У Москви се у 62. години упокојио АНДРЕЈ БАЗИЛЕВСКИ (Калуга, 24. јун 1957 – Москва, 4. мај 2019), доктор филолошких наука, сарадник Института за светску књижевност „Максим Горки“ Руске академије наука, песник, преводилац и публициста који је у претходне две деценије самопрегорним радом на предочавању српске поезије руским читаоцима и неговању српско-руских културних веза учинио подвиг вредан дивљења, заслуживши наше дубоко поштовање и вечну захвалност. Удружење књижевника Србије ће 13. маја у 12 часова окупити пријатеље и сараднике Базилевског да се присетимо његовог лика и дела.
АНДРЕЈ БАЗИЛЕВСКИ је аутор књигa стихова „Тачка“ (1980), „Како оно беше“ (1985), „Господине Хаос“ (2000), „На крају зиме“ (2008), „Једном и заувек“ (2009), „Усмени портрет“ (2011), „Блуз са три точка“ (2012), „Нестварно време“ (2013), „Весела машина“ (2014), „Спомињући празник“ (2015), „Чвршће од чврстог“, „Тако и јесте“ (2016), „Када и ако“ (2017), „Руска тачка“ (2018) и др. Саставио је „Антологију српског песништва ХХ века“ (2004 – 2008), антологије „Српски песници ХХ века“ (2011), „Књига радости: Српско песништво деци и о деци“ (2012), „Српско песништво Х–ХIХ века“. Био је оснивач и уредник алманаха „Српско-руски круг“, „Словенске библиотеке“, „Српско-руске поетске библиотеке“ и „Руско-српске поетске библиотеке“ московске издавачке куће „Вахазар“.
извор и фото: Удружење књижевника Србије
