Investitor koji je namerio da u Srbiji podigne pogon ili fabriku, da bi dobio gradevinsku i urbanisticku dozvolu, mora prethodno da pribavi više od trideset raznih papira što neretko može da potraje i godinu dana. Na licence i dozvole ceka se i više od dva meseca, na komunalne prikljucke cak i cetrdesetak dana, a u Beogradu to bude i pet puta duže. Da bi završio posao sa poreznicima i carinicima poslovni covek mora da racuna na najmanje desetak izgubljenih dana, a naplata zakasnelih placanja može da se oduži i do osam nedelja. Dode li ne daj bože do razrešavanja problema pred licem pravde, iskustvo govori da sudski postupci traju cak i do 40 nedelja. Direktor jedne strane banke u Beogradu nedavno se požalio da pre nego što završi operaciju transfera novca, mora da potpiše dvadesetak razlicitih formulara.
Ovo su samo neke nevolje sa kojima se zbog komplikovanih administrativnih procedura, cinovnicke i sudske sporosti, suocavaju na to nenaviknuti strani investitori i poslovni svet koji iz inostranstva dospe na ove prostore u želji da pokrene biznis, ali i oni koji su ovde zapoceli poslovanje i još imaju nerava da se vrte na srpskoj administrativnoj vrtešci. Da to ne bi bio razlog za odustajanje od dobrih, i za nas korisnih, namera u republickom Ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom nedavno je završena studija pod nazivom „Uklanjanje prepreka za strana ulaganja u Srbiji“, sacinjena na osnovu ankete stotinak stranih i mešovitih preduzeca, advokatskih kancelarija, bez cije pravne pomoci stranci teško mogu da se snadu, i uz angažovanje strucnih konsultantskih kuca, koje su pomogle u markiranju prepreka, identifikovanju rešenja, nadležnih institucija i dinamike za prevazilaženje ovih problema.
Najvažnija stabilnost
Ocuvanje postignute makroekonomske stabilnosti, naravno uz politicku, i predvidivost ekonomske politike, pokazalo je i ovo istraživanje, odlucujuci su za strane investitore. Na lestvici faktora koji uticu na njihovu odluku da ovde investiraju i posluju, potom su i pitanja konkurencije, korupcije, troškova finansiranja, poreskih stopa, carina, infrastrukture. Radno zakonodavstvo se spustilo na dno ovog spiska, što je dokaz da smo novim Zakonom o radu napravili iskorak i da su to investitori vec percipirali, objašnjava prof. dr Goran Pitic, republicki ministar za ekonomske veze sa inostranstvom.
Da bismo spremni docekali pocetak 2003. godine, kada startuje zona slobodne trgovine u regionu, koja ce investitorima omoguciti vecu prohodnost iz zemlje u zemlju i vecu mogucnost izbora najatraktivnije sredine za poslovanje da bismo ovdašnju investicionu klimu ucinili što privlacnijom, po recima Pitica, mora se raditi brzo i što hitnije otkloniti prepreke na koje su strani ulagaci ukazali.
Sudeci po ubeleženom na stranicama pomenute studije spisak kocnica za ulazak i poslovanje na domacem tržištu je podugacak i to u gotovo svim oblastima: od onih pri osnivanju preduzeca, investiranju u firme, banke, osiguravajuca društva, povecanju kapitala, kupovini akcija, do prepreka koje se javljaju na tržištu robe i usluga, rada, u finansijskom, poreskom sistemu, knjigovodstvu, rešavanju sporova, u postupku stecaja.
Novi zakoni
Po recima ministra Pitica, plan je da se, u saradnji sa resornim saveznim i republickim ministarstvima, do juna-jula otkloni vecina od pedesetak identifikovanih problema, a ostatak do kraja godine. Na posao se uveliko prionulo. Mnogi od planiranih tridesetak zakona vec su u pripremi ili su ušli u proceduru i njihovo donošenje, uz reformu administracije i sudstva, trebalo bi da umnogome pojednostavi i skrati sada komplikovane postupke, da donese reviziju spornih postojecih rešenja, da stvori pravni okvir onde gde ne postoji: da otkloni probleme, što nasledene, što one koji su posledica institucionalnog vakuuma.
Primera radi, usvajanjem novog zakona o stranim ulaganjima, pocetkom godine, ukinuta je obaveza prethodne registracije stranog ulaganja u saveznom ministarstvu, cime je jedna stepenica preskocena, ali se umnogome mora pojednostaviti i tehnicki osavremeniti i procedura upisa u sudski registar, koja je još predugacka, komplikovana, opterecena gomilom formulara koji umesto da se elektronski obraduju, još se popunjavaju pisacom mašinom. Da ne govorimo o birokratiji koja usporava postupak registracije ulaganja i osnivanja preduzeca, objašnjava Pitic. Takode, u Ministarstvu gradevina, dodaje, priprema se novi zakon koji ce skratiti put do gradevinske i urbanisticke dozvole i cekanje svesti, kako je najavljeno, na oko 60 dana.
Vecina stranih investitora ukazala je na nelogicna rešenja i probleme oko pribavljanja gradevinskog zemljišta. Ideja je, ukazuje Pitic, da se zakonskim izmenama, investitorima u pocetku obezbedi bar nepotpuno pravo svojine, da se oslobode mesecnog placanja naknade, odnosno da u startu plate sve što se mora platiti, da se potom, nakon ukidanja ustavnih ogranicenja, omoguci slobodan promet, odnosno kupovina i prodaja stecenog prava nad gradevinskim zemljištem.
Dobri signali
Narodna banka Jugoslavije pripremila je i nove zakone o bankarskom i deviznom poslovanju, neophodno je i donošenje zakona o hartijama od vrednosti. Pripremaju se i nova zakonska rešenja o stecaju i arbitraži. Prolece ce doneti i izmene u Zakonu o koncesijama, slobodne zone trebalo bi da se regulišu posebnim zakonom, koji bi na celovit nacin uredio ovu oblast, a mogucnost lizinga, kao vida finansiranja koji može biti vrlo poželjan za Srbiju zbog nedostataka likvidnih sredstava, kao i franšizinga otvorile bi se zakonskim regulisanjem.
Ocekujemo da izmenama zakona, rešenjem pitanja poreske infrastrukture, preciznim definisanjem statusa strateških investitora, vec do sredine godine umnogome poboljšamo ovdašnju investicionu klimu i poskocimo na lestvici atraktivnosti za strana ulaganja, kaže Pitic, uz napomenu da rizik ulaganja ovde još postoji, ali da se on smanjuje, što potvrduju i svetske institucije koje se bave pracenjem investicione klime i ekonomskim prognozama za pojedine zemlje.
Uz konstataciju da je napravljen ozbiljan pomak u stvaranju uslova za privlacenje direktnih stranih investicija, da ce on biti još veci otklanjanjem u studiji oznacenih prepreka, ministar Pitic napominje da je veliki interes ozbiljnih stranih kompanija da investiraju u našu privredu sve prisutniji. Ne želeci da otkrije o kojim kompanijama je rec, prognozira da „ukoliko bismo uspeli da zatvorimo tri – cetiri aranžmana o kojima se sada pregovara, bio bi to sjajan signal, posebno za investitore iz tih zemalja“.
Cudeci se potrebi nekih ovdašnjih eksperata da budu kriticni po pitanju naše privlacnosti za strane investitore više nego što je to realno potrebno, Pitic sa zadovoljstvom konstatuje da je Americka trgovinska komora objavila da je za americke investitore ovo zemlja u koju vredi ulagati. To je dobar znak i signal da se stvari menjaju na bolje, kaže.
Zamoljen da posle svih procena ovogodišnjih direktnih stranih investicija, od onih krajnje pesimistickih do vrlo vrlo optimistickih, iznese i svoju, „Politikin“ sagovornik poziva na realnost. Cak i kad bismo, kaže, samo malo ojacali pozicije u odnosu na prošlogodišnje (109 miliona dolara) i to pravim, kvalitetnim direktnim investicijama, to bi znacilo ozbiljan pomak, s obzirom da se zna da direktna ulaganja dolaze tek posle onih u privatizaciju. Bilo bi sjajno, dodaje, kada bismo dostigli slovenacki nivo od 200 do 300 miliona dolara direktnih stranih investicija godišnje.
——————————————————————————–
Povezi i crnine pod lupom
Prva polovina ove godine trebalo bi, kako se najavljuje, da donese i nove poreske podsticaje stranim ulagacima.
Analiza poreske konkurentnosti u odnosu na zemlje u okruženju pokazala je da kod njih sve vrvi od podsticaja za ulagace i navela nas na potrebu da naš poreski sistem unapredimo, naravno ne diskriminišuci domace investitore, objašnjava Pitic.
U studiji se kao rešenje za to izmedu ostalog predlažu izmene Zakona o porezu na dobit preduzeca, odnosno poresko oslobadanje za strana ulaganja iznad odredenog iznosa i ukidanje kapitalnog dobitka na opremu za osnivanje novog preduzeca, zatim snižavanje stope poreza na prenos apsolutnih prava, izmene zakona o porezu na dohodak gradana i propisa kojima se ureduju osnovice za doprinose za zarade, ali i izrada posebnih brošura sa uputstvima o radno-pravnom i poreskom statusu stranaca.
Sudeci po predloženim rešenjima za otklanjanje prepreka u oblasti carinskog sistema, vrlo brzo predstoji i preispitivanje odredenih carinskih stopa, dopune Zakona o carinskoj tarifi, korekcije u visinama kvota za neke proizvode, kao i nekih rokova u proceduri pribavljanja papira.
——————————————————————————–
Ljutnja premijera s pravom
Republicki premijer Zoran đindic je s pravom podstakao pricu o kvalitetu i kvantitetu pomoci medunarodne zajednice, pri cemu mi sasvim sigurno uvažavamo cinjenicu da je Evropska unija naš najveci donator. Evropska unija nije istina smanjila makroekonomsku pomoc, ali nas zabrinjava to što je dala signal da smanjuje sredstva koja idu preko CARDS programa i to sa 210 na 180 miliona evra u ovoj godini, razjašnjava ministar Pitic dileme koje su se u javnosti stvorile posle nedavnog premijerovog intervjua „Špiglu“, a koji je izazvao varnice na relaciji Brisel – Nemanjina 11.
– Ove godine zakljucno sa pocetkom marta još trošimo donacije iz 2001, ali ne željenom dinamikom i svakodnevno se borimo da izvucemo ono što je predvideno da dobijemo. Ali, za sada nema nijednog dolara za ovu godinu. Izgubljen je ritam i ocigledno postoji neka vrsta zamora, zasicenosti ili preusmeravanja interesa donatora na druge teme, ili cak njihov izbor da se bave politickim pitanjima, a ne onim što je suštinski potrebno ovoj zemlji. To što još nije definisano kada ce se ovogodišnja konferencija održati, smatramo potencijalno ozbiljnim problemom – upozorava Pitic.
Na pitanje da li je to posledica uslovljavanja, Pitic kaže da bi se pre moglo reci da je to posledica konfuzije kako rešiti problem jugoistocne Evrope, pri cemu je fokus bacen na pitanje statusa federacije i pokušaj da se to identifikuje kao glavni problem, pri cemu su druge teme stavljene po strani. Drugi problem je, podseca, Hag i konstatuje da nam opet taj cuveni mart nekako stoji nad glavom.
