Nedavno objavljeni članak u listu „Večernje novosti“ (23. oktobra o.g.) iz pera novinara Dragana Vujičića o „spasavanju“ JAT-ove avionske flote u Rumuniji za vreme agresije NATO-pakta na našu zemlju pre četiri i po godine doživeo sam kao neverovatan, prosto „orvelovski“ pokušaj prekrajanja istorije. Pitam se samo kome je danas u Srbiji stalo do toga da se javnosti serviraju ovakve neistine. Prema novinaru Vujićiću i pilotu JAT-a Crljanu, koji je jedini izvor te priče, cela JAT-ova putnička flota od 17 aviona sklonjena je 29. aprila 1999. godine u Rumuniju posredovanjem jednog kanadskog profesora univerziteta (Crljanovog prijatelja) koji je, ranije, time što je u Kanadu prihvatio njegovog sina na studije, „zadužio“ tadašnjeg ministra u Vladi Rumunije (čije ime je ostalo tajna). Za celu stvar znao je samo izvestan broj oficira RV i PVO Vojske Jugoslavije, a poletanje aviona iznenadilo je kako samog Miloševića u Beogradu, tako i sam NATO-pakt u Bukureštu. Potenciranje naslova „Ni Sloba nije znao“ i pominjanje neimenovanog ministra u Vladi Rumunije kao JAT-ovog „spasioca“, ukazuju na političku obojenost, ali i (ne)pouzdanost izvora podataka iz članka – da li pilota ili novinara, svejedno.
Kako sam u to vreme radio u Ambasadi SRJ u Bukureštu, po prirodi posla sam upućen u ono što se dešavalo sa avionima JAT-a. U nameri da se naša javnost podseti na istinu o ovim dogadjajima, iznosim sada ono što sam doživeo tada u vezi sa tim dogadjajima i to je, sigurno, svedočenje „iz prve ruke“.
Avioni, i to njih sedam, poleteli su 27. marta 1999. godine sa beogradskog ćrodroma sa ciljem da budu sklonjeni u nekoj prijateljskoj zemlji, gde pripadnici NATO-pakta ne bi mogli da im pristupe niti iskažu bilo kakve zle namere prema JAT-ovoj imovini. Ukrajina je tada prihvatila molbu naših vlasti da se avioni za vreme bombardovanja sklone na njihovim ćrodromima, ali su isti prisilno, i to od strane rumunskih vlasti, spušteni na bukureštanski drugi civilni ćrodrom – „Baneasa“ (stari ćrodrom, lociran bliže gradu, služi za unutrašnji saobraćaj). Po sletanju, pripadnici NATO-pakta u Rumuniji pokušavaju da udju u avione, ali im to naše posade ne dozvoljavaju. Naposletku, pripadnici Rumunske armije prihvataju da čuvaju avione, a posade su smeštene u hotel, s tim što je Ambasada SRJ u Bukureštu odmah dobila zadatak od naših vlasti da učini sve da se avionima dozvoli dalji let ka destinaciji – Ukrajini i Rusiji. Na tom poslu su angažovani službenici ambasade, dok predstavnica JAT-a u Bukureštu asistira članovima sedam posada. Nakon bezbroj neuslišenih nota i intervencija ambasade kod rumunskih vlasti i preko dve sedmice uzaludnog čekanja na dozvolu u hotelu, JAT odlučuje da posade kombijima vrati u Beograd. Bez obzira na uporne zahteve naše ambasade, rumunske vlasti su ostale nepopustljive, čak su nezvanično poručile da će „avioni ući u deobni bilans bivše SFRJ, pa zato ne mogu da se puste“!
Obrt nastaje iznenada, i to obelodanjivanjem programa posete rimskog Pape Jovana Pavla Drugog Rumuniji počev od 3. maja, koja za domaćine ima istorijski značaj, obzirom da se radi o prvoj poseti poglavara Katoličke crkve jednoj pravoslavnoj nacionalnoj crkvi. Naša ambasada se hitno obaveštava da se avioni prebace na medjunarodni bukureštanski ćrodrom „Otopeni“ jer će „ometati scenografiju prilikom ceremonijala dolaska Pape“ (!?), čiji avion treba da sleti na ćrodrom Baneasa! Naše vlasti odbijaju seobu na tek 10 km udaljen ćrodrom „Otopeni“ i zahtevaju da se avionima dozvoli dalji let za Ukrajinu.
Konačno, nakon konsultacija sa zemljama NATO-pakta, rumunske vlasti vagaju sopstvene prioritete i popuštaju, pa u roku od samo desetak časova kombijima iz naše zemlje u Bukurešt pristižu posade JAT-ovih aviona, koji 2. maja 1999. godine uspevaju da konačno odlete sa ćrodroma Baneasa prema odredištima u Ukrajini, gde su ostali do kraja agresije NATO-pakta na našu zemlju. Ovde treba pojasniti da je Rumunija tada bila pod vlašđu očajno neuspešne koalicije desnice koja je, i zbog takvog svog slugeranjskog stava prema Zapadu u vezi sa agresijom NATO-pakta na našu zemlju, katastrofalno poražena na parlamentarnim i predsedničkim izborima, održanim krajem 2000. godine u toj zemlji (u doba rata u našoj zemlji, ankete javnog mnjenja su pokazivale da se 84% Rumuna opredelilo protiv „agresije na srpske prijatelje“).
Da su u redakciji „Večernjih novosti“ proverili navode iz Vujičićevog članka, svakako bi saznali da JAT-ovu flotu nije „spasio“ nekakav kanadski profesor koji je „zadužio“ anonimnog rumunskog ministra, već je, indirektno, to učinio sam Papa Jovan Pavle Drugi, i to uprkos onom (očigledno izmišljenom) rumunskom ministru, ali i (u stvarnosti) celoj tadašnjoj rumunskoj vladi!
Na kraju, uz dužno poštovanje za doprinos lista „Večernje novosti“ istoriji našeg novinarstva, ponavljam svoje pitanje sa početka ovog teksta – kome to danas u Srbiji ide u prilog da se ovako flagrantno, prosto „orvelovski“, prekraja ne tako daleka istorija? Istinu o JAT-ovim avionima, ako je već ovdašnja javnost toliko zaboravna, znaju makar oni koji su, poput mene, u ove dogadjaje bili direktno uključeni. Jer, ako se objavljuju neistine poput ove opisane, kako da se ne posumnja u verodostojnost bilo koje informacije objavljene u „Večernjim novostima“?
