Dok na Svetoj gori traje drama oko manastira Esfigmen, čijim monasima je naloženo napuštanje manastira, nepoznato je da u Srbiji već nekoliko godina opstaju sledbenici ove najradikalnije struje u okviru pravoslavlja.
„Vesti“ su u prilici da ekskluzivno prenesu priču ove grupe sveštenoslužitelja i vernika, koji su nas nedavno pozvali da ih posetimo na Avali, kraj Beograda, gde je organizovan njihov ženski manastir.
Naši sagovornici tvrde da apsolutno revniteljski (revnosno) ispovedaju istinsku pravoslavnu veru i dosledno se drže svih kanona svetih otaca za razliku od, kako kažu, zvaničnih pomesnih pravoslavnih crkava. Nazivaju se katakombnom crkvom i nigde nisu registrovani, jer smatraju da im to „nije neophodno za ispovedanje istinskog pravoslavlja“.
Reč je o srpskim zilotima, duhovnoj deci svetogorskog manastira Esfigmen, koji od 1997. godine žive u Srbiji isposničkim životom i u dugotrajnim molitvama. Među njima ima Srba iz nekoliko generacija, različitog pola, društvenog i socijalnog statusa: visokih intelektualaca, studenata, službenika, teologa, radnika, penzionera. Do sada su imali i nekoliko krštenja kao i prigodnih duhovnih svečanosti za decu svojih članova.
Zbog beskompromisnosti u veri, među ovim zilotima nema ni pomena o međuverskoj toleranciji, a zbog isposničkog i skromnog načina života, priče o ambicioznim životnim planovima, uspešnoj karijeri i ovozemaljskom luksuzu, kod njih nailaze na najiskrenije sažaljenje. Smatraju da materijalna bogatstva slabe duh i veru.
Za zvanične pomesne pravoslavne crkve u svetu, srpski ziloti tvrde da su „izgubile blagodat Svetog duha, jer su u otpadništvu od istinskog predanja Isusa Hrista i drevnih kanona svetih otaca sa vaseljenskih sabora“, zatim da su „duboko zagazile u jeres ekumenizma i nekanonsko opštenje sa rimokatoličkim jereticima“.
– U Srbiji za sada imamo dva manastira i dve bogomolje (paraklisa), jednog mirskog (ženjenog) sveštenika, četiri monaha i tri iskušenika, zatim dve iskušenice koje će uskoro postati monahinje, i oko 100 vernika sa još toliko simpatizera u nekoliko gradova: Novom Sadu, Pančevu, Smederevu, Paraćinu, Beogradu… Imamo takođe Duhovnu misiju manastira Esfigmen u Srbiji, koja je zvanično registrovana kao udruženje građana, izdajemo časopis „Revnitelj“, bavimo se ikonopisanjem i objavljivanjem teoloških knjiga istinskog pravoslavlja. Od toga se izdržavamo, kao i od priloga vernika – priča za „Vesti“ velikoshimni jeromonah Akakije esfigmensko duhovno čedo, Srbin iz Vojvodine.
Sa njim i srpskim zilotima upoznali smo se na Avali kraj Beograda, gde u jednoj vikendici imaju svoj ženski manastir Sveta trojica. Naime, posle napisa u „Vestima“ o nemilim dešavanjima vezanim za proterivanje monaha iz svetogorskog Esfigmena, javili su se Srbi ziloti i pozvali nas u goste, ne otkrivajući unapred sedište tog manastira u Beogradu. U Novom Beogradu, sačekuju nas predsednik Skupštine pomenute duhovne misije Miroljub Stanković iz Novog Sada i predsednik Upravnog odbora Srđan, Sergije Cvetković iz Beograda. Idemo sa njima u, za nas, nepoznatom, pravcu.
– Pravoslavna misija manastira Esfigmen u Srbiji je registrovana pre dve i po godine uz blagoslov esfigmenskog igumana Metodija i arhiepiskopa Hrizostoma Drugog, poglavara starokalendarske grčke pravoslavne crkve. Misija je nestranačko i nevladino udruženje čiji su ciljevi širenje istinite pravoslavne vere putem predavanja, izložbi, pokloničkih putovanja, štampanja knjiga, ikonopisanja – usput priča Stanković.
Posle duže zilotski podvižničke vožnje u automobilu otvorenih prozora, iako je napolju temperatura bila minus pet stepeni Celzijusa, po žestokom mrazu stižemo u avalsko vikend naselje. Izdaleka zaklonjena, na jednoj padini hrastove šume, nalazi se kuća izgrađena u dva nivoa. Da je to manastir, prvi je znak mali krst na dvorišnoj kapiji. Uz veću strminu dolazi se do vikendice koju je jedna Beograđanka, iskušenica Natalija nasledila i priložila istinskim pravoslavnim hrišćanima. Ona je sa iskušenicom Vasilijom iz Smedereva, trenutno u grčkom strokalendarskom ženskom manastiru Patri gde će se uskoro zamonašiti i vratiti u ovaj na Avali. Na pročelju ulaznih vrata je krst i ikona Svete trojice, na zidu trema ikona svetog Save. U prizemlju ovog manastira, koji se ne greje u hladnim zimskim danima osim predvorja u kojem je stara peć na čvrsto gorivo, nalaze se dve veće prostorije od kojih je jedna pretvorena u bogomolju, a druga bi trebalo da bude crkvena sala. U potkrovlju je skromna prolazna gostinska soba i tri minijaturne monaške kelije u koje ne može da se smesti čak ni krevet. Predviđeno je, po monaškom zilotskom tipiku, da se prenoći na brodskom podu u vreći za spavanje ili na sunđeru.
– Nema ovozemaljskog komfora i luksuza. Samo ono što je neophodno za golo preživljavanje, a takva je i zilotska monaška, uvek strogo posna ishrana- pojašnjavaju naši domaćini.
Pričaju nam da pored ovog ženskog manastira na Avali imaju i drugi, muški manastir Svetih Metodija i Kirila, koji se nalazi u Vrdniku na Fruškoj gori, takođe u jednoj vikendici koja je priložena, kako kažu, istinskim pravoslavnim hrišćanima.
– Manastir u Vrdniku je po blagoslovu igumana Metodija postao metoh Esfigmena. U Smederevu je naša bogomolja (paraklis) Svetog srpskog kralja Milutina, a u Paraćinu Svetog Marka Efeskog, obe u privatnim domovima. U Smederevu smo, uz pomoć esfigmenskog bratstva postavili temelje našeg budućeg hrama istinskih pravoslavnih hrišćana Srbije, i nadamo se da će, Božjom voljom, biti podignut. U tom gradu je i naš mirski sveštenik Atanasije – veli jeromonah Akakije.
Za sada ih, kaže on, niko ne dira, jer ih je malo i nikome ne smetaju: „Jedino kad odlazimo na poklonička putovanja po pravoslavnim manastirima u Srbiji i Crnoj Gori u želji da celivamo svete mošti, dešava se da nas isteruju iz svetinje kada kažemo ko smo, da nas vređaju, nazivaju sektom i sektašima. Nas to ne uznemirava, jer znamo ko smo i zašto smo, po promisli Božjoj, na ovom svetu. Međutim, to ne znači da u budućnosti neće biti progona istinskih pravoslavnih hrišćana od strane onih koji su ogrezli u otpadništvu od vere. Već je počelo sa progonom bratstva u Esfigmenu. Od otpadnika ćemo morati da se krijemo u katakombama i planinama.
Posećena predavanja
Predsednik Upravnog odbora napominje da je Duhovna misija manastira Esfigmen u Srbiji do sada imala nekoliko veoma posećenih predavanja i da deluje u pravcu ostvarenja reči svetog Save prvog arhiepiskopa srpskog:
– Sveti Sava kaže: „čeda moja vozljubljena, tvorite svagda besmrtna dela u Hristu, i molitvu čestu“, citira Cvetković, izražavajući nadu da će se misija omasoviti novim članovima koji će „braniti izvorno i istinsko pravoslavlje od ekumenizma i novog svetskog poretka koji zagovara jednu svetsku vladu i jednu svetsku ekumenističku crkvu“.
Pravoslavlje ili smrt
U bogomolji je improvizovani ikonostas i oltar, gori kandilo, a na zidovima su ikone svetitelja i fotografije crkvenih velikodostojnika grčkih starokalendaraca. Tu je i neizbežna crna zilotska zastava sa natpisom „Pravoslavlje ili smrt“.
– To znači da se istinskog hrišćanskog pravoslavlja nećemo odreći ni po cenu smrti. I daj Bože da se udostojimo da postradamo za istinsku Hristovu veru – pojašnjava otac Akakije.
