REGRUTI IZ DIJASPORE OPET NEZADOVOLJNI
NOV ZAKON JOŠ GORI
• Iz rasejanja predlažu da se starosna granica za odlazak u VSCG vrati na 27 godina i da dvojni državljani nemaju vojnu obavezu
Grupa srpskih državljana, regruta iz dijaspore, koja je i ranije u više navrata pokretala inicijativu pred najvišim državnim organima kako bi konačno bili rešeni njihovi problemi, izrazila je nezadovoljstvo predloženim zakonskim rešenjima koji, kako smatraju, neće doprineti poboljšanju statusa naših sunarodnika širom sveta.
U pismu „Vestima“ oni izražavaju ogorčenje pojedinim odredbama zakona za koje kažu da su, u nekim delovima, restriktivniji od prethodnih.
– Pre nekoliko dana smo saznali da predlog o amnestiji građana SCG koji trajno žive u inostranstvu, a krivično se gone zbog izbegavanja vojne obaveze nije dobio odobrenje Odbora za Srbe van Srbije. Iako se govori da „u principu niko nije protiv amnestije i da se inicijativa podržava“, očit je utisak da je ovo samo prazna retorika, tj. izgovor, i da se ponovo pokazuje manjak volje za rešavanjem problema Srba iz dijaspore. Pojedini članovi Odbora i dalje neumesno licitiraju našim vršnjacima koji su izgubili život u ludilu ratova devedesetih, obrazlažući bestidnom retorikom kako su mnogi mladići izgubili život ili ostali invalidi, jer su morali da ratuju, pa zašto bi se za nove obveznike donosila amnestija.
Otkup
Potpisnici ovog apela tvrde da 90 procenata regruta u rasejanju ni ne pomišlja na bilo kakvo plaćanje otkupa vojnog roka instituciji koja ih više od 12 godina proganja. Po njihovim rečima, pominjana opcija da se pored plaćanja otkupa služi i obavezna jednomesečna obuka jeste suluda i nerazumna kada zvaničnici Ministarstva odbrane već najavljuju potpunu profesionalizaciju armije 2007.
Neumesnost ovakvih izjava je suvišno i komentarisati – da li je dijaspora kriva što su se ratovi vodili, a vojnici ginuli? Dok se vrhunski naučnici, visokoobrazovani profesionalni ljudi i umetnici hapse na granici zbog krivičnih prijava Vojske koja štiti ratne zločince, civilna vlast ukida bez jasnog obrazloženja krivičnu optužnicu protiv Marka Miloševića (koji, ironično, zar ne, takođe nije služio vojsku) – stoji u saopštenju.
Regruti podsećaju da amnestija ne rešava problem, već je samo, kako ističu, prvi korak. Amnestija ništa neće značiti ako se ne donesu izmene Zakona o Vojsci koje će omogućiti efikasno i pravedno regulisanje vojne obaveze za mladiće koji legalno i trajno žive van Srbije. Na žalost, nove izmene Zakona o Odbrani ne samo da ne nude dobra rešenja nego osim površnog obrazloženja otkupa vojne obaveze postavljaju veće restrikcije. Po sadašnjem zakonu, dvojni državljani koji žive van SCG služe vojni rok samo po sopstvenom zahtevu. Po novim predlozima i oni bi potpadali pod vojnu obavezu. I dalje se koristi loše definisan termin „stalni boravak u inostranstvu“ (što nije faktičko stanje nego dozvola, tj. status koji dodeljuje Generalštab).
Prihvaćene primedbe
Ministarstvo odbrane SCG je prošle nedelje u Domu garde na Topčideru organizovalo javnu raspravu o nacrtima „paketa“ vojnih zakona. Tom prilikom upućeno je niz primedbi na tekst zakona od strane predstavnika nekoliko nevladinih organizacija.
Pukovnik Radojčič je tada obećao, u ime Ministarstva odbrane, da će nadležni organi razmotriti ove primedbe i većinu u formi amndamana prihvatiti. Očekuje se da će potom konačan tekst zakona razmotriti Savet ministara SCG, koji bi ga potom Skupštini SCG uputio na diskusiju i usvajanje. U Ministarstvu odbrane provejavaju da bi novi vojni zakoni mogli da stupe na snagu do kraja godine.
Još jednom ulažemo naš predlog jedinog rešenja koje zaista može da funkcioniše i koji ne bi doveo do situacije da za godinu-dve bude potrebna još jedna amnestija, a da se Republika Srbija i dalje sramoti ovakvim odnosom prema iseljenicima.
Oni predlažu tri ključne odredbe koje bi, po njihovim mišljenju, trajno rešile probleme regruta u dijaspori.
– To je najpre ubrzano i efikasno poštovanje, bez proizvoljnih tumačenja, člana 305, člana 2 Zakona o Vojsci, koji garantuje da dvojni državljani koji žive u inostranstvu ne potpadaju pod vojnu obavezu. Druga tačka je vraćanje starosne granice sa 35 na 27 godina. Granica od 27 godina je postojala sve do
1993. kada je Miloševićev režim pomerio na 35 u vreme mobilizacije. Neće valjda biti još „ratova u kojima ne učestvujemo“ pa da nam je potrebna ova odredba nazadnog režima?
I na kraju nam treba čvrsto definisana i efikasna procedura po kojoj vojni obveznici koji legalno žive u inostranstvu (boravišna/studentska viza, radna dozvola), a nisu dvojni državljani odlažu obavezu do 27. godine, a ako se do tada, za stalno, ne vrate u Srbiju, bivaju prebačeni u rezervni sastav – stoji u obrazloženjuove grupe koja ima članove u Austriji, Francuskoj, Holandiji, Italiji, Kanadi, Kipru, Mađarskoj, Nemačkoj, Sloveniji, Sjedinjenim Američkim Državama, Španiji, Švajcarskoj, Švedskoj, Velikoj Britaniji i Venecueli.
