čak tri četvrtine roditelja za odlazak dece u inostranstvo.
Stručnjaci i dalje odlaze iz zemlje. Školovanje svakog doktora nauka
državu košta 250.000 evra
OD zabrinjavajuće
statistike da 75 odsto studenata želi da ode iz zemlje, još dramatičniji
je poslednji podatak koji kaže da isto toliko roditelja bolju budućnost
za svoje dete vidi u inostranstvu. Svega 29 odsto majki i 23 odsto
očeva želi da im deca ostanu u Srbiji.
Povećava se i broj odraslih koji bi želeli da
spakuju kofere i odu. Tako bi više od polovine muškaraca želelo da se
iseli, a 42 odsto žena ima istu takvu nameru. Među mladima – 57 odsto
devojaka i 66 odsto mladića bi emigriralo.
Ovo
su podaci istraživanja Rodni barometar, autorke Marine Blagojević
Hagson, sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.
Zbog
krize i polupraznih džepova, broj onih koji žele da odu se ne smanjuje.
Među pola miliona ljudi, koji su za protekle dve decenije napustili
Srbiju, bar 50.000 su visokoobrazovani stručnjaci. Ponajviše Americi,
Kanadi, Engleskoj i Nemačkoj poklonili smo oko 6.000 doktora nauka. Na
školovanje svih njih, prema procenama Vladimira Grečića, saradnika
Instituta za međunarodnu politiku i privredu, država je potrošila čak 12
milijardi evra. Celokupno obrazovanje jednog doktora nauka košta oko
250.000 evra.
najveći rasadnik stručnjaka koji su kupili kartu u jednom pravcu
jeste beogradski Elektrotehnički fakultet. Procenjuje se da je oko 2.000
njihovih diplomaca otišlo u svet. – Samo u San Francisku Udruženje
bivših studenata ETF broji oko 900 članova – kaže Vladeta Marjanović,
predsednik udruženja i jedan od naših najuspešnijih ljudi u Americi. On
dodaje i da bi bilo dobro kada bi matica imala bolje veze i više
koristila znanje i uticaj ljudi koji su otišli.
A
koliko je broj od 6.000 doktora nauka koji su otišli u svet ogroman,
najbolje se meri podacima Republičkog zavoda za statistiku koji kažu da u
Srbiji godišnje doktorira od dvoje-troje, pa do četrdeset ljudi u
jednoj oblasti – elektrotehnici, ekonomiji, fizici…
Dekan
Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Branislav Boričić kaže da
diplomirani ekonomisti, recimo, obično idu zarad nastavka školovanja, na
master studije, pa se tokom godinu dana mnogi predomisle i ostanu.
A
među onima koji su otišli, ipak, ima i povratnika. Jedan od njih je dr
Bojan Radak, direktor Instituta Vinča. On je devedesetih godina, kada i
desetine njegovih kolega iz Vinče, otišao u Englesku, pa u Ameriku,
ali je odlučio da se vrati.
– Najviše
stručnjaka, i to starosti između 35 i 40 godina, otišlo je devedesetih –
priča Radak. – Odlučio sam da se vratim kada sam shvatio da to što imam
u Srbiji ne mogu da nađem nigde drugde. Tamo dobijete neki novi
kvalitet života, ali izgubite ono što ste imali pre.
Za mnoge emigrante, sudeći prema životu koji žive, odlazak iz Srbije bio je velika greška.
