Rođena Beograđanka, autorka, inače od 1986. živi u Velikoj Britaniji, gde piše na engleskom, a knjige su joj prevedene na dvadesetak jezika.
Proslavila se svojom prvom studijom „Izmišljanje Ruritanije“ (1998. Geopoetika) koja je prevedena na više jezika i koristi se kao udžbenik.
„Geopoetika je nastavila da objavljuje dela Goldsvodijeve koje su sve imale više izdanja (memoarsko-autobiografska knjiga “ Černobiljske jagode“, roman „Gorski“, pesme „Solunski anđeo“).
Najnoviji roman „Gospodin Ka“ doživeo je u Beogradu svetsku premijeru iako je bio pisan na engleskom jeziku, ali u knjižare je stigao ovih dana zahvaljujući prevodu sa engleskog Nataše Tučev dok će se engleska verzija pojaviti tek februara 2018. godine kod veoma uglednog britanskog izdavača „CCatto Windus“.
O njenom novom romanu, osim autorke, govorili su njen beogradski izdavač pisac Vladislav Bajac i književna kritičarka Nađa Bobičić. Promocija je bila veoma uspešna jer se odvijala u formi razgovora, a glavnu reč je vodila autorka koja se trudila da objasni koje teme su je podstakle da se poduhvati pisanja veoma neobične, interesantne i intrigantne knjige.
Kako je ispričao Bajac „priča se odvija krajem četrdesetih (1947) godina prošlog veka kada se u Londonu snima film „Ana Karenjina“ u kome glavnu ulogu igra Vivijen Li. Sticajem okolnosti, mlada žena Albertina (francuska Jevrejka udata za britanskog oficira) stiče poverenje grofa Sergeja, za koga se ispostavlja da je sin Ane Karenjine. On joj kazuje o svom životu, od dečačkih dana, preko braka sa Tonjom sa kojom je dobio sina Aleksa do odlaska iz zemlje u Englesku“.
Motiv da piše o životu „Belih Rusa“ emigranata bila joj je odavno želja, rekla je autorka romana.
„Sustiglo se nekoliko želja. Prva je da napišem trilogiju romana iz života istočnih Evropljana u Londonu, jedan savremen („Gorski“), jedan o izbeglicama posle Drugog svetskog rata („Gospodin Ka“) i jedan iz sredine osamdesetih. Druga je želja da povedem razgovor sa velikim romanima preljube koje sam godinama predavala.
Mogao je to biti i Flober, ali Tolstoj mi se bolje uklopio. Radi se o ženama u nesrećnim brakovima koje se zaljubljuju u privlačnije muškarce i za to plaćaju životom. Kako bi bilo da pođemo od srećnog braka sa nekim lepotanom i priču okrenemo za sto osamdeset stepeni? Treća želja bila je da eksperimentišem sa engleskim jezikom – u romanu nema ni jedne reči koja je ušla u upotrebu posle 1947.
Ovo je i priča o sudbini belih Rusa koji su, bežeći iz svoje, u novoj zemlji teško hvatali korena, uvek maštajući o povratku.
Prema rečima Vesne Goldsvorti, „u romanu se ukrštaju dve priče. Jedna o Francuskinji koja želi da pobegne što dalje. Druga o belim Rusima, uključujući i Aninog sina Sergeja, koji trideset godina misli da će se vratiti kući, da revolucija samo što nije propala. Sada često žurimo da uzmemo zapadne pasoše, oni su pak decenijama živeli sa nekim privremenim papirima, tako su birali, kao da bi uzimanje novog državljanstva predstavljalo poraz svih ideala. Kroz roman se provlači pitanje šta je važnije: biti građanin sveta ili pripadnik jednog naroda?“
Roman, nastavila je Goldsvortijeva, zapravo na to ogromno pitanje odgovara životima svojih junaka.
Francuskinji Albertini je i Evropa tesna, ona bi da pobegne u novi svet, preko okeana. Njen muž, Englez, oficir, je – paradoksalno – pravi Evropljanin iako potiče iz porodice koja je duboko vezana za Indiju i za Britansku imperiju. Taj momenat je posebno zanimljiv sada kada Britanija izlazi iz Evrope. Rusi mlađe generacije školovani na Ostrvu žele da se potpuno poengleze. Sergej Karenjin je do srži Rus i neće da bude ništa drugo iako te njegove Rusije više nema“…
Goldvortijeva je otkrila da se ovaj njen roman već prevodi na rumunski i njen britanski izdavač očekuje da će biti veliki hit.
