У организацији Министарства просвете Србије, Друштва за српски језик и Вукове задужбине, пројекат је спровела професорка Биљана Петровић, заједно са ученицима и родитељима Српске допунске школе у Штутгарту и колегиницом Јеленом Стојиљковић.
Професорке Биљана и Јелена су спровеле анкету међу ученицима,
њиховим родитељима и члановима шире породице. Требало је да наведу из
ког места потичу, карактеристичне речи из родног краја које памте,
омиљену књигу, загонетку.
Питања за ђаке су била мало другачија: да напишу појмове која их
везују за Србију или Републику Српску, наведу омиљену народну причу и
лик, српска јела које воле, личности којима се диве, имена планина,
река. Радионици у Шорндофу присуствовао је и Божидар Вучуревић,
генерални конзул Србије.
„Освајање прве награде је велико признање
Српској допунској школи, њеним ученицима и родитељима на првом месту.
За ширу културну заједницу то је признање које указује на бригу за
очување културе“, истакла је менторка пројекта Јелена Стојиљковић.
„После неколико пројеката заиста смо постали тим који се бави
својом културном баштином. Нема за мене чвршће везе с матицом“, рекла је
професорка у српској школи у Штутгарту Биљана Петровић, која је за мање
од две године рада организовала више наставних и ваннаставних пројеката
за ученике и њихове родитеље.
Свети Сава, шајкача, кајмак…
Резултати анкете су показали да су за
малишане у дијаспори најчешће српске речи: сарма, ћевапи, ракија, Вук
Караџић, коло, кајмак, шајкача, опанак, слава, Свети Сава и Никола
Тесла.
Речи које асоцирају на Србију су: традиција, борба, љубав,
труд, верност, жртвовање, култура, венац, застава, грб, вера, надање,
црква, манастир, брвнара, огњишта, хлеб, шљивовица, школа, јунак,
рођење, песма, музика, деца, смех, лепота, књига, пријатељство.
