Ja, u Hrista Boga blagoverni i samodržavni gospodin Stefan knez Lazar, pošto dođe k meni vazljubljeni mi brat, čelnik Musa, sa sinovima svojim Stepanom i Lazarom, i moliše me kako da prilože od svojeg poseda Crkvi Svetom velikomučeniku Hristovu Pantelejmonu, i ja ispunih moljenja njihova. I s mojim pristankom priložiše velikomučeniku Hristovu Pantelejmonu u Svetoj Gori Atona, koji se zove Rusi, selo Uljare, to jest Gornji Zakut i zaselak mu Trnava, i Crkvu Svetog Nikole, sa zaselkom, a zaselak je s one strane Laba, Gornji Lukovak, s međama i pravima, i s vodenicama, i s brodima, i s poljem što su imali od prvih gospodara do sada. To potvrdih, napisah ta sela kako bi ruski manastir imao od njih do veka na spomen gospodstva mi i na spomen brata mi čelnika Muse i sestre mi Draginje i njihovih sinova – napisao je knez Lazar.
Ova osma povelja kneza Lazara se danas čuva u Arhivu ruskog manastira Sveti Pantelejmon na Svetoj Gori pod brojem 55. Pisana je brzopisom na pergamentu veličine 327 puta 235 milimetara. Na njoj je sačuvan i voštani pečat kneza Lazara. Objavljena je nedavno u monografiji o selu Miliva u opštini Despotovac, jer je i pisana u ovdašnjoj crkvi.
– Povelja je pisana od 1. septembra 1380. do 31. avgusta 1381. godine. Kada je cela povelja ispisana i potpisana, pisar je u prostor iznad potpisa kneza Lazara napisao: Gospodin knez reče u Milivoj! – svedoči prota Nebojša Radisavljević, starešina hrama Ognjena Marija, u kojem je boravio knez Lazar.
O povelji kneza Lazara pisao je akademik Aleksandar Mladenović, koji je utvrdio da je čelnik Musa, zet kneza Lazara, bio čelnik svoje države na prostoru oko Podujeva. Musa je tražio od kneza Lazara da potvrdi njegov prilog ruskom manastiru, što je knez i učinio naglasivši da sve što je priloženo ovom poveljom zauvek pripada svetogorskom manastiru Sveti Pantelejmon.
– Danas iz ove povelje možemo identifikovati selo Zakut, koje se nalazi severozapadno od Podujeva, u oblasti Gornjeg Laba, Selo Trnava južno od Podujeva i selo Tranavica, koje je severno od Zakuta – tvrdi akademik Mladenović, koji je objavio i analizirao tekst povelje u originalnoj grafici.
Knez Lazar je manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj Gori poveljom od 1381. godine priložio crkvu Spasovu u Hvosnu, uz još neka sela i potrebne privilegije. Darivao je i manastiru Hilandar selo Jelašnicu. Svojom poveljom, knez Lazar je potvrdio i darove vojvode crničkog Crepa, selo Mutnicu i Parakinov Brod, koje je ovaj zaveštao lavri Svetog Atanasija u Svetoj Gori.
Zašto je knez Lazar sa svojim zetom Musom i sestrom Draganom darivao crkvu i oblast u selu, crkvu Svetog Nikole, selo Ugljare (Gornji Zakut i zaseok Trnava) i selo Gornji Lukovik s one strane reke Lab, sa vodenicama, brdima i poljem? I zašto je priložio Rusima i Crkvu Spasovu u Hvosnu?
– U srednjem veku vladari su crkvi činili velike poklone kako bi sveštenstvo imalo od čega da se izdržava – kaže Milutin Miloradović, autor monografije i hroničar sela Miliva. – Vladari iste veroispovesti i bratskih naroda su u znak pažnje i dobrih bratskih odnosa činili i poklone u crkvama i manastirima, što je učvršćivalo njihovo prijateljstvo. A u narodu se negovao kult o pripadnosti, kako svetovnoj, tako i verskoj. Kada je u pitanju odnos velike Rusije i male Srbije, istina je da su se uvek međusobno pomagale. Taj kult se neguje, evo, već osam vekova.
Kako nam je rečeno u selu Miliva, Rusi cene darove kneza Lazara, ali ne govore o tome da li posećuju svoju crkvu i posede na Kosmetu. Iz poštovanja prema selu Miliva i seljanima, koji preko Povelje kneza Lazara imaju direktan kontakt sa Rusima i manastirom Svetog Pantelejmona na Svetoj Gori, Rusi su preko kompanije Lukoil uputili prošle godine 150.000 dinara kao pomoć za obnovu hrama posvećenog Svetoj Ognjenoj Mariji. Istovremeno, Rusi pomažu i u aktivnostima Društva srpsko-ruskog prijateljstva, koje je osnovano i radi u selu Miliva, u kome je boravio knez Lazar pre više o šest vekova.
PANTELEJMONOV MANASTIR
ZA hram Svetog Pantelejmona u crkvenim knjigama piše da je najupečatljivije monaško stanište na zapadnoj obali Svete Gore. Između 1346. i 1500. godine u manastiru je najviše bilo grčkih, a odmah za njima i srpskih monaha. Nema sumnje da je u to vreme Sveti Pantelejmon bio pod pokroviteljstvom srpskih vladara. I vladalo je opšte uverenje da Pantelejmon pripada Srbima. Današnji Pantelejmonov manastir je iz temelja podignut krajem 18. veka.
