UNIVERZITETI GRADE MOSTOVE SARADNJE
• Dogovorili smo razmenu, zajedničke projekte za koje ćemo konkurisati u Briselu i tako pomoći Beogradskom univerzitetu da dobije istraživačka sredstva, kaže Jasmina Vujić, dekan sa Berklija Moramo da se ponašamo kao odgovorni ljudi koji misle dobro ovoj organizaciji, nemam vremena za iracionalne i neosnovane optužbe, kaže Jasmina Bulanže
Kongres srpskog ujedinjenja, pritisnut unutrašnjim podelama i zabrinjavajućom finansijskom situacijom, ove godine se na konvenciji održanoj u San Francisku najviše pozabavio uspostavljanjem saradnje Beogradskog univerziteta (BU) i ovdašnjih Berklija i Stanforda, uz naglasak na budućoj razmeni studenata i iskustava. Delegacija iz Srbije je obišla Napa dolinu i čuvene vinarije, posetila Silikonsku dolinu, sisteme „Sisko“ i AT&T, utvrđujući načine i razmere saradnje.
– Ovo je bila poseta na veoma visokom nivou, s namerom da počnemo saradnju u oblasti obrazovanja, informaciono-komunikacionih tehnologija i poljoprivrede. Nadamo se da ćemo uspeti da povežemo naše ljude u Americi i kolektive u Srbiji, nameravamo da formiramo svojevrsno globalno tržište rada, a planiramo da se dogovorimo sa našim američkim domaćinima. Protokol o saradnji Beogradskog univerziteta i Berklija je važan dokument, a želimo da profesori sa Berklija predaju u Beogradu, da uspostavimo razmenu i studenata i nastavnika- kaže Branko Kovačević, rektor BU.
Uskraćeno pravo na glas
Najrazočaraniji među učesnicima konvencije bio je DŽon Bosnić, nekadašnji direktor Kancelarije KSU u Vašingtonu, koji je zbog svojih nešto radikalnijih stavova smenjen, a sada nema mnogo mogućnosti da se izbori da se njegov glas i stav čuju. Na izbornoj skupštini skoro da je izbačen iz sale jer je tražio detaljni finansijski izveštaj i predlagao nove kandidate za upravu.
– I pod Titom u komunizmu je bilo više demokratije nego na ovom glasanju KSU. Zapanjen sam time – rekao je Bosnić.
Za ove kontakte najzaslužnija je Jasmina Vujić, dekan Nuklearnog odeljenja Berklija, dugogodišnji član KSU. Ona je od samog početka insistirala na razmeni stručnjaka i profesora.
– Mnogo su mi pomogle kolege elektorinženjeri, ovde smo formirali udruženje, uglavnom su to ljudi koji su elektrotehniku završili u Beogradu, sada to udruženje u Silikonskoj dolini ima oko 300 članova. Mi već nekoliko godina pomažemo univerzitet donacijama, kompjuterima. „Sisko“ sistem je dao 150.000 dolara u serverima, a naš član Ivan Rašović dao je veliku donaciju od 500.000 dolara kao poklon Elektrotehničkom fakultetu. Izgrađen je laboratorijski blok između Elektrotehničkog i Mašinskog fakulteta. Ugovor o saradnji sa Berklijem je za sada protokolaran, to je prvi ugovor koji BU ima sa nekim američkim fakultetom, a detalje ćemo precizirati preko ličnih kontakata i razmene studenata. Profesori Bora Nikolić, Boža Stojadinović i ja, kao i mnogi postdiplomci i istraživači, dogovorili smo razmenu, zajedničke projekte za koje ćemo konkurisati u Briselu i tako pomoći BU da dobije istraživačka sredstva. BU 2008. slavi 200 godine postojanja, pa ćemo zajedno proslaviti i taj jubilej – kaže Jasmina Vujić.
SUKOBI MEđU čLANSTVOM
O sukobima u Kongresu srpskog ujedinjenja, napisima u srpskoj štampi i informacijama koje su pred konvenciju kružile Internetom, dosadašnja predsednica KSU Jasmina Bulanže za „Vesti“ kaže:
– Moramo da se ponašamo kao odgovorni, zreli ljudi, koji misle dobro ovoj organizaciji. Pokušala sam da izbrojim one koji nisu zadovoljni radom organizacije i nabrojala sam ih šest. Mislim da oni imaju mnogo slobodnog vremena čim se tako nekorektno bave našom organizacijom. Veoma sam razočarana zbog njihovog neodgovornog ponašanja. Kada izgube raspravu, oni odluče da bacaju cigle na prozore. Zato sam u pismu učesnicima konvencije rekla da nemam vremena da se bavim njihovim optužbama koje se povlače po žutoj štampi. Nemam vremena da na takve optužbe odgovaram jer su one iracionalne i potpuno neosnovane. Oni su destruktivni, uludo troše i vreme i energiju. A reč je o našim članovima i nekadašnjim članovima uprave. Slušam konstruktivne kritike. Sve je to počelo darmarom prošle godine na konvenciji u čikagu, ali smo prevazišli te sukobe. Više nisam predsednica, ali stalo mi je do ugleda organizacije.
Ipak, činjenice govore da KSU ne raste, da se broj članova ne povećava, da su i oni stari nezainteresovani, da su učešća na konvencijama veoma skupa, pa je i ovogodišnjoj prisustvovalo samo 35 delegata koji su učestvovali u glasanju.
– Formirali smo Odbor donatora jer ljudi koji daju novac će i brinuti. Oni koji se samo busaju u prsa i govore da su veliki Srbi, ne mogu činiti dobro. To je razlika između idealizma i praktičnosti. Pogledajte samo ko sve prisustvuje konvenciji, zar to nije dokaz o ugledu naše organizacije?
GENERACIJSKI RAZLAZ
Na naše pitanje Majklu đorđeviću da li je zbog različitih stavova poremetio odnose sa svojim ocem Dragoslavom, sa kojim je i osnovao KSU, đorđević je odgovorio da je reč o tipičnom generacijskom razlazu.
– Ne mislim da se o radu KSU digla neka velika prašina. Sve je to u štampi naduvano izvan proporcija, pa tako izmišljaju senzacije. Ima nekoliko ljudi koji su protiv sadašnjeg koncepta rada, postoje i opravdane i dobronamerne kritike, ali većina njih je destruktivna. Moje mišljenje se skoro uvek razlikovalo od mišljenja mog oca, ali sada javnost time ispira usta. Moj otac veruje da je Amerika neprijatelj Srbije i da s njom ne treba gubiti vreme. Moje mišljenje je da je Amerika važna činjenica, da vodi računa samo o svojim interesima, a da Srbija mora da uskladi svoje interesa sa interesima suseda i velikih sila. Mi ne možemo ići glavom kroz zid, moramo biti taktični i pametni, moramo pratiti realnost života. Nema razloga da remetimo odnose sa Amerikom.
Pitamo hoće li Odbor donatora sada biti važniji od Odbora direktora i da li je ta statusna promena bila način da Majkl đorđević sačuva svoj uticaj na KSU.
– Te priče su već previše besmislene, one potiču još od Šešelja, a ja ponavljam da nemam nikakve političke ambicije. Jer da sam ih imao, dosad bih ih i realizovao, kao što sam i sve druge ostvario. Moja jedina ambicija je Srbija, to je i moja jedina partija. To su iracionalne i deplasirane priče. Verujte mi, jedva čekam da se povučem i da organizaciju predamo mladim ljudima jer je ovo njihovo vreme. Nažalost, oni mladi koji su došli su podbacili i sada ogovaraju organizaciju. Napad je najbolja odbrana. Nikada nisam imao političke ambicije, niti ih imam sada. Samo želim da pomognem koliko mogu. Ovo je ključna godina za KSU. Mislim da ovaj novoizabrani tim ima mogućnosti da napravi tranziciju organizacije, da se prilagodi novim uslovima i pokrene važne projekte i inicijative. KSU može biti katalizator za mnoge ideje, projekte, promene zakona. KSU nije politička organizacija, niti to želi da bude, ali ima prava i treba da brani nacionalni interes i da se njime bavi.
Projekti Ministarstva dijaspore
Milica čubrilo, ministarka za dijasporu u Vladi Srbije, predstavila je na konvenciji rad ministarstva i govorila o različitim projektima, među kojima i projektu razvoja turizma u Velikoj Hoči. Na konvenciji je prvi put prikazan i dokumentarni film o ovoj srpskoj oazi u Metohiji.
Značaj zajedništva
Konveniciji je prisustvovao i princ Aleksandar Karađorđević sa princezom Katarinom. .
– Ponosan sam što sam Srbin i veoma mi je drago da prisustvujem ovom skupu. Duboko sam zabrinut zbog budućnosti Kosova, Srbije, Republike Srpske. Možemo li zajedno nešto postići, možemo li nastupati sa istih pozicija, možemo li prestati da pravimo probleme? Ja poštujem veoma Rusiju, ali mi pripadamo Evropi i ne smemo biti okruženi Evropskom unijom, a da nismo njeni članovi. Strašno je to što govori Ahtisari i što misli američki Senat. Ipak, ja verujem u snagu naših ljudi, Vuk Jeremić radi odlično svoj posao, premijer Koštunica i predsednik Tadić takođe, ali ja bih voleo da malo više rade zajedno i sa istih pozicija, jer naši ljudi žele budućnost, prosperitet i rešeno pitanje Kosova – kaže princ Aleksandar.
