Rojters navodi da će se taj „autonomni srpski entitet u BiH“ u nedelju suprotstaviti najvišim pravosudnim institucijama u BiH tako što će održati referendum na kojem će se izjasniti o tome da li da 9. januar ostane nacionalni praznik, ali i da će to na neki način biti utiranje puta separatističkim namerama koje u RS postoje od 1990.
Podseća se na to da je Ustavni sud u Sarajevu u dva navrata odlučio da zabrani održavanje referenduma u RS o Danu Republike, zato što se taj datum poklapa sa pravoslavnim hrišćanskim praznikom, te se, kako navodi britanska agencija, na taj način diskriminišu Bošnjaci i Hrvati koji žive u tom entitetu BiH.
Upravo je 9. januar dan kada su 1992. bosanski Srbi, nakon raspada bivše SFRJ, proglasili svoju Republiku.
Rojters tvrdi da mnogi veruju da organizovanjem referenduma i neodustajanjem od njegovog održavanja Dodik zapravo prkosi, s ciljem da ukaže na slabosti zajedničkih državnih institucija u Sarajevu, kao i da će se na taj način pripremiti teren za glasanje o secesiji tog entiteta u BiH.
Tim povodom su Sjedinjene Države, koje su 1995. posredovale u pregovaranju o uspostavljanju Dejtonskog mirovnog sporazuma, kao i srpski premijer Aleksandar Vučić, upozorili na rizik od obnavljanja nestabilnosti u regionu Balkana. Održavanju referenduma se protivi i Evropska unija, a jedini koji ga podržava je ruski predsednik Putin, inače tradicionalni saveznik bosanskih Srba – piše britanska agencija.
Rojters napominje da je Putin tri dana uoči referenduma pozvao Dodika u Moskvu na konsultacije.
Ambasada SAD u Sarajevu upozorila je da je održavanje referenduma u suprotnosti sa sudskim odlukama i predstavlja, kako se navodi, pretnju vladavini prava, a time i opasnost po stabilnost, sigurnost i prosperitet Bosne.
I ambasadori članovi Saveta za implementaciju mira u BiH (PIC), sa izuzetkom ambasadora Rusije, pozvali su Srpsku da otkaže referendum, ne precizirajući pritom koje bi bile posledice. Evropska unija smatra da je etička izbalansiranost u BiH od suštinskog značaja za mir u regionu i preduslov za njeno konačno članstvo u EU.
Nemački Dojče vele se danas takođe bavi situacijom u BiH, uz napomenu da su odnosi i Rusije i Bosne i Hercegovine do sada bili bez problema u političkom i ekonomskom smislu.
Mnogi će, međutim, reći da je to proizvod dobrih odnosa zvanične Moskve s Republikom Srpskom, na šta se pozivaju vlasti u tom entitetu, piše portal Dojče vele.
Rusija se, kako se ističe, nije priključila ostalim zemljama unutar Saveta za implementaciju mira, kada je reč o osudi referenduma.
Mnogi veruju da je današnja Dodikova poseta Rusiji upravo na tragu referenduma u RS, te da je taj sastanak ranije dogovoren.
Mnogi analitičari i dalje veruju da će upravo Dodikova poseta Rusiji biti u vezi s tim pitanjem. Nesporno je, smatraju, da Rusija ima geopolitičke ciljeve na Balkanu, ali je pitanje da li će ti interesi biti iznad dobrih odnosa s Republikom Srpskom.
„U današnje vreme nema nebitnih političkih partnera, pa to možemo reći i za BiH. Rusija ima interes prema BiH jer je ona geopolitički zanimljivo čvorište. Zanimljivo je SAD, Evropi, pa zašto ne bi bila i Rusiji. Gledajući etno-nacionalno, moglo bi se reći da je ruska politika prema BiH mnogo više fokusirana na Republiku Srpsku. Međutim, imajući u vidu odnose u BiH i njenu strukturu i međunarodne standarde, i zvanična Moskva bi morala da ima u vidu tu činjenicu i da svoju politiku razvija prema BiH“, kaže za Dojče vele novinar i analitičar Zekerijah Smajić.
U politici nema prijatelja, podseća profesor na Filozofskom fakultetu u Banjaluci Miodrag Živanović.
Odnosi između BiH i Rusije, odnosno Rusije i Republike Srpske, prvenstveno su stvar interesa, tvrdi Živanović.
„Mi smo toliko mali, jadni i nikakvi, da nemamo šta da tražimo s tim velikim silama. Retko ćemo mi biti nekom interesantni. Mi proganjamo njih, a ne oni nas. Jednostavno, ja mislim da nismo u fokusu interesovanja. Ne samo mi, već kompletan Balkan“, naveo je on za Dojče vele.
A da interesovanje ipak postoji, vidi se u ruskom kapitalu u BiH. Tu je prvenstveno naftni sektor u Brodu, gde su Rusi došli još 2007. godine, kupovinom naftnog sektora u tom entitetu. S druge strane, ne treba odbaciti ni prisustvo ruskog giganta Gasproma, kao ni mrežu banaka u celoj BiH.
„Faktičko stanje zapravo pokazuje da Moskva vodi poželjnu politiku prema BiH. Ako pogledate naftni sektor, videćete da je koncentracija pumpi Gasproma najveća u Sarajevu i oko njega, a ne u Banjaluci. Isto tako, ako se pogleda bankarski sektor, videćete da je centrala ruske banke za područje BiH u centru Sarajeva, a ne u Banjaluci, itd. U toj analizi može da se zaključi kako su prenaglašene intencije i tvrdnje da je Moskva usmerena samo prema Banjaluci. Naravno, to je rezultat poseta Dodika Moskvi, dok s druge strane predstavnici države na neki način ignorišu Moskvu, što je nedopustivo“, kaže Smajić.
U Bosni i Hercegovini trenutno borave i ruski inspektori koji kontrolišu kvalitet mesa i mlečnih proizvoda, nakon što su nekoliko sedmica ranije utvrdili niz nepravilnosti kada je reč o voću i povrću: od nepostojanja adekvatnih pečata na sertifikatima, pa do nekvalitetnih laboratorija za otkrivanje štetnih organizama za voće i povrće.
Da li će slično biti i u slučaju mesa i mleka, znaće se za nekoliko dana, s obzirom na to da veterinari iz Rusije proveravaju da li roba životinjskog porekla iz BiH zaslužuje da se nađe na njihovom tržištu.
Zbog svega toga, deo javnosti smatra da će upravo ta situacija, u kojoj je ugrožen izvoz poljoprivrednih proizvoda iz BiH u Rusiju, biti jedna od glavnih tema sastanka Dodika i Putina, piše Dojče vele.
