Pojedini privrednici i ekonomisti ističu kako globalna nestabilnost ne može da bude opravdanje, jer bi Srbija bila u krizi i bez svetske krize. – Aranžman sa MMF-om najveći uspeh
Privreda Srbije je za prethodne dve godine zabeležila rast od 14 odsto, stopa nezaposlenosti smanjena je za tri procenta, otvoreno je 100.000 novih radnih mesta, a inflacija iznosi osam odsto. Ovim rečima bi, sudeći prema onome što je pre dve godine obećao u uvodnom ekspozeu, premijer Mirko Cvetković danas trebalo da obeleži polovinu svog mandata. Ali, već krajem 2008. godine, kada se ni sam Cvetković nije pošteno raspakovao u premijerskom kabinetu, u Srbiji se odomaćila svetska ekonomska kriza. Jednim delom i zbog toga, od navedenih ciljeva ispunjen je samo onaj koji se odnosi na inflaciju koja će, po svemu sudeći, do kraja godine biti manja od osam odsto. Privreda je prošle godine zabeležila pad od 2,8 odsto, ove godine se očekuje rast od 1,5 procenata, dok je nezaposlenost povećana na 19,2 odsto.
Šta je još, kada je o ekonomskim obećanjima reč, pisalo u Cvetkovićevom ekspozeu koji je svega nekoliko meseci kasnije zgužvala i pocepala recesija? Da se okonča proces privatizacije, da se smanji deficit tekućih plaćanja (sa 13 na osam odsto), da se poveća udeo investicija u bruto domaćem proizvodu (sa 22 na 26,28 procenata), da se obezbede podsticaji za velike investicije, penzije povećaju za 10 odsto, ukinu nepotrebni propisi…
Može li promaja koja je pre dve godine počela da duva sa Volstrita da bude izgovor aktuelnoj Vladi Republike Srbije, ili bi ovi ciljevi, čak i da krize nije bilo, ostali samo spisak lepih želja na papiru, pitali smo privrednike i ekonomiste.
Vladimir Gligorov, profesor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, smatra da sada nema mnogo smisla ceniti uspešnost ili neuspešnost vlade po tome da li je ostvarila ciljeve koje je pre dve godine zacrtala, jer ih je kriza učinila besmislenim.
Recimo, deficit na tekućem računu je čak i manji nego što se planiralo da bude u 2012. godini, ali to je zbog recesije. Slično je i sa stopom inflacije, kaže naš sagovornik.
Prema oceni Miladina Kovačevića, zamenika Republičkog zavoda za statistiku, u nasleđenim okolnostima sadašnja vlada je sa dolaskom na vlast odmah preduzela radikalne korake kako bi se postigla fiskalna disciplina. Uspela je da radikalno skreše javne rashode, što je njen najvažniji odgovor na finansijsku krizu i preduslov sklapanja finansijskog aranžmana sa MMF-om, kaže Kovačević.
U takvim okolnostima, smatra on, ne može da se kaže da je bilo koje ministarstvo radilo loše. Rad premijera ocenjuje kao izuzetno uravnotežen i odgovoran, naročito u situacijama koje su čak bile i šokantne za privredu, a dolazile su spolja.
Miroslav Bogićević, vlasnik Farmakoma MB i sam priznaje da je u leto 2008. imao neke ambiciozne planove koji su se kasnije izjalovili zbog recesije. Zato, kako kaže, ima razumevanja za aktuelnu vlast. Desilo se nešto na šta mi nismo mogli da utičemo, kaže Bogićević i dodaje da ne pripada onoj grupi privrednika koji misle da vlast ništa ne čini za biznismene. Nikada mi se nije desilo da sam zakazao sastanak kod premijera, a da on nije imao vremena za mene i moje probleme. Garantujem da nijedan ministar neće odbaciti nijednu ideju ako je dobra. Moramo i mi malo da se menjamo, da naša parola bude ’izvesti ili umreti’, a ne samo da kukamo, smatra Bogićević.
Uveren je da u državnoj kasi ima dovoljno sredstava, ali da se novac ne troši pametno. To je ujedno i najveći greh koji aktuelnim ministrima može da stavi na dušu.
Slobodan Vučićević, predsednik Upravnog odbora Droge Kolinske, smatra da je vlada imala i sreću i nesreću što se njen početak poklopio sa početkom ekonomske krize. Zato je teško izmeriti rezultate njihovog rada, jer ima dosta prostora za izgovor. Dobri potezi su borba protiv kriminala, približavanje EU, početak reforme sudstva. Sa druge strane, loša je nemoć da se birokratija i skupa država stave pod kontrolu. Rezultati giljotine propisa nisu zadovoljavajući, sa infrastrukturnim projektima se kasni, a prisutno je i odsustvo želje da se reformišu javna preduzeća, kaže Vučićević.
Ima i onih privrednika koji smatraju da ih se to što vlada radi uopšte ne tiče. Rodoljub Drašković iskreno priznaje da o radu nadležnih ministara uopšte ne razmišlja. Možda drugi kukaju, ali niti oni smetaju meni, niti ja njima, navodi on. Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, vladu ocenjuje dvojkom i to samo zato da sa jedinicom ne bi prošli popravni i ponovo nam se vratili.
Ne može kriza da bude opravdanje, jer nismo napravili veliko spremanje zemlje, ni departizaciju kadrova, nismo se izborili sa sivom ekonomijom, niti obezbedili stabilnost kursa. Država je i dalje skupa, poreska opterećenja velika, kaže on.
Gligorov: Vlada nije sprovela reforme
On smatra da je model rasta zvučao nerealno i pre dve godine.
Valjana je bila odluka da se uđe u sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom. To je pomoglo da se situacija stabilizuje. Neuspeh vlade je nesposobnost da se sprovedu značajne reforme kako bi se osigurala stabilnost na duži rok i podstakao privredni rast. Kako to nije urađeno, vlada je odgovorna za ogroman pad zaposlenosti i za to što je uvela privredu u poduži period stagnacije, kritičan je Gligorov.
Javna potrošnja je prevelika
Ekonomista Ljubomir Madžar kao olakšavajuću okolnost ovoj vladi uzima svetsku ekonomsku krizu i to što je koalicija, po prirodi, vezanih ruku jer se odluke teže donose. Najveći uspeh Cvetkovićevog kabineta jeste aranžman sa MMF-om, dok je neuspeh to što su silni novci i dalje loše raspoređeni, jer je javna potrošnja prevelika. Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište na dušu aktuelnih ministara takođe stavlja visoku javnu potrošnju, veliku državnu administraciju, ali i to što proces tranzicije još nije završen.
