Prva subota u septembru, u Srpskom kulturnom centru „Vuk Karadžić“ u Roterdamu, ove godine nije protekla u znaku početka školske godine, nego je iskorišćena kako bi se održala redovna godišnja skupština i postigli načelni dogovori za što efikasnije odvijanje dopunske nastave na maternjem jeziku.
Mališani, njih tridesetak, sešće u školske klupe naredne subote 9. septembra od 11 sati, a njihov primer slediće odmah zatim i dve grupe polaznika kursa srpskog jezika.
Naša dopunska škola na papiru broji 32 učenika, ali je ova brojka u praksi nešto manja.
Učiteljica
Gorući problem sa nastavnim kadrom u dopunskoj školi „Vuk Karadžić“ rešen je dolaskom Sanje Ivić, mlade devojke koja u Roterdamu živi dve godine, nakon što je u Beogradu diplomirala na Filozofskom i Filološkom fakultetu, a u Holandiji magistrirala
Postoji, međutim, uverenje, što je istaknuto među prisutnima, da će se kroz crkvenu parohiju Svete trojice i ostale organizacije u regionu Roterdama podići nivo popularizacije dopunske škole. Ocenjeno je da su tokom prošle školske godine mnogi problemi rešavani u hodu, te da mali problem predstavlja i različit nivo predznanja dece istog uzrasta kada je u pitanju poznavanje srpskog jezika.
– Iluzorno je očekivati da za samo tri sata nedeljno u školi oni nauče srpski, ako se kod kuće koristi prvenstveno holandski jezik. Sa našom decom treba postupati tako da se osećaju nagrađenom, a ne kažnjenom zbog dolaska u srpsku školu – bila je jasna učiteljica Vojka Petrović.
Uprava
Jedna od tačaka dnevnog reda bila je i izbor nove skupštine. Jednoglasno je odlučeno da se i ove godine nastavi u istom sastavu: predsednik Nada čanak, sekretar Violeta Radulović i blagajnik Radan Gvozdenović.
Blagajnik udruženja Radan Gvozdenović podneo je zatim finansijski izveštaj o prošloj školskoj godini, koji je ocenjen vrlo pozitivno. Na računu se nalazi preko četiri hiljade evra, od čega će dve hiljade biti izdvojene za godišnji najam prostorija. Istaknuto je da veliki priliv sredstava, osim školarine za decu, predstavlja i sve brojnija grupa polaznika kursa srpskog jezika, koji za tu „privilegiju“ plaćaju 400 evra godišnje.
