Slađana Milošanović, naša slikarka koja već više od dve decenije živi u Rezani, nadomak Treviza i ove godine je predstavila svoja dela na zajedničkoj izložbi umetnika koji žive i rade u tom italijanskom gradiću.
Ona za “Vesti” objašnjava da se izložba svake godine pred Božić organizuje u prostorijama Kulturnog centra u Rezani, a inicijator je gradonačelnik Stefano Boza. Ove godine Slađana je bila jedini umetnik stranog porekla čija su se dela našla na izložbi
– Gradonačelnik Boza sve slikare koji žive u Rezani poziva da izlažemo za Božić, i ali za 24. avgust, kad je Sveti Bartolomej, zaštitnik mesta i crkve u Rezani. Na otvaranju svake izložbe gradonačelnik je prisutan, daje svoje mišljenje. I ne samo on, već i njegovi prethodnici koji su vodili grad. Meni pričinjava veliko zadovoljstvo da predstavim svoje slike i sretnem se s posetiocima, naročito sada, u vreme korone, kad je takvih susreta malo – kaže Slađana i dodaje da je bilo puno posetilaca i svi su bili znatiželjni da vide i slike umetnika stranca.
Ona ističe da su je u Rezani svi dobro prihvatili.
– Slobodno mogu da kažem da se osećam kao starosedelac, a ne kao gost u Rezani.
Naša slikarka dodaje da je decembar mesec koji voli iz dva razloga.
– Prvo što se svake godine organizuje izložba i što posle otvaranja ide u otadžbinu. Te dve radosti, izložba i odlazak u rodni Majdanpek, daju posebnu čaroliju kraju kalendarske godine – koja je već stigla u rodni kraj.
Izložba će trajati do 16. januara 2022.
U Majdanpeku je Slađana radila kao matičar, a svoj slikarski talenat ponela je iz zavičaja kad ga je napustila daleke 2000. Tada je kičicom počela da stvara prve slike u tuđini. Ona je kao učenica nižih razreda osnovne škole počela da se ističe darom za crtanje i svi njeni radovi su obavezno slati na izložbe. Kada je već stasala, završila školu i počela da radi kao matičar u opštini, sudbina je htela da u njenu kancelariju uđe jedan lokalni slikar. Ne znajući za njen talenat, primetio je da ima izrazito lep rukopis i pitao je da li slika. Odgovorila mu je odrično. Predložio joj je da kupi platno i boje i onda ju je usmerio na put slikarstva s koga se nije udaljavala, a njen urođeni dar doživeo je pravi procvat u Italiji.
Jarke boje i simboli
O Slađaninom stvaralaštvu pisali su još ranije mnogi italijanski umetnički kritičari, kao Lućana Pereti i Alesandra Bonaldo koja ističe da je “Slađana žena visokog senzibiliteta i jake plemenitosti”.
“Ko posmatra i uživa gledajući njene slike ne sluti ni najmanje kroz šta je prošla ova žena, već u njima vidi prirodu, mir. Njen dar joj dozvoljava da nam na platnu prikaže sopstvenu snagu, volju za pravim i stvarnim životom i život pravih vrednosti kroz ljubav, prirodu, životinjski svet preko jarkih boja i simbola koji joj nikada ne ponestaju. Slađana je od slikarstva napravila, ne samo svoje skrovište od stvarnosti već i svoj lični način postojanja, jednu pasiju s kojom je rođena i koja će uvek ostati uz nju i sa njom”, navela je Bondalo.
Чланак Sa izložbe u rodni kraj се појављује прво на Vesti online.
