Šta spaja Božidara đelića i Dragana Veselinova? Osim što su ministri u Vladi Srbije, prema mišljenju Beograđana koje je anketirao Blic News, upravo oni su najistaknutiji predstavnici kabineta Zorana Živkovića, doduše na potpuno različitim stranama.
đelić je, naime, u anketi Blic Newsa među 196 Beograđana anketiranih po slučajnom uzorku izabran za najpopularnijeg republičkog ministra, dok Veselinov, njegov kolega zadužen za resor poljoprivrede, prednjači na listi najnepopularnijih ministara.
Društvo među prva tri najpopularnija ministra đeliću prave još i Gašo Knežević, ministar prosvete i potpredsednik vlade Nebojša čović. Ali primetna je, međutim, ogromna razlika između prvoplasiranog đelića i njegovih najbližih pratilaca, kojima beži za više od 300 bodova. Kako je došlo do toga da ovaj ministar popularno nazvan Boža Derikoža ipak bude najomiljeniji srpski ministar, u dobroj meri objašnjavaju komentari građana (najzanimljiviji su objavljeni u tabeli) među kojima su i oni da je „uradio više dobrog nego lošeg“, kao i da ga „svako razume kad govori jer ne komplikuje stvari“.
Na tamnoj strani, konkurencija je, sudeći po raspoloženju građana, znatno oštrija, što je i dovelo do toga da razlika između Veselinova i njegovog prvog i drugog pratioca bude znatno manja.
Naime, sa svega 50-ak negativnih bodova manje ministru poljoprivrede za vrat duva prvi čovek srpske policije Dušan Mihajlović, kome ni uspeh polcijske akcije Sablja nije pomogao da popravi svoj inače loš rejting, dok se na trećem mestu liste nepopularnih nalazi ministar pravde Vladan Batić.
Analitičari se, komentarišući rezultate ankete Blic Newsa, slažu da njeni rezultati uglavnom pokazuju da građani prilično subjektivno ocenjuju ministre i skloni su da ih rangiraju ne prema rezultatima koje postižu već i na osnovu trivijalnih stvari kao što su, na primer, izgled i oblačenje.
– Sasvim sam siguran da su mnogi u našoj sredini skloni da ocene mnogo toga drugog a ne rezultate rada ministra. U tom smislu je i ova anketa verna slika našeg mentaliteta i jasan izraz nepostojanja razvijene političke svesti – ocenjuje Dragan Simeunović, profesor sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Za loš rejting neki ministri, prema mišljenju Živojina đurića sa Instituta za politička istraživanja u Beogradu, imaju da zahvale i tome što su u javnom nastupu „izraženo bahati“ i nemaju osećaj odgovornosti za svoju javnu reč.
– U javnosti je prepoznatljiva i selektivna pravda – kaže đurić, i objašnjava: – To govori da u vlasti još postoje centri koji štite pojedince od zaslužene kazne za učinjena dela, pa samim tim u narodu i dalje postoji svest da s ovakvim načinom vladanja svi građani ne mogu biti ravnopravni pred zakonom.
S druge strane, đurić ocenjuje i da je mišljenje prema vladi i pojedinim ministrima veoma podeljeno i zasnovano na opštem uvidu u rad pojedinih ministarstava i vlade u celini.
– Pozitivno mišljenje prema ministru đeliću zasniva se na kako-tako prepoznatljivim rezultatima u reformi finansijskih institucija i ukupnoj ekonomskoj stabilizaciji koja je zasnovana na opredeljenju držanja čvrstog kursa dinara – kaže đurić.
Ministri s nižim rejtingom, međutim, smatra đurić, to duguju lošim rezultatima u svojim resornim delatnostima, ali i aferama koje prate njhovu javnu delatnost.
S tim se slaže i Dragan Simeunović, koji kao najočitiji primer navodi šampionsko mesto Dragana Veselinova na „crnoj listi“.
– To očigledno nije rezultat ocene njegovog rada, već je uzrokovano nedavnim tragičnim saobraćajnim udesom – kaže Simeunović, podsećajući na nesreću u centru Beograda kada je džip u kojem se vozio ministar usmrtio 32-godišnju Katarinu Marić.
đurić dodaje i da ministar u ovom slučaju snosi pre svega moralnu odgovornost, kao i da bi „u svim državama sa razvijenim demokratskim institucijama nesrećni slučaj ministra Veselinova podrazumevao ostavku“.
Još jedan od bitnih faktora koji utiče na loš rejting nekih ministara jeste i njihova želja da kroz aktivnosti ministarstava reklamiraju sopstvenu stranku umesto da rešavaju državne i nacionalne probleme.
– Pad ukupnog rejtinga srpske vlade u poslednje dve godine proizlazi iz činjenice da je kroz nju u velikoj meri rešavan veliki broj međupartijskih sukoba, na čije je smirivanje ceo kabinet morao da troši deo svoje energije – ocenjuje đurić, i dodaje da je cilj svih tih sukoba bio da se pridobije što veći politički uticaj, „a samim tim i materijalni prestiž pojedinih političkih lidera ili njihovih stranačkih kolega“.
Upada u oči i to da su najpozitivnije ocenjeni ministri koji, kako ocenjuje Simeunović, drže „resore budućnosti“, odnosno resore u kojima se više planira i obećava, kao što su ministarstva finansija i prosvete. Ta obećanja i planovi ulivaju nadu, pa je stoga i prirodno da ministri koji ih iznose imaju veće simpatije građana.
– S druge strane, resori poput policije predstavljaju područje svakodnevnog rada koji ima i svoje prijatne i svoje neprijatne efekte po izvesne delove društva – kaže Simeunović, i dodaje da takve vrste ministarstava, po pravilu, izazivaju podozrenje građana.
Ono što bi, međutim, trebalo posebno da zabrine jeste to što čak ni posle tako opsežne akcije, kao što je operacija Sablja u kojoj je, kako tvrde u vladi, slomljena kičma organizovanog kriminala, popularnost ministara najuže povezanih sa celom akcijom, kao što su Mihajlović i Batić, nije znatno porasla.
Sistem
U anonimnoj anketi koju je prošle nedelje Blic News sproveo među građanima Beograda žitelji prestonice izjašnjavali su se o tome ko im od ministara u srpskoj vladi, osim premijera Zorana Živkovića, uliva najviše poverenja. Na pitanja je odgovaralo 196 Beograđana koji su imali zadatak da navedu po tri ministra koji im ulivaju poverenje i isto toliko članova vlade koji im ne ulivaju poverenje. Prvorangirani su dobijali po tri pozitivna, odnosno negativna poena, drugoplasirani po dva, a trećeplasirani po jedan. Uz sve to, trebalo je i da obrazlože svoje stavove.
Bez čede
Jedan od kurioziteta istraživanja Blic Newsa jeste i to da se nijednom u anketi, ni među popularnim ni među nepopularnim članovima vlade, nije pojavilo ime novog potpredsednika vlade čedomira Jovanovića.
Objašnjenje za to može da leži u činjenici da građani njega još ne doživljavaju kao jednog od članova vlade. Nema sumnje, međutim, da će se percepcija građana sigurno menjati, a u kom smeru – odrediće sam Jovanović.
Nevidljivi
Osim čedomira Jovanovića, još neki ministri i potpredsednici u vladi nisu se pojavili u anketi Blic Newsa. Nema potpredsednika Žarka Koraća, Miodraga Isakova i Jožefa Kase.
Od ministara nedostaju Dragoslav Šumarac, Vojislav Milovanović, Kori Udovički, Rodoljub Šabić, Dragan Domazet i Anđelka Mihajlov.
Razloga za to ima više. Neki ministri po definiciji nisu interesantni, kao što je, recimo, ministar vera Vojislav Milovanović, dok su neki samo „sezonski ministri“, kakav je slučaj s ministarkom za rudarstvo i energetiku Kori Udovički, koje se ljudi sete samo zimi, kada obično poskupe struja i grejanje.
