Neophodno je da srpski narod u regionu uživa isti stepen zaštite prava kao nacionalne zajednice u Srbiji, konstatovano je danas na sastanku Saveta za Srbe u regionu sa predstavnicima Srba iz Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Slovenije, Albanije, Rumunije i Mađarske.
Sastanku je pored predsednika Srbije Borisa Tadića prisustvovao i ministar za dijasporu mr Srđan Srećković.
Povod sastanka bila je nedavno usvojena Strategija očuvanja i jačanja odnosa Srbije sa dijasporom i Srbima u regionu, kao i analiza situacije u ovim zemljama uoči predstojećeg popisa stanovništva, saopštila je Pres služba predsednika Srbije.
Popis stanovništva ove godine se održava u Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji, Albaniji, Crnoj Gori, Mađarskoj i Rumuniji.
Tokom sastanka bilo je reči o značaju unapređenja i zaštite prava srpskog naroda u zemljama u regionu i čvrstom opredeljenju države Srbije za politiku dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje.
Njegovi učesnici su bili iz Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, Nikola Špirić, predsedavajući Saveta ministara BiH Marko Pavić, gradonačelnik Prijedora (Demokratski narodni savez), Petar đokić, predsednik Socijalističke partije RS Mladen Bosić, predsednik Srpske demokratske stranke Pantelija ćurguz, predsednik Boračke organizacije RS.
Iz Crne Gore na sastanku su učestvovali Radoman Gogić, potpredsednik Socijalističke narodne partije, Goran Danilović, potpredsednik Nove srpske demokratije, Ranko Kadić, predsednik Demokratske srpske stranke, Predrag Popović, predsednik Narodne stranke, Zoran Žižić Vladimir Božović, Matica srpska – Društvo članova u CG.
Srbe iz Hrvatske su predstavljali Vojislav Stanimirović, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke i Dragan Crnogorac, predsednik ZVO Vukovar, iz Makedonije Dejan Košutić, predsednik Centralnog Saveta srpskih organizacija u Makedoniji, Milutin Stančić, predsednik Kulturno- informacionog centra Srba u Makedoniji „Spona“ i Bogoljub Ninić, predsednik Srpskog kulturno-informativnog i prosvetnog centra ‘Vuk Karadžić’ u Kučevištu.
Iz Slovenije na sastanku su bili Drago Vojvodić, predsednik Saveza srpskih društava Slovenije i Petar Damjanić, član Srpskog kulturnog centra „Danilo Kiš“ u Ljubljani, iz Rumunije Slavomir Gvozdenović, predsednik Saveza Srba u Rumuniji, iz ALbanije Bledar Bašanović, član Državnog komiteta za manjine Albanije i Pavle Jakoja, predsednik udruženja srpsko-crnogorske manjine „Morača-Rozafa“, a iz Mađarske Ljubomir Aleksov, predsednik Zemaljske samouprave Srba u Mađarskoj.
Nacionalna strategija definisala je 5 ključnih ciljeva koja treba ostvariti u politici prema rasejanju:
1) Pozicioniranje Srbije kao matične države svih njenih državljana koji žive u inostranstvu i Srba u regionu, kao i pripadnika srpskog naroda iseljenika sa teritorije Republike Srbije i iz regiona i njihovih potomaka;
2) Sistematska, organizovana i zajednička akcija Srbije, dijaspore i Srba u regionu na poboljšanju imidža Srbije. Cilj je zapravo da svaki pripadnik naše dijaspore i svaki Srbin u regionu shvati svoju ulogu ambasadora i dobrog predstavnika Srbije i srpskog naroda, da svako od njih među svojim kolegama, prijateljima, zvaničnicima država u kojima žive da doprinos poboljšanju našeg imidža , da se, niko i negde više ne postidi da kaže da je poreklom iz Srbije. Naprotiv, naši ljudi širom sveta treba da se trude, ne da budu dobri Nemci, Amerikanci, Kanađani ili Britanci, već da budu i bolji od njih a Srbi u regionu da treba da budu lojalni građani zemalja u kojima žive ali i da uz našu i pomoć Evropske inije ostvare sva svoja zagarantovana prava;
3) Bolja iskorišćenost kapaciteta naše dijaspore i Srba u regionu i to:
• u podsticanju ekonomskog i privrednog razvoja Republike Srbije u čemu se mogu postići veliki rezultati
• u jačanju naučnog, tehnološkog, kulturnog, prosvetnog i sportskog potencijala zemlje
• kroz podršku dijaspore i Srba u regionu u integrativnim procesima Srbije i afirmisanju politike dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje;
4) očuvanje nacionalnog identiteta našeg naroda u celom svetu gde posebno ističem zalaganje za očuvanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma u našem rasejanju;
5) ukazivanje domaćoj javnosti na kapacitete i veliki doprinos koji dijaspora može dati u sveukupnom razvoju Srbije.
