Punih godinu dana restriktivnih mera, zabrana okupljanja i silnih ograničenja, učinili su da se narod širom Australije uželeo normalnog života, odlaska na kocert ili dobru zabavu.
Zato je i svaka najava nekog muzičkog događaja vredna pažnje i privlači veliko interesovanje. Tako je i sa predstojećim kocertom poznatog srpskog pevača Zorana Kostadinovića, zvanog Zoki Lepota.
Prekaljeni estradni as, koji već godinama zabavlja publiku širom Petog kontinenta, u subotu, 29 maja, organizuje s prijateljima “Veče lepote” u Mađarskom klubu u sidnejskom naselju Smitfild.Više nego dobar povod da porazgovaramo s poznatim pevačem.
Pored večeri kvalitetnog druženja, kakav muzički repertoar se može očekivati?
– Ja sam ponosni pripadnik generacija koja je iznedrila legende srpske narodne pesme. Da počnemo od Tome Zdravkovića, Bore Spužića-Kvake, Cuneta Gojkovića i Tozovca, pa do nešto mlađih zvezda poput Marinka Rokvića. To su one najbolje i najlepše pesme, koje nas sve pogađaju pravo u srce kad ih čujemo.
Za one koji nisu najbolje upućeni u muzičku scenu srpske zajednice u Australiji, kako bismo ukratko objasnili – ko je Zoki Lepota?
– Poreklom sam iz Šumadije, iz srca naše lepe Srbije, iz Svilajnca. I ovde u Australiji sam veliki promoter mog rodnog grada, a u zavičaju me zovu “Resavski biser”. Jedna od mojih pesama i nosi naziv “Biser sa Resave”. Moj moto je: sport, muzika, žene i crno vino.
A, odakle nadimak Zoki Lepota?
– Vrlo jednostavno. Ja žene oslovljavam sa “lepoto”, a moja definicija lepote je da je lepota dubina površine, odnosno lepota ličnosti i lepota duha.
Recite nam nešto više o vašim muzičkim počecima?
– Pevam od pete godine, praktično otkako znam za sebe. Potičem iz muzičke porodice, jer mi je otac svirao violinu i frulu, a predavao je i muzičko u školi. Majka je imala jako lep glas, tako da bi to moglo da bude nasledno. Takođe, stalno sam pevao tokom školovanja i mogu vam reći da mi je dobro išlo i da sam osvajao nagrade jer imam specifičnu boju glasa. Kažu da je moj glas donekle sličan glasu još jedne naše muzičke legende, Dobrivoja Topalovića. Znate onu njegovu pesmu: “Crno vino, crne oči“…
Priča se da imate bogat repertoar. Koliko pesama znate?
– Verujem da znam oko 1500 pesama, ali ne tekstova već arija.
Kako po vama glasi definicija dobrog pevača?
– Pevač je neko ko ne sme nikoga da imitira. Dobar pevač i kada peva tuđu pesmu, mora da iznese i dočara pesmu tog pevača svojom bojom glasa i na svoj način. Ako je to u stanju da uradi, onda je svakako kvalitet.
Pored toga što pevate hitove čuvenih pevača, da li imate svoje numere?
– Naravno. Do sada sam snimio dva albuma, a sada radim na trećem. Mogu da otkrijem da će naslovna pesma biti baš “Biser sa Resave”.
Predstojeće “Veče lepote” obećava bujicu emocija. Ko će pored vas nastupati u Smitfildu?
– Gošće će biti moje dve divne koleginice iz Adelajda, Bojana i Nikolina Španović. Reč je o odličnim pevačicama. Pored njih, tu će biti orkestar maestra Zokija Todorovića, sa harmonikašem Sašom i mladim violinistom Stevicom. Gosti su mi i Srđan Đorđević, virtuoz na trubi, i Slavoljub Pavlović – Cakan iz Niša, inače vrstan muzičar. Sve u svemu, muzička postava koja obećava dobar provod i veče za pamćenje.
Na kraju prijatnog razgovora, Zoki je sve čitaoce “Vesti” pozvao na “Veče lepote” u sidnejskom Smitfildu, u subotu 29. maja. Kao što je najavio, dobra zabava je garantovana za sve.
Boemski pevač
Koliko dugo ste u Australiji i čime se još bavite osim pevanjem?
– U Australiji sam 41 godinu. Muzika je moja ljubav, ali imam stalni, “dnevni” posao. Ja sam tipično boemski, kafanski pevač, tipa Skadarlije, da se tako izrazim. I moram da kažem da nisam neko ko peva bilo šta, već pevam samo hitove. Tip sam pevača koji potpuno živi muziku i ono šta peva i voli. Meni je muzika više od umetničkog načina izražavanja, muzika je moj način života. To naravno sa sobom nosi i mnoge neprospavane kafanske noći, mnogo crnog vina i mnogo lepote.
Emocija dolazi s istoka
Šta je najvažnije za dobru pesmu?
– Definitivno – reči! Ja pevam pesme iz života, prvo svog, a potom i iz života drugih ljudi. Pevam pre svega pesme koje pogađaju ljude, kao “Sliku tvoju ljubim” ili “U malenoj krčmi sedim sam za stolom”. Svaka moja pesma je vezana za čoveka, a zato i kažemo “lepota”, jer je u pitanju lepota života. Ja kroz svoje pesme, kroz interpretaciju večitih hitova srpske narodne muzike prenosim emociju. Mi istočnjaci smo mnogo emotivniji. Pa gledajte, na Istoku sunce izlazi, na zapadu zalazi i ja mislim da je zbog toga naša emocija jača, iskrenija, a samim tim i naše pesme jače pogađaju. Ta emocija reflektuje i kvalitet života. Važno je da smo na ovome svetu što duže, ali je još važnije da to vreme kvalitetno provedemo.
Чланак Resavski biser i pesme za dušu се појављује прво на Vesti online.
