Izveštavaju tako što donose slike snimljene što bliže mestu događanja; prikazuju proteste viđene sa strane na kojoj se nalaze demonstranti, a ne sa one na kojoj je policija: ulični reporteri ili „strit riporters” već petnaest godina doprinose promeni pogleda na društvene pokrete. Kako, i po cenu kojih kontroverzi ovi angažovani novinari ulaze u svet medija kojim dominira novac?
Prisutni svugde gde se dešavaju protesti, okupacije i iznenadni udari, opremljeni kamerama, ponekad jednostavno pričvršćenim na kacige, ili mobilnim telefonima, oni sa unutrašnje strane prate društvene i ekološke borbe ‒ kao i represiju koja ide uz njih. Njihovi „lajv prenosi” i video snimci objavljeni na društvenim mrežama pružaju nam mogućnost da se umešamo među učesnike na prvoj liniji protesta, što ponekad izaziva doživljaj kao da iz pozicije prvog lica učestvujemo u video igri sa prizorima pucanja (FPS). Dokumentovanjem nasilnih postupaka i izjava policijskih snaga, ulični reporteri ili „strit riporters” pomogli su i da se pažnja medija skrene na policijsko nasilje u Francuskoj poslednjih nekoliko godina, kao i da se ono pravno reguliše.
Njihov ulazak u audiovizuelni prostor datira od iranskog „zelenog pokreta” 2009. godine i arapskih revolucija 2011. godine. U Francuskoj, on se, nekoliko godina kasnije, poklapa sa pojavom novih mobilnih aplikacija za direktno emitovanje na društvenim mrežama (Periskop, Fejsbuk Lajv). Pokret „Nui debu” i protesti protiv tzv. „El Khomri” zakona (ili zakona o „radu”) čine osnovu ove nezavisne medijske scene. Mobilizacije 2016. godine, koje su bile obeležene poplavom sindikalnih organizacija, pojavom „kortež d tet” ‒ grupe demonstranata koji nisu pripadali organizacijama – i ponovnim porastom sukoba tokom protestnih povorki, pratili su medijski izveštaji kakvi do tada nisu mogli da se vide. Pored „periskopera” koji su uživo snimali skupštine Nui debu, poput Remi Buisinea, uskoro su se pojavile nezavisne agencije specijalizovane za izveštavanje sa demonstracija, poput Line Pres, koji je osnovao Loren Bortolusi, i Taranis Njuza, koji je pokrenuo Gaspar Glanz.
Fokusirajući se na sekvence sukoba sa policijskim snagama, ovi online mediji su optuženi, kako u desničarskim tako i u levim medijima, da spektakularizuju nerede i dekontekstualizuju mobilizacije, utapajući njihove zahteve u oblaku suzavca.
Matju (osobe koje su imenovane samo po imenu su zahtevale anonimnost), koji snima proteste od 2019, ublažava ovu ocenu: „Fejsbuk i Jutjub algoritmi su me politizovali. U vreme zakona o radu, imao sam 18 godina. To su godine kada se mladi često ne zanimaju za politiku. Počeo sam da pratim aktivističke naloge, a algoritmi su mi preporučivali sajtove kao što je Taranis Njuz. To me je uvelo u proteste pre nego što sam i otišao na demonstracije.” Nezavisne agencije su takođe otvorile vrata mladim samoukim reporterima ili onima koji su prošli obuku koja nije priznata u struci. Pre nego što je osnovao svoju agenciju i postao jedna od najistaknutijih figura u okruženju, Kleman Lano je sticao iskustvo u Lajn Presu.
Pokret „žutih prsluka” predstavljao je još jednu važnu etapu. Naglasak na samoorganizaciji, oštra kritika dominantnih medija: ovaj raznoliki pokret često je budio interesovanje za politiku kod onih koji se danas nazivaju „uličnim reporterima”, kao i njihovu želju da dokumentuju borbe. „Mejnstrim medijsko izveštavanje činilo mi se potpuno promašenim“, objašnjava 23-godišnja Kamij, koja je nezavisna novinarka od 2019. godine „Počela sam da snimam da bih pokazala šta su zaista bile demonstracije ’žutih prsluka’. Postojala je vrlo vesela, solidarna atmosfera, nešto što nisam doživela ranije, ni u osnovnoj ni u srednjoj školi. A onda, naravno, bila je tu i policijska represija.”
Dok se broj teških povreda demonstranata povećava tokom „akcija”, želja da se svedoči o ovim nasiljima postaje pokretačka snaga angažovanja putem slike. Loran Bigo, koji je otkrio pokret „žutih prsluka” u Bordou i Tuluzu i pridružio mu se, priseća se: „Na početku sam snimio jedan ili dva videa mobilnim telefonom da pokažem veličinu protesta, ali to je bilo samo za prijatelje. Vrlo brzo se nametnuo ugao policijskog nasilja jer smo na skoro svakoj demonstraciji svedočili scenama rata.” Za ovog (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Post Views: 34
