Ugledna teksaska globalna agencija Stratfor nije se baš proslavila najnovijom analizom odnosa u trouglu Srbije, Crne Gore i NATO-a. Zapravo, to tako izgleda kada se posmatra iz Beograda, jer su nama neke stvari opšte poznate, a klijentima obaveštajnih procena i analiza Stratfora u SAD i u svetu verovatno i nisu. Dakle, u najnovijoj analizi te agencije, koja inače zapošljava trust mozgova bivših američkih generala i admirala, ali i nekadašnje funkcionere CIA, NSA i DIA, konstatuje se da je Srbija sada, nakon što je Crna Gora dobila od NATO-a tzv. akcioni plan MAP, što je na korak od ulaska u NATO, kompletno okružena članicama NATO-a. To je netačno, jer u NATO-u nisu ni Makedonija ni BiH.
Za Makedoniju je to pitanje njenog imena i odluke Grčke da Makedonija mora da promeni sadašnje ime ako želi da Grčka deblokira njen ulazak u EU i NATO. Što se tiče BiH, premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je pre nekoliko dana kako je NATO sam sebi zatvorio vrata u BiH, jer je kao uslov da BiH uđe u alijansu zatražio ustavne promene koje Republika Srpska ne može da prihvati, jer bi te promene zapravo značile i ukidanje Republike Srpske. Dakle, Srbija nije kompletno okružena članicama NATO-a, kako se to tvrdi u analizi Stratfora.
Ta agencija dalje kaže da će ulaskom Crne Gore u NATO Srbija dospeti u situaciju duboke izolacije, što je neverovatna teza. Ako se naša spoljna politika temelji na četiri stuba, a dva su Vašington i Brisel, tu su još Moskva i Peking. Osim toga, zašto bi Srbija dospela u izolaciju ako ne uđe u NATO? Srbija svojom naglašeno miroljubivom politikom ne preti nikome i nije faktor nestabilnosti u regionu. Ako su oko nas države članice NATO-a, a NATO takođe sprovodi miroljubivu politiku i nema agresivne planove u odnosu na Srbiju, onda nas u stvari upravo taj pojas zemalja NATO-a čuva od bilo kakve agresije, ne znam sve otkuda. Nije valjda vojno neutralna pozicija Srbije izazov ratnim planovima NATO-a. Ne mogu u to da poverujem. Naime, imam očito bolje mišljenje o miroljubivom karakteru današnjeg NATO-a nego analitičari Stratfora. Ne pretimo nikome, sve želimo da rešavamo diplomatski, a opet nam se preti izolacijom. Zašto, pa hladni rat je završen 1990.
Agencija Stratfor navodi i izjavu načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Miletića o okončanju procesa potpune profesionalizacije vojske u 2011. godini i to dovodi u vezu sa standardima NATO-a i ulaskom Srbije u NATO. U potpunoj profesionalizaciji Vojske Srbije i u vojnim standardima NATO-a Stratfor otkriva pritajenu ljubav za ulazak države Srbije u NATO. Malo je platonski to sagledano, ali od platonske ljubavi ponekad i počinje veza. Dalje, Stratfor navodi da Crna Gora već godinama uživa zapadne garancije za bezbednost, da se Milo đukanović još 1997. suprotstavio Slobodanu Miloševiću i da se Crna Gora pre nekoliko godina odvojila od Srbije.
Spominje se i Otomanska imperija, ali Njegoša, začudo, nema. Zatim se kaže da Crna Gora nije strateški važna za NATO, već je važna za Srbiju zbog izlaza na more, jer u blizini je Otrant, da su na Jadranu sve zemlje članice NATO-a, i da je Srbija najzainteresovanija država za stratešku poziciju Crne Gore upravo zbog luke Bar, koju Vlada Srbije želi da kupi, da odnosi između Beograda i Podgorice neće biti lošiji i kada Crna Gora uđe u NATO…
Na kraju epohalne analize Stratfora ima još sjajnih otkrića, poput toga da su odnosi između Vojske Srbije i NATO-a sjajni, što i nije daleko od istine, kao i da su protiv ulaska Srbije u NATO samo srpski nacionalisti, što je samo delomično tačno.
No, posle analize ovako ugledne privatne obaveštajne agencije, sada mi je jasno kako je britanska obaveštajna zajednica napad na Irak u proleće 2003. godine navodno zasnivala na razgovoru jednog iračkog taksiste sa jednim iračkim oficirom. Sadašnja istraga u Londonu otkriva da je taksista nešto izbrbljao tokom vožnje iračkom oficiru, a on to preneo britanskoj tajnoj službi. I London se 2003. pridružio Vašingtonu.
Što će reći, ima svakojakih analiza.
