Otvoreno pismo Skupstini Republike Srbije,
Predsedniku Republike Srbije,
javnosti u Republici Srbiji
Postovana gospodo
Srpski savez udruzenja i klubova u Baden Württembergu (SSUK-BW) – asocijacija koja zastupa oko 200.000 ljudi u srpskoj dijaspori, je ocetkom 2001 godine izasao u javnost sa analizom i konkretnim predlozima za resavanje akutnih problema vezanih za srpsku dijasporu. Od tada SSUK-BW se obracao svim vodecim institucijama i licnostima u otadzbini, istupao u medijima, trazeci da se najhitnije resavaju problemi dijaspore. Nasi predstavnici su i prilikom nedavnog Uskrsnjeg susreta matice i dijaspore u Beogradu – u organizaciji Srpske veze, i tokom razgovora sa poslanicima u Skupstini Srbije izneli svoju analizu i predloge za hitno resavanje problema dijaspore. Interesovanje koje su poslanici pokazali za nase probleme uliva nam nadu da ce se odnos otadzbine prema dijaspori mozda promeniti. Da bi potpomogao i ubrzao taj proces SSUK-BW izlazi u javnost sa ovim otvorenim pismom (apelom).
SSUK-BW je u svojoj analizi iz 2001 godune naglasio da je hitno resavanje problema srpske dijaspore ne samo moralni imperativ otadzbine, vec je ono od presudnog znacaja i za nacionalni i ekonomski prosperitet, a u krajnjoj instanci i za opstanak, srpskog naroda.
Medjutim svesni smo sadasnje situacije, odnosno da je nasa zemlja ekonomski i bioloski iscrpljena, i da za ispunjeneje moralnih obaveza prema dijaspori ovako slabasna nema ni snage ni interesa. Posto su ekonomski problemi matice ogromni, mi ovim pismom-apelom zelimo da kazemo da bi poboljsanje statusa nase dijaspore, pogotovo u matici, donelo otadzbini ogromnu materijalnu i ekonomsku dobit. U tom smislu trazmo od nadleznih vlasti da pod hitno donesu ZAKON O DIJASPORI, a od javnosti u Srbiji ocekujemo da svojim uticajem ubrza postupak donosenja tog zakona. Pre nego sto obrazlozimo sta ocekujemo od zakona o dijaspori, navescemo neke ekonomske argumente o znacaju dijaspore za maticu.
I. EKONOMSKI, STRUCNI I PROFESIONALNI POTENCIJALI SRPSKE DIJASPORE
Potencijali srpske dijaspore su ogromni i treba ih sto hitnije usmeriti prema otadzbini na obostranu korist – i dijaspore i matice. – Srpska dijaspora broji oko 2.5 miliona ljudi, sto je gotovo trecina srpskog korpusa!
– Ekonomska snaga srpske dijaspore veca je od snage matice, premda se mora priznati da je zbog nebriznog odnosa prema dijaspori njena snaga slabo fokusirana ka matici. Medjutim, i tako zanemarena, i nicim stimulisana, srpska dijaspora salje u maticu godisnje oko 3 milijarde dolara, od cega oko15-20 % procenata odlazi na donacije familijama, rodjacima, itd., a sve to bez ikakvog uslovljavanja, kao sto to bestidno rade neke medjunarodne institucije (koje su ucestvovale u razaranju nase zemlje). Ovaj iznos je veci od budzeta Republike Srbije, i veci je od svih donacija i kredita koje udju u Srbiju godisnje. Sadasnje devizne rezerve i stednja nase zemlje su u velikoj meri zasluga srpske dijaspore. Moze se slobodno reci da je dijaspora najprofitabilniji (i spasonosni) „izvozni artikal“ matice. U ekonomskom smislu nasa dijaspora je cak znacajniji partner nego sto su EU, MMF i druge asocijacije! Paradoksalno je da pred ovim institucijama nasa zemlja „kleci, moli i denuncira svoje gradjane“, a dijasporu arogantno odbacuje, ponizava i ne mari za njene opravdane zahteve!
– Pomoc, narocito materijalna i finansijska, nase dijaspore u vreme sankcija i ratova u otadzbini poslednjih dvanćst godina spasla je stotine hiljada ljudi najcrnje bede i umiranja. (Ovu cinjenicu nerado isticemo, ali je to u ovom trenutku neizbezno kako bi smo kod politickih faktora u matici probudili svest o znacaju dijaspore za srpsko nacionalno bice.)
– Veliki potencijal srpske dijaspore lezi u njenom strucnom i profesionalnom znanju (know-how). Preko 50 000 ljudi ima visoko obrazovanje, od kojih mnogi rade u u tehnoloski najmocnijim firmama. Oko 6000-8000 ih je sa stepenom doktora nauka, od kojih mnogi rade u vrhunskim naucno-obrazovnim institucijama, na razvoju novih tehnologija – ukljucujuci genetski inzenjering, istrazivanje novih materijala, izvora energije, zastite prirode, itd.
– Veliki potencijal nase dijaspore je u generaciji mladih, od kojih su mnogi vec postali istaknuti inzenjeri, menadzeri, naucnici, uspesni privrednici, sportisti, itd. Svi oni su na prirodni nacin integrisani u ekonomski i drustveni zivot zemalja u kojima zive. Mlada generaija je potencijalno bogatstvo ne samo dijaspore vec i matice, ali samo pod uslovom da se stvore pravni i ekonomski preduslovi za njen pristup zivotu i stvaranju u otadzbini. Ako se ne preduzmu hitne mere, treca i sledece generacije nasih mladih ce izgubiti svaku vezu sa otadzbinom. Ako za trenutak zanemarimo moralni aspekt problema, tada je gubitak mladih generacija sa ekonomskog aspekta ogroman gubitak za maticu – u tom slucaju u kroz desetak godina u maticu nece stizati ni „onih redovnih 3 milijardi dolara“. – Znatna ekonomska moc nase dijaspore lezi u velikom broju (relativno) malog kapitala koji bi mogao da bude ulozen u ekonomiju nase zemlje. Procenjuje se da oko 30 000 nasih ljudi u dijaspori je u ovom trenutku u stanju da ulozi po tridesetak hiljada dolara u ekonomiju nase zemlje. Medjutim, problem je u tome sto je marketing matice u dijaspori veoma slab te se ovaj kapital ne moze pokrenuti i fokusirati, pogotovo u uslovima neresenog statusa dijaspore.
– Ukoliko se rese statusni problemi nase dijapore to bi izmedju ostalog stimulisalo i povratak veceg broja penzionera, otprilike 100 000 u narednih desetak godina. Ako se uzme u obzir da je srednja penzija oko 900-1000 dolara mesecno, i da je srednja ustedjevina oko 30 000 dolara, tada bi se na racune nasih banaka slilo (bar) oko 3 milijarde dolara ustedjevina. Godisnji priliv od penzija bi iznosio preko jedne milijarde dolara, sto je svakom domacinu, a da ne govorimo o ekonomistima, jasno kakva bi to bila velika dobit za zemlju.
II. AKUTNI PROBLEMI DIJASPORE I PREDLOZI ZA NJIHOVO RESAVANJE
Pre gotovo tri godine SSUK-BW je izneo u javnost katalog akutnih problema dijaspore koje treba hitno resiti, a koji je takodje prezentiran nedavno u Skupstini Srbije.
Predlazemo:
1. Osnivanje Ministarstva za srpsku dijasporu (MSD)
– Da bi se stvorila istinska duhovna, kulturna i ekonomska simbioza nase dijaspore i matice – „Globalne Srbije“, i da se ova odrzi dugorocno, potrebno je osnovati Ministarstvo za srpsku dijasporu, koje ce raditi na ovom zadatku, i koje nece biti puki instrument vladajuce partije. – U MSD bi, u pocetnoj fazi rada, trebalo da rade strucnjaci koji poznaju probleme dijaspore. U svom radu MSD bi trebalo da angazuje eksperte po raznim pitanjima iz dijaspore, odnosno dijaspora bi trebala da bude zastupljena preko ekspertskih tela.
– MSD i ekspertska tela dijaspore bi trebalo po automatizmu da imaju nekoliko poslanickih mesta u Skupstini Srbije.
2. Problem drzavljanstva i stalnog boravka u matici
Postoji nekoliko aspekata ove problematike cije resenje ne zavisi samo od nase zemlje.
Predlazemo:
– U slucajevima gde bilaterarni medjudrzavni propisi omogucavaju dvojno drzavljanstvo, odnosno u drzavama gde se ono tolerise, vratiti po najhitnijem postupku i bez uslovljavanja svima u srpskoj dijaspori (koji zele) drzavljanstvo Srbije (odnosno SRCG), a koje su izgubili iz ekonomskih, politickih ili represivnih razloga. To istovremeno znaci da i „zakon o reintegraciji“ treba izmeniti, tako sto ce se ukinuti odredba o predhodnom jedno(vise)godisnjem boravku u matici.
– Ukoliko medjudrzavni sporazumi ne dozvoljavaju dvojno drzavljanstvo (ili se ono ne tolerise), tada onima koji ne mogu trenutno da ga steknu treba odmah omoguciti stalni (ili na 10 godina) boravak i pravo na rad u matici – takodje bez uslovljavanja – Pravo na drzavljanstvo, odnosno na stalni boravak u matici, treba omoguciti i deci rodjenoj u inostranstvu, sa istim pravima kao i roditeljima.
2. Sprecavanje i usporavanje asimilacije nase dece u dijaspori
Integracija nase dece u zemljama u kojima zive je prirodan proces, ali njihova asimilacija (pogotovo prebrza) i gubljenje kulturnog identiteta je pogubna i za njih a i za nasu maticu. Nasa zemlja mora da ulozi mnogo truda da spreci njihovu asimilaciju, tako sto ce voditi racuna o njihovom dopunskom obrazovanju i negovanju srpske kulture i duhovnosti.
Predlazemo:
– pri Ministarstvu za srpsku dijasporu (MSD) osnovati odbor za prosvetu i kulturu, koji ce se (u saradnji sa Ministarstvom prosvete) starati o dopunskom skolovanju nase dece u dijaspori. Ovaj odbor treba da se stara o skolskom programu, o modalitetima izvodjenja dopunske skole na srpskom jeziku i to : (a) da organizouje dopunske skole u dijaspori, sa nasim programom i nasim nastavnicima, u regionima gde je koncentracija nase dijaspore velika; (b) da organizuje kampove i skolske radionice tamo gde nisu moguce dopunske skole.
– Dopunska skola, kampovi i radionice na srpskom jeziku, kao i sve druge manifestacije vezane za obrazovanje nase dece u dijaspori, moraju biti besplatni! Znajuci da otadzbina nije u mogucnosti da finansira ove aktivnosti, SSUK-BW je 2001 godine predlozio da se neophodna sredstva obezbede u dijaspori. Predlozeno je da se povecaju konzularne takse kao i takse za stalni boravak (ukoliko se on uvede za dijasporu) – ove potonje takse bi mogle da se naplacuju npr.svakih 5 godina.
– Oformiti Internet stranicu posvecenu dopunskoj skoli na srpskom jeziku, po mogucstvu i na cirilici i latinici.
– U rad dopunskih skola na srpskom jeziku ukljuciti siroki spektar organizacija u dijaspori, a takodje obrazovane i strucne ljude koji treba da nose aktivnosti u skolskim odborima.
– U matici treba organizovati tradicionalne susrete druzenja dijaspore i matice – kao sto to cini asocijacija „Srpska veza“, a kojima ce drzava dati mnogo veci znacaj nego do sada. Narocito treba organizovati susrete mladih generacija, sa sadrzajima koji ce biti atraktivni.
4. Ocuvanje i negovanje srpske kulture i duhovnosti u dijaspori
Ocuvanje srpske kulture i duhovnost su od presudnog znacaja za ocuvanje srpske dijaspore. Istorija nas je naucila, da tamo gde se negovala srpska kultura (skole i kulturni centri) i duhovnost (crkva) tu je i opstajao srpski narod. Tako npr. do sredine dvadesetog veka srpska dijaspora se odrzala npr. u Madjarskoj i Americi, ali je nema u Rusiji – u koju se pre nekoliko vekova naseljavao srpski narod!
Predlazemo:
– da buduce Ministarstvo za srpsku dijasporu osniva kulturne centre (KC) u sredinama gde je koncentracija nase dijaspore velika. Tako npr. u Nemackoj bilo bi svrsishodno i ekonomski opravdano osnovati KC u Berlinu, Hamburgu, Frankfurtu, Stuttgartu, Münchenu, itd. Finansiranje KC u prvih nekoliko (npr. 5) godina bi trebalo biti iz sredstava dijaspore prikuplenih povecanjem raznih konzularnih taksi – kao sto je vec receno ranije, a kasnije bi se ovi centri finansirali (bar delimicno) samostalno.
– Na celu KC bi trebalo da budu istaknuti stvaraoci srpske kulture i vrsni poznavaoci kulture, obicaja i jezika zemlje domacina, npr. poput knjizevnika Radomira Smiljanica – vrsnog knjizevnika, koji je pisao svoje romane na srpskom i nemackom jeziku, koji je vrsni poznavalac nemacke kulture i dobitnik nemackih nagrada. Ovakve licnosti treba da podignu kulturni zivot u dijaspori u koji se ugnjezdila subkultura – olicena u turbofolku.
– Nastavnici dopunskih skola treba aktivno da ucestvuju u radu KC, a i drugih srpskih asocijacija u dijaspori.
3. Regulisanje vojne obaveze mladica iz dijaspore
SSUK-BW je od 2001 godine zahtevao resenje ovog problema u nizu javnih istupanja, dopisa, apela. Zaprepasceni smo da nasi mladici i dalje imaju (velike) probleme po ovom pitanju, i da se mnogi zbog toga odlucuju na odbacivanje naseg drzavljanstva.
Potpuno je neopravdano da o ovom pitanju odlucuje Generalstab vojske a ne civilne institucije i organi. Takodje je neopravdano, i pre svega kontraproduktivno, da se nasim mladicima oduzimaju pasosi i vrse represije zbog nesluzenja vojnog roka. Pozivanje vojnih vlasti na patriotsku duznost mladih iz dijaspore nije primereno sadasnjoj situaciji. „Patriotski“ argument je imao smisla pre raspada bivse Jugoslavije, kada je tadasnja drzava imala potpisane medjudrzavne sporazume u kojima se zemlja-domacin obavezivala da ce nase mladice cekati radno mesto, da im nece biti ukinut boravak, regulisano je bilo osiguranje, itd. Danas su ti ugovori suspendovani – ili se ne priznaju u praksi(!), a time su nasi mladi ostali potpuno nezasticeni u slucaju sluzenja vojnog roka u matici. A da ne govorimo o izdrzavanju porodica (sa decom) u dijaspori, pitanje invaliditeta u vojsci – svi ti problemi se svaljuju na pleca nasih mladih u dijaspori. Osim toga, krajnje je nemoralno da zemlja, koja je nedavno rehabilitovala preko 100 000 dezertera, trazi od onih koji su rodjeni i zive desetine hiljada kilometara daleko od matice, da sluze vojsku u a da im matica nista nije pruzila!
Predlazemo:
– da Skupstina Srbije stavi moratorijum na sve odluke kojom se nasi mladi iz dijaspore pozivaju u vojsku, ili regrutaciju, sve dotle dok se ova problematika ne resi zakonski i na zadovoljavajuci nacin!
– U novom zakonu treba omoguciti nasim mladima da sluze vojni rok dobrovoljno.
– Za one koji ne zele, ili nisu u mogucnosti da sluze vojni rok iz gore navedenih razloga, uvesti jedno(dvo)mesecno sluzenje u „Gradjanskoj sluzbi“, uz omogucavanja otkupa ostatka ove sluzbe – maksimum do 1500 dolara. Treba omoguciti da se sluzenje „Gradjanske sluzbe“ moze obaviti iz 2 (ili 3) puta – zbog gore navedenih razloga. Sluzenje u „Gradjanskoj sluzbi“ za nase mladice iz dijaspore treba da posluzi za njihovo upoznavanje sa domovinom (njihovih oceva), za zblizavanje sa vrsnjacima u matici, itd.
6. Ucesce dijaspore na izborima u matici
Pitanje ucesca dijaspore na izborima u matici (kako neki nazivaju „davanje prava glasa dijaspori“), po misljenju SSUK-BW je jako ispolitizovan. Ovaj „problem“ dijaspore je koristila nekadasnja opozicija, da polarizuje birace protiv bivse vlasti, a sadasnja opozicija (bivsa vlast) koristi da kompromituje sadasnju vlast (bivsu opoziciju)! U sustini i pozicija i opozicija nisu bili preterano zainteresovani za resenje ovog (ne tako jednostavnog) pitanja, vec su preko ovog „problema“ nastojali da instrumentalizuju dijasporu za svoje politicke ciljeve. Ovu instrumentalizaciju dijaspore su svesno prihvatili i podrzavali neki „lideri“ u dijaspori kako bi na mala vratu usli u politicki zivot matice. Za vecinu ljudi u dijaspori je zucno insistiranje na „pravu glasanja“ vise posledica njihove frustriracije, nastale zbog dugogodisnjeg necinjenja drzave u resavanju akutnih problema dijaspore.
SSUK-BW smatra da je „davanje prava glasanja“ dijaspori, u sustini marginalan problem, cije eventualno resenje nece uopste poboljsati kvalitet zivota ni matici ni dijaspori. Kao argument neka posluzi cinjenica da gradjani Republike Srpske iz dijaspore, poslednjih godina vec nekoliko puta ucestvuju na izborima u BiH, gde glasaju pismenim putem (organizuje OEBS). Cak i kod ovako jednostavnog metoda glasanja („iz fotelje“) odziv nasih ljudi je iznosio oko 3 % !! To nedvosmisleno ukazuje da „pravo glasanja“ u sustini nije bitan problem nase dijaspore. Naprotiv neresavanje problema dijaspore dovodi do politicke apatije i glasacke apstinencije.
Misljenja smo da davanje „prava glasanja“ onima koji imaju stalan boravak van matice, koji zive (u komforu) i po desetak hiljada kilometara daleko od matice, koji uopste ne poznaju politicku scenu u matici, i sto je najvaznije ne osecaju i ne snose nekad pogubne posledice izbornih rezultata – pogotovo na lokalnim izborima, je kontraproduktivno, nemoralno i u biti stetno za maticu. A da ne govorimo o tome da je organizovanje glasanja u drugoj zemlji, skup poduhvat. Napomenimo, da je cak i Hrvatska, koja je postala drzava u velikoj meri zahvaljujuci pomoci svoje dijaspore, ukinula „pravo glasanja“ svojoj dijaspori, a omogucila onima koji zele da glasaju da to ucine u matici.
7. Uticaj matice u organizovanju dijaspore
Poslednjih godina su partije iz matice pocele da osnivaju svoje ogranke u dijaspori, sto veoma lose utice na ionako krhko organizovanje dijaspore.
Veliku pometnju je poslednjih godina izazvalo stvaranje Saveta dijaspore (SD), cije je osnivanje inicirala predhodna vlast, a sadasnja vlast ih je oberucke prihvatila, videci (obe) u tome mogucnost profiliranja svojih politickih programa. Tako su se na drustvenoj sceni dijaspore pojavili novokomponovani „lideri“ SD – sa nekakvim sumnjivim ovlascenjima Ministarstava iz Jugoslavije, koji su zu pomoc nekih konzula poceli da „zavode red“ u drustveni zivot dijaspore.
SSUK-BW se odlucno protivi svakom nametanju i dirigovanju organizovanja dijaspore od strane politickih partija i aktuelne vlasti, kao i infiltriranju „politickih komesara“ u drustveni zivot nase dijaspore.
Predlazemo:
– da Vlade SRCG i Republike Srbije odmah rasformiraju Savete dijaspore (koje su one osnovale) i da se ne mesaju u organizovanje i drustveni zivot dijaspore.
– Umesto sto pokusavaju da organizuju i ujedinjuju dijasporu (sto je po logici stvari nemoguc i nesvrsishodan zadatak, koji vodi u fijasko kompromitaciju svake vlasti), vlasti i drustveni organi u Srbiji treba pod hitno da osnuju Ministarstvo za srpsku dijasporu, i da sto pre zapocnu resavanje gore navedenih problema.
U ime Uprave Srpskog saveza udruzenja i klubova
Dr. Miodrag Kulic
Jovan Stevanovic
Dusan Pokrajac
