Revizija imigracione politike EU
Evropska unija je obelodanila planove za radikalnu reviziju postojeće evropske imigracione politike, kako bi se nadoknadio nedostatak radne snage izazvan starenjem stanovništva.
Evropski komesar za pravosuđe Franko Fratini izjavio je u Lisabonu da je Evropi neophodna “nova vizija”, u kojoj će se na useljavanje gledati ne kao na pretnju, već kao na faktor koji će, pod uslovom da bude na pravi način regulisan, doneti samo dobrobit.
Komesar Fratini će svoje predloge po ovom pitanju, javlja BBC-jeva Lilijen Zak, podneti članicama evropske “dvadesetsedmorice” idućeg meseca.
Privlačno odredište
Ukoliko Evropa želi da i i tokom naredne dve decenije ostane jedan od najvećih i najozbiljnijih konkurenata u globalnoj privredi, moraće da reši problem smanjenja i starenja sosptvene populacije, i da istovremeno postane privlačno odredište za visokoobrazovanu radnu snagu iz inostranstva.
To je, u suštini, poruka koju je sa konferencije u Lisabonu uputio evropski komesar Franko Fratini.
On je podsetio da će tokom nekoliko predstojećih decenija trećina stanovništva Evropske unije biti starija od šezdeset pet godina, i da je došlo vreme da Evropa prestane da na imigraciju gledao kao na pretnju, već da mora da stvori priliku za sve one koji su neophodni evropskom tržištu radne snage – pre svega u poljoprivredi, građevinskoj industriji i oblasti visoke tehnologije:
“Cilj prve preporuke za prijem visokoobrazovanih i obučenih imigranata je otvaranje mogućnosti za daleko primamljivije načine ulaska i boravka u Evropi, za sve one koji imaju najviše kvalifikacije, a žele da u nju dođu.”
Izmena postojeće prakse
Komeasr Fratini je objasnio da planovi koji će se uskoro naći pred državama-članicama Unije imaju za cilj da izmene postojeću praksu koja pokazuje da više visokokvalifikovanih i obrazobvanih radnika iz zemalja u razvoju, njih pedeset pet odsto, odlazi u Sjedinjene Države, dok velika većina niskokvalifikovanih radnika – njih oko osamdeset pet odsto – u potrazi za poslom odlazi upravo u Evropu.
Jedan od predloga koji su na stolu je i uvođenje takozvane “plave karte” za visoko stručne kadrove, koja bi bila u ravni američke “zelene karte”:
“Radnici koji će, u skladu sa ovim propisima, biti primljeni u zemlje članice Evropske unije dobiće posebne radne dozvole pod nazivom Plava evropska dozvola za rad. Te dozvole će im garantovatiniz različitih prava.”
Jedan od koraka koji se predlažu je i obrazovanje Informativnih centara Evropske unije u pojedinim afričkim zemljama, kako bi se obezbedilo da tamošnji stručnjaci brzo dođu do radnih mesta koja nudi bilo koja od članica Unije.
Mera protiv ilegalnog useljavanja
Pomenuta mera bi, po rečima evropskog komesara za pravosuđe, pomogla u borbi protiv ilegalnog useljavanja i uticala na zauzdavanje opasne prakse krijumčarenja ljudi u zemlje Evropske unije.
Portugalski premijer Žoze Sokrateš, čija zemlja trenutno predsedava Evropskom unijom, kaže da je neophodno ojačati kontrolu granica kako bi se zaustavio dotok ilegalnih afričkih useljenika u južnu Evropu. Oni na taj deo Starog kontinenta najčešće stižu posle rizičnog putovanja preko mora.
Sokrateš je uz to zatražio i podršku predlozima za uvođenje jedinstvene imigracione politike:
“Moramo da pružimo podršku nastojanjima Evropske komisije da se pripreme predlozi koji će ići u prilog jedinstvenoj politici prava imigranata. To će biti izuzetno važan korak za socijalnu koheziju Evrope, kao i za potpunu integraciju useljenika u društva koja će ih prihvatiti”.
Analitičari ukazuju na to da se predlozi komesara Fratinija tiču jednog od najosetljivijih i podelama najbremenitijeg pitanja u Evropi – pitanja imigracije.
Neke zemlje, poput Nemačke, radije bi da kontrola useljavanja i pristup tamošnjem tržištu radne snage i dalje ostanu isključiva odgovornost svake pojedinačne članice Unije, nego da tu oblast prepuste nekakvoj panevropskoj imigracionoj politici koju bi formulisala Evropska komisija.
