Vojkan Branković (37), zemljak iz Beča, ovaj vikend i prve dane 2009. godine pamtiće do kraja života. Proveo ga je između hladnih zidova Centralnog zatvora u Beogradu, u društvu najokorelijih kriminalaca samo zato što je poverovao Vojsci Srbije i njihovom službenom dokumentu da je regulisao vojnu obavezu.
Branković je sa porodicom uhapšen u petak, 2. januara na graničnom prelazu Horgoš dok je putovao iz Beča ka Aleksincu na sahranu suprugine bake. Granična policija Srbije ga je izvela iz automobila zbog naloga za privođenje koje je izdao Okružni sud u Beogradu, a zbog navodno neregulisane vojne obaveze.
– Ne mogu da grešim dušu. Svi policajci na Horgošu bili su veoma korektni prema njemu. Jedino je bilo naporno što smo od 23 sata, kada je uhapšen, do jedan po ponoći, čekali da ga preuzme policija iz Kikinde, valjda su takvi propisi, pa smo stigli u SUP Beograd oko četiri ujutru – priča Brankovićev imenjak i paša Vojkan Rakić (33) koji je sa njim proveo prvu „novogodišnju“ noć u Srbiji.
Kaucija od 2.000 evra
Prema dosadašnjem iskustvu advokata Krstića, Vojkan Branković danas će najverovatnije biti slobodan čovek, a bojazan porodice da bi zbog „krivičnog procesa“ mogao da ostane bez pasoša će se rešiti tako što će položiti kauciju.
– Već sam imao ovakve slučajeve. Nažalost, ljudi u našem pravosuđu ne shvataju da mladićima koji žive i rade u dijaspori ništa ne znači da ih puste na slobodu kada ne mogu da dođu u zemlje gde su im porodice, kuće, posao. Međutim, verujem da ćemo i to rešiti ostavljanjem depozita od oko 2.000 evra – optimističan je Zoran Krstić.
– Vojkan je bio veoma uznemiren, ali ko bi mu zamerio. Posebno što je sa nama u kolima bio i njegov 12-godišnji sin Marko koji je, kada je video kako mu hapse oca, počeo da plače. Bilo je vrlo potresno – veli Rakić koji takođe živi i radi u Beču.
– Prosto mi je neshvatljivo da neko 20 godina živi u inostranstvu, za to vreme u dva navrata menja pasoš u našoj ambasadi u Austriji, a u Srbiji menja ličnu kartu, uredno dolazi na odmore u otadžbinu, uz sve to nikada nije ni prošao regrutaciju, a doživljava ovakvo maltretiranje. Da je Vojkan bio neko ko krši zakon ili nešto slično, pa da shvatim, ali i naše konzularno predstavništvo u Beču, kao i Vojni odsek u Požarevcu, imaju njegovu adresu u Beču. Nikada se nije skrivao, a nikada mu niko nije uručio bilo kakav poziv. Bruka! – veli ogorčeno Rakić.
Vojkan Branković, rodom iz Požarevca, menadžer je u jednoj velikoj austrijskoj firmi i u njoj radi 18 godina, koliko i živi u Beču. Tamo se i upoznao sa suprugom Anitom, čija je porodica porekom iz Aleksinca, ali je ona rođena u Austriji.
Više od 60 sporova
Advokat Krstić kaže da Vojkanov slučaj nije usamljen.
– Za poslednje četiri godine samo ja sam imao više od 60 takvih sudskih sporova gde su mladići dolazeći u otadžbinu hapšeni zbog neregulisane vojne obaveze. Imao sam slučajeve mladića iz Amerike, Australije, čak mi se obraćao i dekan jednog univerziteta u Nemačkoj jer je sličan problem imao njegov najbliži saradnik, Srbin. Poslednji slučaj sam imao pre nekoliko meseci kada je uhapšen mladić koji živi u Italiji. Zapravo, to je čovek koji tamo ima dvoje dece i posao – veli Krstić.
Prvih dana 2009. godine ova žena je bila na rubu očaja. Umesto da priprema sahranu svojoj baki i nađe se ucveljenoj porodici na pomoći, ona je tokom čitavog vikenda bezuspešno pokušavala da sazna zbog čega je njen suprug uhapšen.
– Verujte da sam potpuno sluđena! Na granici smo od tih policajaca čak saznali da je nalog za privođenje izdat početkom avgusta 2008, a mi smo tradicionalno, do kraja tog meseca, bili na odmoru u Srbiji i na povratku, na granici, nismo imali nikakvih problema. Pa, Vojkan nije kriminalac! – priča ova žena koja je u subotu iz Aleksinca morala da putuje u Pančevo kod Zorana Krstića, advokata, koga je njen suprug ranije angažovao upravo zbog neregulisane vojne obaveze.
Krstić nam pokazuje službeni dokument koji je dobio od Vojnog odseka u Požarevcu početkom 2008. godine, kada je i zvanično zatražio da Vojkan, zbog navršenih 35 godina života, bude preveden u rezervni sastav.
Apsurd
Advokat Zoran Kostić dodaje da Branković nije imao sreće jer je uhapšen u u vreme novogodišnjih praznika.
– Umesto da u pritvoru provede nekoliko sati, to se pretvorilo u dane zato što su u sudu samo dežurne sudije – kaže advokat Krstić koji je uveren u nevinost svog klijenta.
– Biće veliki apsurd da su mladiću koji je uredno dao svoju adresu u Beču gde živi i radi, te pozive slali na kuću u Požarevcu. Ali, to ne bi bio i prvi slučaj „gluvih telefona“ između vojnih odseka i tužilaštava u Srbiji. Tužilaštva mrzi da poziva vojne odseke, a ovi te predmete odlažu, a da ni sami ne znaju gde – ističe Krstić.
– Branković me je angažovao krajem 2007. godine i ja sam već početkom naredne uredno poslao zahtev Vojnom odseku. Oni su mi ekspeditivno odgovorili desetak dana kasnije i u tom dokumentu stoji da se moj zahtev odbacuje zato što su oni Brankovića, po službenoj dužnosti, već preveli u rezervni sastav, odnosno da Vojkan „nije u obavezi da služi vojni rok jer je istekla kalendarska godina u kojoj navršava 35 godina života“ – navodi Krstić koji će zbog novogodišnjih praznika tek danas imati mogućnost ne samo da se sastane sa svojim klijentom i prisustvuje ispitivanju, već i sazna zbog čega je zapravo uhapšen.
Obeštećenje
U slučaju da se ispostavi da je krivična prijava protiv Brankovića rezultat neefikasnosti srbpskog državnog aparata, zbog čega je tri dana proveo u tamnici, on će imati mogućnost da tuži Srbiju za naknadu štete.
NJegovoj porodici u ovom trenutku je to poslednje o čemu razmišlja. Najvažnije im je da se košmar u kome su se našli završi.
