Demohrišćanska stranka Srbije je nedavno, u okviru stalnih nastojanja za realizaciju svojih programskih i političkih opredeljenja, pokrenula i jednu novu inicijativu, ovoga puta na medjunarodnom planu. Radi se o predlogu za udruživanje, koordinaciju i zajedničko delovanje stranaka narodne odnosno hrišćanske demokratije u regionu jugoistočne Evrope.
Za razliku od brojnih inicijativa za regionalnu i evopsku integraciju u oblasti privrede, kulture i drugim nepolitičkim sferama, ovo je prvi predlog za udruživanje i zajedničko delovanje političkih stranaka na regionalnom nivou. Ovakvu inicijativu je odmah prihvatila Nacionalna zemljoradnička hrišćansko-demokratska stranka Rumunije, jedna od tri istorijske stranke ove zemlje i predvodnica bivše vladine koalicije desnog centra.
Dve sestrinske stranke, izmedju kojih već godinama postoji duboko prijateljstvo, razumevanje i saradnja, zaključile su nedavno u Temišvaru (Timisoara), Sporazum o prijateljstvu i saradnji, kojim se institucionalizuju uzajamni odnosi, ali i postavljaju temelji za regionalno organizovanje i zajedničko delovanje svih stranaka narodne odnosno hrišćansko-demokratske orijentacije u regionu jugoistočne Evrope.
Na taj način, srpski i rumunski demohrišćani su prvi oživeli istorijsku osovinu Beograd-Bukurešt, koja može i treba da bude okosnica široke političke i ekonomske integracije regiona.
U sporazumu se ističe zajednička privrženost vrednostima hrišćanske demokratije, otvorenih društava i tržisne privrede, kao i evropskoj i evro-atlantskoj integraciji. Po oceni poptisnika, predsednika srpskih i rumunskih demohrišćana, Vladana Batića i Viktora čorbee (Victor Ciorbea), ta integracija treba i mora da obuhvati sve zemlje regiona i celog kontinenta. U sporazumu je takodje posebno naglašena podrška aktivnostima organizacija i institucija nacionalnih manjina (srba u Rumuniji i rumuna u Srbiji) u cilju ostvarivanja njihovih prava u skladu sa evropskim i medjunarodnim normama i standardima.
Naime, manjine su bile i ostale prirodna spona izmedju dve zemlje i naroda, koje mogu veoma mnogo da doprinesu jačanju razumevanja, prijateljstva i saradnje izmedju dve susedne i tradicionalno prijateljske zemlje.
Takva uloga manjina u srpsko-rumunskim odnosima je tim pre moguća, jer izmedju dve zemlje i naroda tokom vekovnog zajedničkog bitisanja na ovom prostoru, nije bilo ozbiljnijih konflikta i nesporazuma. Predsednik Jon Ilijesku je više puta isticao da je tokom dve hiljade godina duge istorije drevne rumunske nacije, ona imala samo dva pouzdana prijatelja na svojim granicama: Srbiju i Crno more. Slično bi se moglo reći i za Srbiju i srpski narod, a istorijska je istina da u Evropi nema drugog primera da dva susedna naroda nikada medjusobno nisu ratovala.
Zbog toga je sasvim logično i prirodno da upravo Beograd i Bukurešt budu pokretači regionalne i evropske integracije zemalja Balkana i Podunavlja. U tim procesima stranke narodne odnosno hrišćanske demokratije žele i treba da imaju istaknuto mesto i ulogu.
Naime, sigurno je da bi svojim koordiniranim i zajedničkim delovanjem, stranke narodne odnosno hrišćanske demokratije mogle veoma mnogo da doprinesu izgradjivanju klime prijatelsjtva, demokratije, tolerancije i razumevanja medju zemljama i narodima regiona.
Demohrišćani posebno žele da ohrabre i podstaknu svoje vlade, političke i nevladine organizacije, subjekte civilnog društva, ekonomske i kulturne poslenike, ali i gradjane, da podju putem otvaranja, regionalnog povezivanja i saradnje i da se suprotstave svakom vidu kočenja ili usporavanja takve saradnje.
Po oceni srpskih i rumunskih demohrišćana, pravi smisao i cilj jačanja regionalne saradnje mora biti da se pozanata ideja o slobodnom protoku ljudi, ideja, roba i kapitala, što pre pretoči u praksu bilateralnih i regionalnih odnosa. Pri tome, moraju se razvijati konkretni vidovi saradnje, od kojih će neposrednu korist imati svi gradjani zemalja regiona, a posebno pripadnici manjina. Zato se oni zalažu za što hitnije uklanjanje svih ekonomskih i političkih barijera i u tom cilju zagovaraju što brže stvaranje zone slobodne trgovine, razvijanje brojnih vidova prekograničnog povezivanja i saradnje, proširivanje područja malograničnog prometa, kao i za uzajamno otvaranje granica.
To bi u praksi značilo da bi gradjani zemalja regiona mogli slobodno da se kreću i putuju, na isti način kako je to omogućeno gradanima zemalja-članica Evropske Unije. Samo udružene, zemlje regiona mogu da vode uspešnu borbu protiv velikog savremenog zla – terorizma, organizovanog kriminala i korupcije. Isto tako, sinhronizovano i zajednički moraju izgadjivati svoja otvorena i demokratska društva u kojima će biti zagarantovana i realizovana ljudska, nacionalna i manjinska prava, jer se samo na taj način može dobiti pristupnica za integraciju u evropake i evro-atlantske strukture.
Niko razuman ne može osporiti činjenicu da bi stvaranjem zone slobodne trgovine, koja bi obuhvatila preko 40 miliona ljudi, bili stvoreni uslovi za mnogo brži privredni i društveni razvoj svake zemlje posebno i regiona u celini. Pri tome, bilo bi to područje demokratije, otvorenih i slobodnih društava, koje bi i u ekonomskom i u političkom smislu bilo respektabilan partner za Evropu i svet. Uprkos ovim činjenicama i suprotno proklamacijama i lepim željama koje su u javnosti lansirane posle obaranja komunističkih tiranija i okončavanja besnislenih balkanskih ratova tokom poslednje decenije prošlog veka, u praksi je uradjeno veoma malo na planu unapredjivanje bilateralne i regionalne saradnje.
Zbog inercije, nerazumevanja, nezanja i još po negde prisutne ksenofobije u glavama političara, izmedju privrednih preduzetnika, kulturnih poslenika, pripadnika manjina i svih drugih gradjana, još uvek postoje stare i teško premostive granične, carinske, ekonomsko-finansijske i pravne prepreke, a koje su u najdubljoj suprotnosti sa nesumnjivim evropskim stremljenjima svih zemalja i naroda regiona jugoistočne Evrope.
Održavanje ovakvog stanja je utoliko neprihavtljivije, jer je dobor poznato da bez prethodnog uzajamnog otvaranja granica, regionalnog povezivanja i integracije, nije moguća ni integracija zemalja regiona u evropske i evro-atlantske strukture. To je naime uslov bez koga se ne može u Evropu i demokratski svet.
Ovakvu poruku su domaćoj, regionalnoj i evropskoj javnosti iz multikulturnog i multietničkog Temišvara, otposlali srpski i rumunski demohrišćani. Može se sa sigurnošću očekivati da će veoma skoro, slični bilateralni i regionalni sporazumi o saradnji i regionalnom organizovanju biti zaključeni i sa bugarskim a potom i sa drugim narodnim, odnosno hrišćanskim demokratama iz regiona.
Demohrišćani očekuku da će se njihovom primeru, u cilju regionalne, evropske i evro-atlantske integracije, što pre pridružiti (sledeći svoje linije organizovanja i povezivanja), druge političke i nevladine organizacije.
Bilo bi logično da ovakve inicijative podrže i pripadnici manjina, kao i gradjani u rasejanju iz svih zemalja regiona, jer je njen cilj da se eliminišu granice i podele (uključujući tu i neodrživu podelu na gradjane iz matice i pripadnike dijaspore), kako bi svi zajedno, što je pre moguće, postali istinski i punopravni gradjani Evrope i civilizovanog sveta.
