Mihailović je dva puta sahranjen: prvi put na Adi Ciganliji, drugi put na plavnom i muljevitom delu Velikog ratnog ostrva, kako bi voda odnela osmrtne ostatke, rekao državnoj komisiji 91-godišnji svedok, koji je imao zadatak da ubije jednog od šestorice osuđenika streljanih zajedno sa Dražom
General Draža Mihailović je streljan i zakopan na Adi Ciganliji, a posle nekoliko meseci njegovi posmrtni ostaci su prebačeni na plavni deo Velikog ratnog ostrva sa idejom da nikada ne budu pronađeni, otkrio je pred Komisijom za otkrivanje istine o smrti Draže Mihailovića svedok koji je prisustvovao streljanju. Kako Press saznaje, radi se 91-godišnjem oficiru OZNA koji je imao zadatak da ubije jednog od šestorice osuđenika streljanih zajedno sa Dražom.
– Svedok se sam javio da iznese iskaz pred Tužilaštvom prošlog meseca. Ispitivanje je trajalo četiri sata, posle čega je tražio da pročita svoj iskaz i podvukao najvažnije delove. Iako je u godinama, potpuno je svestan svega što govori. Službe su proverile verodostojnost njegovog iskaza, koji se poklapa sa do sada prikupljenim podacima. Definitivno je utvrđeno da je Draža streljan na Adi i sahranjen na mestu gde se danas nalazi spomenik palim borcima. Svedok je pominjao bacanje njegovog tela u fekalije. Na Adi je pre rata bio zatvor gde su ležali komunisti, a kako kaže svedok, Tito je želeo da Draža bude sahranjen u fekalije njegovih ljudi. Potvrdio je i da je bačen u raku preko koje je sipan živi kreč. Nekoliko meseci kasnije Draža je iskopan i prebačen na Veliko ratno ostrvo – kaže izvor Pressa blizak istrazi.
Prema bivšem oficiru OZNA, streljanju je prisustvovalo još oficira od kojih su neki još živi. On je rekao da je svako od osuđenih dobio svog“ egzekutora, ali da oficir koji je ustrelio Mihailovića više nije među živima.
Najverodostojniji svedok
Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen nije mogao za Press da potvrdi nove detalje do kojih je istraga dovela dok se ne završe sve provere. On je, međutim, za naš list potvrdio smo posle iskaza ovog svedoka napokon blizu konačne istine“.
Veliko ratno ostrvo
– U ovom trenutku izgleda da je ovo najverodostojniji svedok, imajući u vidu vreme i mesto gde je bio, šta je radio i na kojoj se poziciji nalazio u vreme izvršenja smrtne kazne. Njegovo pojavljivanje uliva poverenje da smo konačno blizu otkrivanja pune istine. Istražuje se uloga drugih svedoka na koje nas je uputio, da se vidi da li su bili prisutni i koja je njihova uloga. Sa sigurnošću možemo da kažemo da je potvrđeno mesto streljanja i sahrane na Adi i da su ostaci Draže Mihailovića zaista ubrzo iskopani. Svedok je dao neke interesantne podatke koji otkrivaju čitav lanac izdavanja naredbi koji idu do najvišeg vrha. Iskaz je dat pred državnim tužilaštvom uz poštovanje svih procedura – kaže Homen.
Gde su sve sahranjivali Dražu?
Iskaz 91-godišnjeg oficira Ozne potvrđuje neke ranije teorije prisutne u javnosti da je Draža ubijen na Adi Ciganliji, ali se ni u jednoj od ovih teorija ne pojavljuje Veliko ratno ostrvo kao lokacija gde je premešteno njegovo telo. Nekadašnji službenik DB-a, koji je izučavao četnički pokret tvrdio je da je Draža sahranjen na Adi, na mestu koje je posle poplavljeno. Kako nam svedoči Miladin Gavrilović, Slobodan Uča Krstić, učesnik u akciji hapšenja Draže Mihailovića 13. marta 1946, i autor knjige Kako sam hvatao Dražu Mihailovića“ jednom prilikom je rekao da je Dražino telo prebačeno tamo gde su ostali“, odnosno u Marinkovu baru. Da je Draža ubijen i sahranjen na Adi tvrdio je i Mihailo Šaškijević, jedan od zatvorenika na Adi, koji je tvrdio da se među zatvorenicima na Adi jednog jutra pričalo jutros su nam ubili čiču“.
Bivši podoficir KNOJ Ljuba Lazarevski svojevremeno je izneo teoriju da je Draža Mihailović ubijen u Lisičjem potoku, koji se nalazi u blizini Belog dvora na Dedinju, i to 18. jula 1946, u pola dva posle ponoći.
Jedna od teorija kaže da je Dražino telo prebačeno ispod dalekovoda u blizini Ade, a po najbizarnijoj ubijen je Dražin dvojnik, pošto su saveznici napravili dogovor sa Titom da pravog“ Dražu prebace u Francusku.
Svedočenje oficira OZNA istražitelje dovodi i do dokaza o lancu izdavanja komandi koji idu do najvišeg državnog vrha na čelu sa Josipom Brozom Titom. Kako saznajemo, svedok je rekao da je glavnu operativnu ulogu imao Slobodan Penezić Krcun. A na mestu prvobitne sahrane Draže Mihailovića podignut je spomenik palim borcima sa petokrakom kako bi se obezbedilo da to bude zaštićena površina gde je zabranjena svaka gradnja ili iskopavanje. Međutim, prema iskazu oficira OZNA, komunističke vlasti su htele da otklone svaki rizik od pronalaženja Dražinog groba, pa je posle nekoliko meseci izvedena akcija prebacivanja tela na Veliko ratno ostrvo, i to na muljeviti i plavni deo kako bi voda odnela posmrtne ostatke generala Draže.
Zaboravni učesnici
Miladin Gavrilović, član državne Komisije i direktor Zadužbine kralja Petra Prvog na Oplencu, potvrđuje za Press da su komunisti podigli spomenik na grobnom mestu Draže Mihailovića kako ne bi moglo da se dogodi da za trideset godina neko na tom mestu gradi neku zgradu i pronađe grobnicu.
– Izgleda da je ideja bila da svi koji su bili uključeni u ovo ubistvo budu okrvavljeni do lakta, kako bi se obezbedilo njihovo ćutanje. Taj deo Ade je potpuno preuređen, a one koji su bili uključeni u ubistvo Draže godinama kasnije su vodili na to mesto, i prema nekim svedočenjima, oni nisu mogli da se sete mesta gde je bilo streljanje – kaže Gavrilović.
Naš sagovornik očekuje da će nova saznanja omogućiti poništavanje presude Draže Mihailoviću, ali se plaši da će posle provere“ vojno-bezbednosne službe ponovo da skrenu istragu u pogrešnom pravcu.
– Sve vreme nas sabotiraju. Kako se pojavi neki novi trag, to odmah bude zatvoreno. Od 14 ključnih dokumenata koji bi odmah otkrili sve detalje, za 12 su mi rekli da ih nemaju, jer nemaju obavezu da ih čuvaju“. Iako prema propisima moraju da čuvaju podatke o svim uništenim dokumentima. U državi, očigledno, još ne postoji konsenzus da treba pronaći grob Draže Mihailovića – kaže Gavrilović.
b
Sećanje na Dražu je moralo biti ubijeno
Istina o smrti Dragoljuba Draže Mihailovića mogla bi da promeni gledanje na istoriju Drugog svetskog rata i da pokaže da su Tito i njegovi komunisti u vreme oslobođenja imali daleko manju podršku u srpskom narodu od Dražinih četnika. Kako kaže za Press direktor Zadužbine kralja Petra Prvog na Oplencu Miladin Gavrilović, Tito je verno kopirao staljinističke metode zastrašivanja i simboličkog ugušivanja bilo kakve mogućnosti za otpor.
– To nije bilo streljanje, to je bilo svirepo ubistvo Mihailovića, bez ikakvog poštovanja pravne procedure. Upada u oči da su svi koji su bili uključeni u njegovo hapšenje, suđenje i ubistvo bili isključivo Srbi. Tito je želeo da Draža padne od srpske ruke, a grob nije smeo da mu se zna, jer bi to postalo sveto mesto“. Komunistička istorija nas uči da su partizani imali podršku u narodu, ali to nije tačno. Zato je Tito želeo da uguši svako sećanje na Dražu – kaže Gavrilović.
Suđenje Dragoljubu Draži Mihailoviću trebalo je da traje mesec i po dana, ali je skraćen postupak kako bi se izvršenje smrtne kazne izvelo baš na dan 17. jula, jer je to dan kada su komunisti u Rusiji ubili carsku porodicu Romanov.
Pero Simić, istraživač i autor knjige Tito – tajna veka“, kaže da je Broz i posle rata imao slabu podršku u Srbiji, da se stalno plašio reakcije građanskih snaga u Srbiji, što se vidi iz dokumenata koji su čuvani u Titovim arhivama. Simić kaže da je Tito u oslobođeni Beograd stigao tek pet dana posle sovjetskih baćuški, a njegovom slabom rejtingu doprinelo je i takozvano partizansko junačenje na Sremskom frontu, gde je izginulo na desetine hiljada golobradih mladića iz Srbije.
Simić kaže da je Crvena armija 1944. došla da oslobodi Beograd upravo na poziv Tita kako bi se ustoličila komunistička vlast, jer Tito u Srbiji nije imao dovoljnu podršku.
– U jednom poverljivom izveštaju OZNA stoji da je Treća armija tražila da se obustavi slanje na front neprijateljskih elemenata, jer intelektualci koriste političke časove da agituju za kralja i Dražu“. Tito ne bi mogao mirno da vlada da nije potpuno uništio svako sećanje na Dražu – kaže Simić.
Milosav Samardžić, glavni urednik kragujevačkih Pogleda“, kaže da Srbijom i danas vladaju oni koji misle da ne treba da živi sećanje na Mihailovića.
– Sve se radi ne bi li se odužio proces rehabilitacije. Stalno se traže izgovori. Imali smo slučaj u Boljevcu kada nije izdata građevinska dozvola za iskopavanje grobnice. Ljudi se javljaju i prijavljuju mesta masovnih grobnica, a stalno se nalaze neke birokratske prepreke da se otkrije istina – zaključuje Samardžić. (V. M.)
