Užice je, po odlaska Turaka, 1863. godine, ličilo na sve, osim na divnu đul baštu i mali Carigrad: tokom hladinih i dugih zima, za ogrev su posečeni svi voćnjaci i šume pa je u vreme kiša, sa tih goleti, voda plavila grad i dovlačila mulj i kamen, a Risto Tešić, sajdžija, prirodnjak i volonter, odlučio da „tu rugobu spreči".
Sadio je vrbe, kupio trinu od mehandžija, sejao, pošumljavao i ukrotio Koštički, Buarski i Gluvaćki potok.
"Ja sam u praćenju njegovog životnog puta,u biografiji, pronašao otprilike deset zanimanja kojima se bavio.I za sve je bio stručnjak!", kaže Milorad Iskrin, istoričar.
Kada je na red došlo Zabučje, velika golet i pustara puna zmija, prvo je naselio ježeve, a onda sa svojim prijateljima i đacima užičkih škola, gotovo dve decenije sadio stabla i podigao Veliki park. Na obali Đetinje izgradio je vodenicu, kamenu branu i jezerce, napravio kupalište , a sve kako užički hroničari beleže – bez pare i dinara.
"Moj deda je imao teoriju, da se na neko vreme, o 50, 60 godina, pojavljuju u Užicu neki ljudi koji menjaju Užice nabolje i tu je svrstao i Ristu Tešića. Znači on se pojavio i uspeo je tokom svog života da promeni izgled Užica", kaže Predrag Kovačević, pisac i novinar.
Risto je budno pratio i Teslin rad, a kada je počela izgradnja hidrocentrale na Đetinji, Ristini saveti su bili dragoceni, jer je reka svake noći urušavala danju izgrađen jaz.
"On leži u fijakeru, jer je bolestan, i govori: ljudi, onaj kamen onamo, turite ga onamo, ovaj kamen tamo, turite ga tamo…i tako oni poslažu kamenje koje nije maknuto odatle nigde, do naših dana", kaže Milorad Iskrin, istoričar.
Bio je i vojni bolničar, pomoćnik telegrafiste, vodeničar, baštovan, preparotor ptica, poštovan i u varoši i u prestonom Beogradu. Umro je 1904. godine i sahranjen o trošku opštine, što je tada bila velika čast. Jedna ulica u Užicu, nosi njegovo ime, a Veliki park svedoči o delu čoveka koji je promenio izgled čitavog grada.
rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552
