I Dijasporu popisati za dva mjeseca, u najmanju ruku je je neozbiljan naum. Pa Dijasporu jos nikad i niko nije uspio da popise, ni za 150 godina koliko postoji u danasnjem obliku, ali Dijasporu je gotovo nemoguse i popisati. Za popis Dijaspore treba izvrsiti mnoge pripreme, koje ne mogu biti krace od nekolike godine. Prethodno je nuzno definisati mnoga pitanja, pa i ono temeljno, koja dijaspora (srpska ili jugoslovenska), koji gradani drugih drzava su clanovi Dijaspore, na kojem jeziku se vrsi popis…, ovo su samo neka pitanja.
Do predlozenog popisa Dijaspore ne smije doci, prosto iz razloga sto bi to bila vulgarizacija cina, (ne bi obuhvatila ni jedan promil Dijaspore), i to bi bila nova steta po Dijasporu sa dugorocnim posledicama. Ali nuzno treba otvoriti pitanje problema Dijaspore sa svih aspekata, sa sredisnjim pitanjem buduseg popisa.
Ovakav prilaz jugoslovenskih vlasti prema popisu Dijaspore jasno govori da ona, jugoslovenska vlast, ovo pitanje nije ni jednom postavila kao ozbiljno nacionalno i drzavno pitanje, a ono to jest. A kako bi i moglo da postavi ovo pitanje kad ni sebe jos ne moze da definise. Ovo je vec dovoljan argument da se najavljenom popisu Dijaspore ne pristupi.
U Dijaspori se mora imati jos malo strpljenja oko izgradnje odnosa Dijaspore i Matice, jer, ocito je, Matica do ovoga casa jos ne moze da organizuje sebe. Zbog toga je i nerazborita zapjenusanost nekih kriticara tipa Vlada iznad ovoga teksta.
Los Angeles, 22. februara 2002
