ili: ako americki sateliti još od 1973. godine snimaju u istocnoj Srbiji naslage rude zlata i 400 metara ispod zemlje, da li onda vide i to kako citam Comskog dok sedim na klozetskoj šolji?).
Ako u utorak u 5.03 i 11.40 casova niste gledali kišu meteorskog roja Leonidi, onda morate da cekate sledecu priliku:
2065. ili 2098. godine. I pazite da vam opet ne promakne ovaj spektakl. Jer, rojevi meteora, tj.zvezde padalice, uvek ostavljaju snažan vizuelni utisak; coveku se, nekako, presece dah, brzo pomisli neku želju, nešto duboko intimno kao, na primer, da se usvoji ustavna povelja. Ili nešto još intimnije; da se pomire Voja i Zoki pa da udemo u Evropu.
Ali, ako vec zevate u nebo, nemojte da pomešate zvezde padalice sa satelitima. Mada padaju i sateliti kad im prode vreme. Dok satelit zamice na horizontu, nemojte da zaželite tajnu želju; recimo, da propadnu izbori, nece vam se ostvariti.
Meteor je kap boga, a satelit samo ljudska skalamerija. Zato kada prolazi satelit iznad vaše glave, namestite se da vas slika. Jer, on zato i nadlece vaš grad, ovu Srbiju.
Dr Zoran Petkovic, redovni profesor i bivši dekan Rudarsko- geološkog fakulteta u Beogradu, tvrdi daamericki strucnjaci od 1973. godine iz satelita ispituju podrucje istocne Srbije tragajuci za rudnim ležištima kojih definitivno ima na podrucju Bora i Majdanpeka.
Snimanja su obavljena iz satelita LANDSAT-1 i LANDSAT-2 sa visine od 914 kilometara. Visoko, ne možeš im ništa. Možeš samo da im psuješ majku globalnu.
I šta su sve snimili? Snimili su nas skroz, do gaca.
Snimili su, recimo, da od zgrade Skupštine opštine Bor, pa do borske bolnice, na dubini od 300 – 400 metara ima 10 do 15 miliona tona rude bakra sa 5,7 do 6,2 odsto bakra u rudi, da zlata ima od 18 do 19 grama po toni rude i srebra od 13 do 14 grama po toni.
I ne samo Bor. Snimljena je cela Srbija. Sve se zna. Samo treba da pocne eksploatacija. Srbiju treba, još jednom, duboko preorati. Ono što je NATO pre tri godine radio, samo je plitko oranje, ašoviranje. Sada mora da se ide i 400 metara pod zemlju za 18 grama zlata po toni. A ovi u Boru namestili zgradu opštine i bolnicu, baš iznad zlatne žice. I sada kada nas opet bombarduju, kada Bor sravne sa zemljom, ispašce da nas mrze, a oni samo traže zlato. Za 18 grama zlata po toni prevrnuce nam utrobu, prevrnuce utrobu zemlje. Jer, treba im zlato. Za leba, za naftu.
I pokazace se da i ono kada su bombardovali zgradu RTS-a u Aberdarevoj 1 da su, u stvari, tražili zlato. I ko zna šta su sateliti LANDSAT-1 i LANDSAT-2 snimili ispod pancevacke i novosadske rafinerije? Šta ako je tamo zlato Atile,bica Božijeg? Ili blago cara Trajana, onog sa kozjim ušima? Šta ako su i tamo, kod Požarevca, zlatonosne grobnice Hazara? A i cetiri rimska imperatora je istocna Srbija dala. Ko zna šta su oni deponovali u rodnoj grudi, pod zemljom? Možda su zbog cara Konstantina onako žestoko bombardovali Niš, Aleksinac? Jer zna NATO; zlato ce samo da se pokaže.
Da profesor Petkovic sa Rudarskog govori istinu o rudnim bogatstvima istocne Srbije, potvrduje i poznati britanski geolog Ricard Silito koji je, zamislite, dao ekskluzivno, intervju zaKolektiv, fabricki list RTB Bor.
I, evo, šta Silito kaže ekskluzivno:Kada bih, zaista, želeo da nadem bakar, radije bih istraživao Timocku zonu nego Bugarsku ili Rumuniju. Naravno, pod uslovom kada se u Srbiji donese dobar zakon o rudarstvu i kada on stupi na snagu.
Preporucio bih pocetnu studiju upoznavanja tokom koje bi se postojeci podaci sakupili i kompletirali. Posle toga, morao bi da se primeni dugorocni program od najmanje pet godina koji bi bio usmeren na odabrane ciljeve. Cena istraživanja bila bi, relativno, skromna, ali bi se podrazumevalo dovoljno para za veci obim prospekcijskih bušenja.
Ali, pare nisu problem. Jer, tu je -RIO TINTO. A ko je to? Sram neka vas je!Rio Tinto je multinacionalna kompanija koja poseduje rudnike bakra na Papui – Novoj Gvineji, Portugalu i Južnoj Americi, rudnike uranijuma u Namibiji i rudnike zlata u Indoneziji.
A tu je iBerzan iz Francuske. I on oblece oko Bora.
“Siguran sam da su satelitski namirisali bogata rudna nalazišta i zato su stali prvi u red za eksploataciju, kaže dr Vlastimir Trujic, direktor Instituta za bakar pri RTB-u.
Samo još da puste Šainovica iz Haga i da proizvodnja krene. Necemo valjda opet da se jogunimo pa da nas opet ubedujutomohavkama. Jer, to zlato ispod zgrade borske opštine i bolnice, to zlato istocne Srbije i nije naše nego – NjIHOVO. Dobro, jeste na našoj teritoriji, ali nije naše, aman ljudi! I vi u Boru, nemojte da štrajkujete gladu, da pretite da cete da se zapalite. Nemojte da ih nervirate! I nije li vam premijer đindic još letos u Boru lepo savetovao da predete na poljoprivredu.
Shvatite to vec jednom! Ne otimaju oni nama naše zlato iz cefa i inata, vec, zato što im treba! Aleksandru Makedonskom zlato istocne Srbije trebalo je za pohode na Indiju, Tiberiju za osvajanje Panonije. I, da ne idemo u toliku daleku prošlost. Setite se, ko je pre onog Drugog svetskog rata imao koncesije na rudnike u Boru i Majdanpeku. Englezi i Francuzi. Imali su, doduše, svoje akcije i Nikola Pašic, Laza Pacu, Vajfert i ostali pošteni srpski masoni. Ali, da je to zlato bilo naše, da li bi ga naš kraljevska porodica ponela sa sobom bežeci u London? Da li bi ga Hitlerovi padobranci onako pomno tražili oko nikšickog ćrodroma? I što nam ga nisu vratili ako je, zaista, naše nego su Titu dali nekoliko tona, koliko da ga namire. Da zaboravimo što su nas bombardovali za Uskrs 1944. godine.
Zato, Srbi, dajte zlato, jer slikaju, sve slikaju iz satelita.
Slikaju, pa bombarduju. Mada to Srbi brzo zaborave. U Srbiji sve se brzo zaboravi.
I samo me jedno muci; da li me slikaju iz satelita i kada citam Comskog na klozetskoj šolji? Nisu se, valjda, toliko usavršili.
