Pored gotovo cele redakcije na proslavi 1000. broja bili su i brojni dopisnici Novosti iz drugih delova zemlje, kao i bivši urednici i saradnici koji su u proteklih 19 godina učestvovali u stvaranju ovog uticajnog manjinskog lista.
Okupljenima se prvi obratio glavni i odgovorni urednik lista Nikola Bajto koji je naglasio da je najveća novinarska dužnost iznošenje istine. Iz te dužnosti, da se iznosi istina o ljudima o kojima se ne želi čuti, istakao je Bajto, kao spoj novinarstva i položaja Srba u Hrvatskoj proistekle su Novosti.
– Veliki je osećaj zadovoljstva što smo uspeli doći do 1000. broja. Iza toga stoji više od 19 godina rada, čak i nekoliko generacija ljudi koi su vodili redakciju koja se menjala. Važno je naglasiti da je ona rasla i razvijala se i da su Novosti kao list rasle sa 12 na 40 stranica i da se za njih sve više zna, da su sve poznatije u javnosti i da teme, koje smo ranije radili na način da su bile čitane samo unutar srpske zajednice, sada dopiru i do većinskog naroda, da su osvojile i značajan deo te publike i da ih oko sebe okuplja. Na taj način teme koje su važne Srbima u Hrvatskoj nailaze i na veći odjek – rekao je Bajto u izjavi za naš portal.
Zahvaljujući pre svega velikoj umešnosti zaista vrhunskih novinara, koji pišu za Novosti, list je stekao brojne prijatelje, ali i neprijatelje, na čemu je urednik takođe primio čestitke.
– To je po onoj partizanskoj „Čestitam ti rane“. Neprijatelji su tu jer ih postojanje Novosti iritira, a to su isti oni kojima nije dosta to što su Srbi u Hrvatskoj svedeni na predratnu trećinu pa bi i ovo koliko ih je danas opet hteli da svedu na trećinu a na kraju i time opet ne bi bili zadovoljni. Mi se borimo da Srbi u Hrvatskoj imaju glas, ali borimo se i da neke druge manjine u ovom društvu koje su takođe potlačene i diskriminisane imaju glas i da ljudi koji dele naše vrednosti u Novostima takođe imaju glas bez obzira na svoju nacionalnost zbog čega smo Novosti na neki način i definisali kao nedeljnik za racionalnu manjinu – objasnio je Bajto.
Spojili manjinsku podlogu, istraživačko novinarstvo i satiru
Ispred Srpskog narodnog veća, kao izdavača, o Novostima je govorio predsednik te institucije Milorad Pupovac koji je naglasio da Novosti u društvu koje teži banalizaciji i estradizaciji svega što se događa uspevaju da spoje manjinsku podlogu, istraživačko novinarstvo i satiru čime u stvari šire prostor ljudske slobode.
– Jednom mi je jedan od mojih saradnika rekao da su manjinske zajednice i političko novinarstvo nemoguća misija, a pogotovo kada je u pitanju manjinska zajednica kao što su Srbi u Hrvatskoj ili, ako obrnemo, kao što je Hrvatska sa Srbima u njoj. Ali mi smo se svejedno usmerili na to, ne samo zato što imamo tradiciju na osnovu koje smo se na to mogli usmeriti, nego i zbog toga što smatramo da manjine trebaju da žive u otvorenom društvu i biti otvorene za društvo u kom žive. Od svih nemogućih misija u koje se upuštamo ovo je jedna od uspešnijih i donosi vidljive rezultate – rekao je u uvodu Pupovac i naglasio da je tek prelistavajući 1000. broj Novosti i videvši sažeti presek onoga o čemu su pisale shvatio koliko su one moćne, u onome što govore, u onome što ocrtavaju, a posebno u autorima koji u njima pišu.
Parafrazirajući izreku ‘Šta će mi sloboda bez identiteta’, Milorad Pupovac naglasio je da Novosti slede drugačiju poruku, a ona glasi: ‘Šta će nam identitet bez slobode’, koja se posebno odnosi na okolnosti u kojima identitet zapravo znači utamničenje, a ne oslobođenje.
Podrška Novostima neupitna
Za predsednika Saveta za nacionalne manjine Aleksandra Tolnauera bez obzira na sve pritiske koje je imao zbog tekstova u Novostima njegova i podrška institucije na čijem je čelu ovom listu nikada nije bila dovedena u pitanje.
– Novosti su manjinski medij koji je uspeo ne samo da prati događaje od važnosti za celo naše društvo, nego da na njih i utiče. Na tom putu nisu išli samo tamo kuda vode te staze, nego vrlo često i tamo gde se činilo da puta nema. Hrabrim istupanjem po svim pitanjima ostavljali su trag za sobom. Novosti i Savet su na tom putu često putovali zajedno – rekao je Tolnauer i naglasio da iako je i u Savetu za nacionalne manjine povremeno bilo neslaganja sa pojedinim tekstovima ili komentarima Savet nikada nije intervenisao.
Čestitajući redakciji 1000. broj Novosti obraćanje je zaključio citatom: ‚Nije stvar u tome da gledamo u svetlo već u tome da osvetljavamo tamu‘.
O Novostima su na skupu govorili i 1000. broj čestitali i filozofkinja Nadežda Čačinović, mirovna aktvistkinja Sandra Benčić i predsednik Hrvatskog novinarskog društva Hrvoje Zovko.
Nakon obraćanja govornika usledio je razgovor sa članovima redakcije koji je je moderirao Boris Postnikov, a u njemu su učestvovali glavni i odgovorni urednik Nikola Bajto, novinar Nenad Jovanović, zamenica urednika Andrea Radak, bivši glavni urednik, a danas novinar u Novostima Ivica Đikić, zamenica glavnog urednika Tamara Opačić, novinar Hrvoje Šimičević i kolumnista Sinan Gudžević.
Među gostima koji su došli na proslavu 1000. broja Novosti bili su predstavnici ambasada Norveške, Srbije i Slovenije. Na proslavi su viđene i brojne javne ličnosti poput bivšeg jugoslovenskog ministra spoljnih poslova Budimira Lončara, saborskih zastupnika Dragane Jeckov i Borisa Miloševića. Bili su tu i mirovni aktivisti Zoran Erceg, Marina Škrabalo, Jelena Berković, Vesna Teršelič, Eugen Jakovčić i Zoran Pusić, glumci Lana Barić i Vilim Matula, istoričar Hrvoje Klasić, novinar i publicista Drago Pilsel i mnogi drugi.
The post Redakcija Novosti proslavila svoje hiljadito izdanje appeared first on srbi hr.
