Приредила редакција СРБског ФБРепортера
Транскрипт и превод: Љиљана Јовановић
Ове недеље у Србији се сећају жртава бомбардовања од стране НАТО-коалиције. Подсећам, у марту 1999. године, без одобрења Савета Безбедности ОУН, НАТО савез је започео војну операцију у Југославији.
Авионски напади, које су западњаци официјелно назвали „хуманитарном интервенцијом“, започети су у марту а трајали су до јуна 1999. године. НАТО-вци су тукли по војним објектима али и по фабрикама у Југославији. Авиони алијансе су оштетили и зауставили рад 70% фабрика и погона за прераду нафте и нафтних деривата. Срушено је или оштећено 78 индустријских погона и 42 електро станице. Убијено је око 2000 мирних грађана, цивила, међу њима и велики број деце, али то је у ствари само група непосредних жртава бомбардовања.
Један од најгорих резултата операције НАТО снага је страховито брзо погоршавање еколошке ситуације у читавој југоисточној Европи. Непосредно након престанка бомбардовања, ОУН је на територији бивше Југославије одредила 4 жаришта. То су места која су током бомбардовања претрпела најгоре последице по животну средину.
У граду Бору на истоку Србије нападнут је рударско-прерађивачки комплекс, бомбардовањем су порушили бране које су задржавале течне отпатке из производње. Тако су отроване околне територије и подземне воде око града.
Напади на фабрику аутомобила „Застава“ у Крагујевцу су одговорни за истицање токсичног пиралена у највећу притоку Дунава, Велику Мораву. На самом Дунаву озбиљно цурење нафте се десило у Новом Саду, а истицање најпрљавијег отрова наступило је услед бомбардовања хемијског комплекса у Панчеву. То је град близу Београда а због серије бомбардовања, у воду Дунава су доспеле хиљаду ипо тона хлоретилена, 800 тона раствора хлороводоничне киселине, 3000 тона „шолака“, 200 тона амонијака, и тоне живе.
Панчево су бомбардовали дуго и упорно, фабрика практично није престајала да гори, и у ваздуху око фабрике су 10 000 пута биле повећане количине винил–хлорида, него што је нормативима предвиђено, као и количине чађи, сумпор диоксида и других хемијских једињења. Десет дана је над фабриком био 15 километара велики облак отровног дима, а истовремено су авиони НАТО бомбардовали и друге фабрике у републици. Уз то, повећање количине материја опасних по здравље су утврђени у Бугарској, Грчкој, Украјини а у Румунији су од маја до јула су четири пута падале киселе кише.
Али најгора и најциничнија није била само одлука НАТО да бомбардује Југославију, већ је то био избор оружја које су активно користили а у којем је било пуњење са осиромашеним уранијумом. Тај метал се користи за пуњење против-оклопних бомби и војне муниције. Уз то ово је изузетно отрован и радиактиван материјал.
Према разматрањима, на територију Србије је могло бити бачено од 10 – 15 тона таквих бомби, а само на Косову су специјалисти из ОУН утврдили више од 100 случајева када су примењене овакве бомбе. Скоро сва вода на тим локалитетима била је загађена и неупотребљива за пиће. Лукавство у употреби осиромашеног уранијума је у томе да се приликом удара метак распада на ситне делове који се разлећу око места удара, и покупити их све и деконтаминирати простор око места удара, је практично немогуће.
Генерал Пуковник Чедомир Врањанац каже: Радиоактивне честице остају на земљи, и са кишом и снегом се шире на веће дубине и веће поворшине. Домаће животиње пасу траву и пију загађену воду и тако уносе у себе радиактивне честице а у такозваном ланцу исхране, се радиоактивност уноси у организам људи. Према мишљењу специјалиста, земља ће бити загађена бар још 100 година и то не само земља у Србији.
Петр Искендеров*: Такозвана мала радиоактивна муниција, захваљујући токовима река или ветровима, могла би доспети у околне земље око простора који су били први под ударом, а то су Црна Гора и Македонија. Али би тај отров могао доспети у Бугарску и до Црноморске обале.
Данас, две деценије после бомбардовања и употребе оваквог оружја, специјалисти су добили могућност да истраже последице употребе оваквог оружја. Од 1999-2012 године у Србији је констатован 80 пута повећан број оболелих од рака лимфних жлезда. На Косову су специјалисти утврдили појаву рака на 57%. Научници сматрају да ће се у будућност број оболелих у Србији повећати два и по пута у односу на број оболелих од рака у свету.
____________
Петар Искендеров je старији научни сарадник инситута славјановеденија РАН и доктор историјских наука
