I dok se širom sveta neretko zabranjuju kulturne manifestacije, oskudeva u raznim tribinama, izložbama i diskusijama, riječki pododbor Prosvjete pronašao je način da ipak nastavi svoj rad. U okviru Dana srpske kulture rad ove institucije fokusiran je na život poznatog književnika i diplomate Ive Andrića. Prvi u nizu događaja posvećenih svetski poznatom nobelovcu je izložba pod nazivom „Ivo Andrić: književnik i/ili diplomata“ koja je postavljena u prostorijama Hrvatskog kulturnog doma na Sušaku 25. novembra, a traje sve do prvog decembra.
Autorka izložbe istoričarka književnosti Tatjana Korićanac svoj radni vek posvetila je istraživanju Andrićevog književnog i diplomatskog rada. Ona je na otvaranju naglasila da je izložba napravljena još 2011. godine povodom 50 godina od dodele Nobelove nagrade poznatom književniku.
– Dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi, a to je da se izložba naputovala po celoj Evropi, da je prošla sve one evropske prestonice koje vidite na panoima, jer je svaki pano jedan grad u kojem je Ivo Andrić boravio kao diplomata Kraljevine Jugoslavije. Od Ujedinjenih nacija u Ženevi, na Hamboltovom univerzitetu u Berlinu, bila je u Atini i to sve u institucijama koje su zaista reprezentativne, kao što je Nacionalna biblioteka Grčke, Bukureštu, Budimpešti. No, među prvim gradovima u kojima je izložba predstavljena bili su Sarajevo i Travnik. Bila je to moja želja, da prvo odemo tamo gde Andrić zapravo i pripada, još uvek – rekla je autorka prisutnima na otvaranju.
„Kultura je najbolji imunitet za zdravlje duha“
Što se tiče Andrićevog diplomatskog delovanja, Korićanac je pričala o mestima u kojima je službovao, od Vatikana, pa preko Bukurešta, Trsta, Graca, Berlina, Marseja, Pariza, Madrida, Brisela, Ženeve sve do Beograda. Sva ta mesta imala su uticaj i na njegov književnik razvoj.
– Andrić je veoma široka tema, ima još puno stvari koje je potrebno dodatno istražiti i doneti stavove koji će usmeravati dalja istraživanja, a da to ne bude ostrašćeno i opterećeno našim dnevnim političkim stvarima. Čini se da danas jako mnogo razgovaramo ili vodimo politiku o određenim Andrićevim stavovima, a mnogo manje čitamo njegova dela. Smatram da se svi odgovori na Andrićev život, njegove stavove, shvatanja nalaze u njegovim delima. Pročitajte ponovno Asku i vuka, to je Ivo Andrić“– istakla je Tatjana Korićanac koja je navela da je ova priča podjednako poučna kako mlađem uzrastu, tako i deci.
Prisutnima se obratila članica predsedništva Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“ pododbor Rijeka Milica Mataja-Mafrici.
– Za Andrića nikada ne treba neki poseban povod. On je uvek aktuelna, inspirativna i zanimljiva tema koja i danas izaziva polemike i nova promišljanja. Ova izložba je već ranije bila postavljena u Rijeci, a mi smo prihvatili da je organizujemo ponovo, ali smo je na neki način i nadogradili. Dok smo organizovali izložbi, epidemiološki uslovi su bili nešto pristojniji i blaži. Imali smo ograničenje na 60 ljudi, međutim u međuvremenu se to smanjilo na 25 i ostali smo istrajni da i u takvim uslovima organizujemo izložbu iz prostog razloga što je jako bitno da brinemo o fizičkom zdravlju, ali isto je tako bitno da brinemo i o zdravlju duha, a najbolji imunitet za zdravlje duha je upravo kultura – priča za naš portal Milica Mataja-Mafrici.
Izložba će biti postavljena još danas i sutra u terminima od 17 do 19 časova.
Okrugli sto „razgovori o Andriću“
Tri dana po otvaranju izložbe, u istim prostorijama održan je i okrugli sto na temu „Razgovori o Andriću“ koji je otvorio predsednik Veća srpske nacionalne manjine Primorsko-goranske županije Zoran Stanković koji je pozdravio sve prisutne, a najavio je treći i poslednji događaj ove manifestacije posvećene Ivi Andriću, film pod nazivom „Proleće na poslednjem jezeru“ koji će biti prikazan danas od 17 časova u riječkom Art kinu, a ovo je prvi put da će ga imati priliku pogledati hrvatska publika.
Uz Tatjanu Korićanac, na tribini su učestvovali i pisac i kritičar Nenad Rizvanović, pisac i naučnik te autor knjige „U rovovima interpretacija – strategija i tragedija nelegitimnog čitanja” Nebojša Lujanović te autor knjige koju nazivaju najsveobuhvatnijom Andrićevom biografijom „Vatra u Vatri“ nemački novinar Mihael Martens koji se pridružio putem videolinka.
– Postoje veliki klasični autori koji se i dalje čitaju, a postoje i oni s velikim imenom, ali ih se ne čita, drugim rečima – postoje živi i mrtvi klasici. Pod tim ne mislim na biološku činjenicu, već na relevantnost. Postoje mnogi klasici književnosti čija se imena često spominju, ali koje je malo ko uopšte čitao. Srećom, Ivo Andrić nije klasik ove vrste. Biološki je mrtav, ali nije književno. O njegovom delu se i dalje čita i raspravlja, o njemu se polemiše i priča, drugim rečima – njegovo delo je živo – kaže Martens.
Nenad Rizvanović rekao je kako je Andrić imao svoju političku fizionomiju, ali da njegov politički cilj nije bio profit, već da napiše svoju književnost.
– On je bio uvereni Jugosloven, a način na koji je on profilisao svoj politički put, bio je u skladu s njegovim načelima. Alibi njegovog životnog puta je literatura, a literatura izvanredna, i danas provokativna i zanimljiva, inteligentna, izazovna – rekao je na tribini Rizvanović.
Nebojša Lujanović se na okruglom stolu dotakao svoje knjige.
– Ono što je mene gonilo tri godine je treći deo knjige u kojem prepoznajem paradigmu onoga što je znanje ili nauka danas, a to je manipulacija, prekrajanje, narativ koji pušta na sve strane i koji je šupalj i formira model nelegitimnog čitanja, koji kad se pusti u javni prostor, rezultira hajkom. Uporedio sam hajku na mrtvog pisca i onda povukao paralele sa nekim hajkama na žive pisce, i video da se svi oni uklapaju u taj model nelegitimnog čitanja. Niko od onih koji pokreću hajke, pa tako ni ovu na Andrića ne čitaju tekst u celini, jer je onda teza teško održiva, već izdvajaju pojedine segmente – zaključio je Lujanović.
Svi zainteresovani koji nisu mogli fizički da prisustvuju izložbi i okruglom stolu, mogli su da je prate putem Prosvjetine fejsbuk stranice.
The post Riječka „Prosvjeta“ slavi život i delo Ive Andrića appeared first on srbi hr.
