila mlađa, ako imamo dva-tri slobodna dana, mi sedamo u auto i dolazimo u Bigrenicu. Sada samo dva puta godišnje – sa setom kaže Branislav Florić.
– I deca su nam tamo. Šta bi oni radili ovde kad su tamo završili škole i zaposlili se. Osim toga, svi imamo švajcarsko državljanstvo. I mi kada dođemo na odmor svake godine se sve više razočaramo u situaciju u Srbiji -ističe njegova supruga Mira.
Familiji Florić, ali i đorđević izgleda da je suđeno da iz generacije u generaciju žive odvojeno. Danica i Dragoslav Florić sada žive u Bigranici kod ćuprije, a Danica i Slobodan đorđević u Glogovcu kod Jagodine. ćerka Danice i Dragoslava Vesna sa mužem Lutom Brkićem živi u ćupriji, dok je njen sin Ivan u Beču, a ćerka Lidija sa suprugom Veljkom u Cirihu. Daničin i Slobodanov sin Zoran, pak, sa suprugom Zoricom i sinovima Aleksandrom i Sašom od 1983. godine živi u Cirihu.
