Poznati reditelj, scenarista i tragač u popularnom kvizu „Potera“ Milorad Milinković preminuo je u ponedeljak uveče, rečeno je Tanjugu u Filmskom centru Srbije.
Mediji prenose da mu je pozlilo u porti crkve u JAbukovcu u istočnoj Srbiji gde je juče ujutru otišao na liturgiju.
Ni intervencija hitne pomoći nije mogla da ga spase.
Milinković je rođen u Beogradu 1965. godine.
Neki od njegovih najpoznatijih fimova su „Mrtav ’ladan“, „Potera za sreć(k)om“ i „Čitulja za Eskobara“.
Takođe, Milinković se bavio muzikom, bio kantautor, di-džej i fudbalski komentator. Bio je vokal i gitarista rok grupe Morbidi i Mnoći i kasnije član bendova Big seks i Zmajevi.
Takođe je nedavno bio predložen za člana Saveta REM-a.
Rođen je u Beogradu. U rodnom gradu je završio Matematičku gimnaziju 1983. Upisao je Akademiji umetnosti u Novom Sadu gde je diplomirao 1991, odsek režija.
Milinković je takođe postao poznat kao tragač u kvizu „Potera“. Napisao je dve knjige: Fantom tramvaj, ili, Čudnovati doživljaji mog prijatelja Sime i njegova zaostavština u pet knjiga i Mrtav ’ladan i bez noge, ili, I posle Tita Tito.
Oženjen je glumicom Jelenom Đukić, sa kojom ima ćerku.
*******************************
BOGATA KARIJERA
Mladost i prvi muzički dani
Milorad Milinković je odrastao na Dorćolu. Nadimak Debeli je dobio još u detinjstvu i od tada ga prati.
U svom oproštajnom tekstu Milanu Delčeviću Delči, napisao je da je u dorćolskim kafićima proveo neke nezaboravne dane sa Delčom.
Njegova ljubav zvala se ‘muzika’, te postaje uspešni gitarista i pevač u andergraund krugovima. Sredinom osamdesetih, tačnije 1985. godine osniva svoj bend “Morbidi i mnoći”, njegov sastav su činili Mario Surjan (bivši član grupe Radost Evrope) – gitara, prateći glas; Dejan Stefanović (bivši član grupe Duh Nibor) -bas, prateći glas i Sterije Tolić – bubanj i udaraljke. Kao članovi grupe su Marko Milivojević (kasnije bubnjar grupe EKV) kao i Mario Šeparović i Ćurčić.
Njihove pesme su “Igraj tvist na njenom licu”, “Zombi”, “Hit”, i pesma “Put”.
Uz bend je postojalo i udruženje Morbida pod skraćenicom SMB (Savez Morbida Beograda).
Posle benda “Morbidi i mnoci”, okušao se u grupi “Big sex”.
Jedna od njihovih najpoznatijih numera je “sedmi dan”.
Kasnije, ponovo je u bendu pod nazivom “Zmajevi”.
Sa bendom zmajevi izdaje album 2003 godine, a od tog istog benda u poznatoj drugoj sezoni serije “Crni Gruja” je i muzika. Najpoznatiji član benda je pored reditelj Milorada Milinkovica, i producent Boca Stojiljković.
Posle značajnih uspeha i ostavljanja traga u muzičkom svetu, Milorad Milinković se okreće filmskom svetu i odlazi u Novi Sad na Akademiju umetnosti i upisuje odsek režija.
Diplomski rad o Satanu Panonskom i prva nagrada
S obzirom na to da je mnogo godina proveo u muzici, to je imalo uticaja i na njegov diplomski rad na Akademiji umetnosti. Njegov diplomski rad o Ivici Čuljaku, nadimak Kečer 2, vinkovačkom pankeru, lokaloj legendi, poznatom po ekscentričnom ponašanju, zapravo je dokumentarac kojim je Milinković pokazao svoj veliki dar režiranja.
Diplomski film “Satan Panonski” nosi istoimeni pseudonim koji je Ivica Čuljak sam skovao od pogrdnih imena koji su mu upučivali njegovi sugrađani.
Film počinje u Studentskom kulturnom centru 23.maja 1990. ekscentričnim ponašanjem Satana Panonskog, koji se na sceni seče i valja, dalje u filmu je njegov razgovor na radio stanici B92 29. maja 1990. godine, a završava u bolnici Popovača.
Ovo je jedini film snimljen za života Satana Panonskog, ujedno i diplomski rad studenta Milorada Milinkovića u klasi profesora Vlatka Gilića.
Ovo je jedini film iz bivše Jugoslavije koji je bio pozvan na Barselonski bijenale. Međutim Milinković ne odlazi na taj značajni kulturni događaj.
Pozorišne predstave
Milorad Milinković je režirao sledeće pozorišne predstave: Happy night (Milenko Bodirogić, 1992, Beogradsko dramsko pozorište); Beogradske priče (Aleksandar Barišić, 1993, SKC); Zigi, zvezdana prašina (Marija Soldatović, 1995, Bitef Teatar); Ljubavnik (Harold Pinter, 1998, Jugokoncert-Bitef Teatar); Pastorala (Radoslav Pavlović, 2007, Favi Teatar).
Prvi film – MRTAV LADAN
Snimio je svoj prvi dugometražni film 2002. godine pod nazivom „Mrtav ‘Ladan“, za koji je još pre tri godine napisao scenario. Scene za film su radjene u Banatskoj ravnici-Vršcu.
Debitantska crnohumorna komedija ostvarila je veliki hit.
Prvobitni radni naslov filma Mrtav Ladan je bio “Čovek u ljubičastom odelu”.
Film je imao preko 300 000 gledalaca, a kao TV serija je repriziran četiri puta, do sad, tako da se procenjuje da ga je videlo više miliona ljudi.
Po ukupnoj gledanosti u domaćim bioskopima zauzeo je drugo mesto, odmah iza filma Zona Zamfirova.
Pošto je iza sebe, te godine, ostavio sva domaća ostvarenja, usledila je i TV serija, a do sada je reprizirana četiri puta.
Film je toliko uspešno prihvaćen u narodu da je čak i jedna poslastičarnica u Banjaluci nazvana „Mrtav ‘ladan“.
Milinković kaže da se nada da će se desiti nastavak filma u 2014. godini. Sve će biti jasnije početkom godine – kaže Milorad, dodajući da je scenario već napisan.
“Film će se snimati u celom regionu” – kaže za „Blic“ Milinković.
“U nastavku filma planira se i dosta glumaca iz Hrvatske. Ja nisam jugonostalgičar, već sam realan. Radujem se svakoj vrsti umetničke saradnje sa kreativnim ljudima kojima je film na prvom mestu” – kaže Milinković.
Za nastavak filma zaslužna je i produkcija “Livada film” iz Zagreba koja je želela da radi nastavak ovog filma.
Za sada radni naslov filma je“Ladno mrtav“. Nesumnjivo može se primetiti da su filmovi “Vikend sa Barnijem” (1989) režisera Ted Kočefa i “Nevolje sa Harijem” (1955) Alfreda Hičkoka, imali uticaj na Milinkovićev film Mrtav ‘Ladan.
Drugi film i nije baš „Srećka“
Posle prvog uspešnog filma, usledio je drugi, po mišljenju kritičara, ne tako uspešan film.
Rotten Tomatoes ocenjuje film niskom ocenom.
Međutim, režiser Milorad Milinković, na filmskom festivalu u Herceg Novom, na sve kritike odgovorio je da je nameravao da snimi “limunadu”, ali ne u pežorativnom značenju, već kao žanr koji publika voli, a kritika potcenjuje.
Film je bio na takmičenju dvadesetog filmskog festivala u Herceg Novom 2006. godine.
Devet filmova je bilo u konkurenciji Herceg Novom, među njima i ”Potera za sreć(k)om”. Potrebno je naglasiti da je to prvi srpski film koji je snimljen u inostranstvu posle deset godina.
Deo filma je sniman na Krfu, gde je učestvovalo i troje grčkih glumaca a to su Hristos Savas, Aleksandros Katehis i Despina Janopoulous.
Oglas u kome traži dvojicu autora stvarne čitulje
Premijera filma „Čitulja za Eskobara“ je održana 13. marta 2008. godine.
Jedna od zanimljivosti koja je vezana za ovaj film je podatak da su producenti uouči premijere filma objavili oglas u kome su tražili dvojicu autora stvarne čitulje, njihov identitet se tražio jer predstavlja segment nastanka inspiracije filma.
Naime kada je čuveni kralj droge Pablo Eskobar ubijen, Dejan Jelovčić i Davor Obradović jesu momci koji su 1993. godine platili čitulju na stranicama najstarjijeg lista na Balkanu Politika.
Ovi akteri i danas žive u Beogradu. Milinković je rekao “Znam da su momci bili na premijeri i odgledali film.”
Reditelj u ovom filmu načinje i temu promene pola, u vezi sa time razgovarao je i sa psiholozima, da bi otkrio kako prolaze ljudi kroz sve to. Za tri nedelje ovaj film je videlo 80,000 gledalaca. Miloradov dugometražni igrani film “Čitulja za Eskobara” je nastao u produkciji “Pink Film Internationala”.
U ovom filmu, što je retkost za domaći film, postojao je kasting direktor.
To je bio Slobodan Šuljagić kojem je poveren i posao izvršnog producenta. Milinković kaže “…da je posao kasting direktora i te kako potreban i da donosi rezultate. To bi trebalo da ima u vidu svaka ovdašnja filmska produkcija”.
Priča ima dodirnih tačaka s filmovima „Taj divni život“ Frenka Kapre i „Igrom plakanja“ Nila Džordana.
Post Views: 2.398
