Velika narodna proslava Svetog Save, ponovo je opravdala naziv „događaj godine“ za srpsku zajednicu u Berlinu. Zajedno sa starešinama berlinskih crkava, protojerejima stavroforima Veljkom Gačićem i Draganom Sekulićem, kao i protojerejem stavorforom Radomirom Kolundžićem, u blagosiljanju slavskih obeležja učestvovao je i vladika diseldorfski i nemački Grigorije.
Bili su prisustvovali i Milica Topalović, konzul i prvi savetnik Ambasade Srbije, policijski izaslanik Živorad Arsenijević sa suprugom i Predrag Đokić, savetnik u Ambasadi BiH. Veliki broj zemljaka okupio se da iskaže poštovanje epohalnim dostignućima našeg svetitelja, ali i izrazi želju da ostanemo okupljeni na pravcu koji nam je Sveti Sava zacrtao.
Vladika Grigorije je podsetio da Sveti Sava nije ni slutio da će se njegovo ime posle 800 godina slaviti i u Kninu, i u Berlinu i širom sveta. On je dodao ni da većina iz prve generacije doseljenik, dok se u detinjstvu bezbrižno igrala u zavičaju, nije mogla da pretpostavi da će jednog dana slaviti Svetog Savu u Berlinu.
Otac Veljko je slično kao i na obeležavanju školske slave u crkvi, apelovao na roditelje da upišu decu u dopunske škole na srpskom, jer je broj učenika u odnosu na brojnost naše zajednice neznatan.
Posle besede sveštenika i uglas otpevane Svetosavske himne, članovi berlinskih folklornih ansambala SNZ Mladost, Dunav kolo kolo i Zlatni opanak, počev od onih najmlađih, oduševili su sve u sali. Atmosfera je bila takva da je vladika Grigorije poželeo da ostane celo veče i slavi s našim narodom, ali je morao da požuri zbog učešća na liturgiji u 600 kilometara udaljenom Bonu.
Uz muziku i kolo koje se vijorilo do ranih jutarnjih časova uživali su zemljaci iz Berlina i okoline, među njima i Mirko Bokun jedan od kumova slave. Mirko je u Berlinu od 1981. godine, radi na poslovima montaže i kaže da se nada skorom povratku u zavičaj.
– Ako Bog da, uskoro se vraćamo u našu Hercegovinu, u Trebinje. Supruga i ja imamo dva sina. Lepo se družimo svake godine na proslavi. Prethodnih godina smo stalno kumov, i bićemo dok smo u Berlinu, a kada se vratimo u našu Hercegovinu, onda ćemo da kumujemo tamo. Sinovi žive ovde, da li će tu ostati za sada ne znamo, ali za mene i ženu sam siguran, čim se penzionišemo, idemo kući u našu Hercegovinu. Ostalo mi je još dve godine do penzije, ženi malo više, ali i ona je odlučna, čim moja penzija stigne, vraćamo se oboje. Svetosavske proslave su svake godine sve bolje i bolje. Od kako sam u Berlinu, prisutan sam na svim proslavama u crkvi i uvek sa našim narodom. Maksimalno se angažujem u našoj zajednici, pre svega u crkvi i uvek sam tu kada nešto treba.
Kum slave je i Ilija Malinić, On je uvek rado viđen na svim manifestacijama naših ljudi.
– Bar prethodnih 10 godina sam kum slave i biću dok god sam u Berlinu. Proslave su svaki put sve bolje. Večeras je bilo izvanredno, mi smo prethodno sve temeljno pripremili. Ove godine je program više naklonjen omladini, ali biće valjda nešto i za nas starije. Vladika Grigorije nam je uveličao skup, obećao je da će ako Bog da, doći i sledeće godine za šta ćemo još bolje da se pripremimo. Za sada ima prijavljeno već 20 kumova, a biće ih sigurno i više – kaže Ilija za „Vesti“.
Koreografi Stefan Jovanović i Biljana Žugaj Dinov su bili zadovoljni uspešnim nastupom folkloraša sa kojima rade u Srpsko-nemačkoj zajednici Mladost, a Zoran Milošević je i na proslavi bio sa kolegama s posla.
Treba nam više okupljanja
Snežana Hanke Vuković nastoji da ne propušta ovakve manifestacije:
– Večeras je zaista super, svake godine sam na proslavi, jedino sam prošli put opravdano izostala. Kao i uvek, mnogo je veselo i lepo i zaista je divno da se u ovolikom broju sastajemo i družimo. Žao mi je što neki od mojih najbližih sada žive u drugim gradovima, pa ne prisustvuju. Uvek koristim priliku da se nađem na manifestacijama gde se okupljaju naši ljudi, ali ih je nedovoljno tokom godine – požalila se Snežana.
E, da ne mora da se vozi
Dragan Jovanov ne može da prikrije zadovoljstvo što prisustvuje ovom impozantnom okupljanju, i naglašava:
– U Berlinu sam oko 25 godina i radim u oblasti sanitarija, gde se mnogo radi ali i zaradi. Uvek se dobro osećam kada sam sa našim ljudima, mada za to često nedostaje vremena. Ovako velike proslave svakako ne propuštam. Atmosfera je večeras na visokom nivou, društvo je dobro, kao što se iz priloženog da videti. Bilo bi još lepše ako bi moglo malo da se popije, ali ko vozi, mora i na to da pazi.
Samardžići nikako da se okupe
Mladen Samardžić, arhitekta, građevinski preduzetnik i vlasnik FK Srbija, došao je sa suprugom i trojicom sinova, ali u tolikoj gužvi velikog broja gostiju, ne uspevaju lako da se sakupe. O proslavi Mladen kaže:
– Odlično je večeras, skupilo se puno naših ljudi, raspoloženje je super, ali je šteta što je manifestacija ovakvih razmera samo jednom godišnje. Najbolje je organizovana za sve naše ljude u Berlinu. Važno je da se držimo zajedno i družimo tako je i u ekipama mog FK Srbija gde rezultati nisu uvek najbitniji. Mi svake godine organizujemo Vidovdanski turnir, baš zbog druženja.
Rade i slave
Tihomira i Sanju Smek teško je ne primetiti na svakom okupljanju u Berlinu i uvek su dobro raspoloženi i nasmejani. O svojim utiscima sa večerašnje proslave, Tihomir ističe:
– Ne samo večeras, nego svaki put na Svetosavskoj proslavi je predivno. Okupljamo se u sve većem broju i uživamo i lepoj atmosferi. Bavim se keteringom i uvek sam na svakoj našoj manifestaciji da pomognem, ali i da učestvujem u proslavi.
Njegova supruga Sanja, medicinska sestra rođena u prestonici Nemačke, saglasna je da je sve na vrhunskom nivou i atmosfera i muzika i druženje.
Četiri brata u četiri zemlje
– Posle godina rada na montaži, prevremeno sam penzionisan, pa mi je već malo dosadno, ali imam i nekih svojih obaveza, tako da sam ipak u pokretu. Uvek sam tu kada treba nešto da se pomogne, a i još sam predsednik Srpskog društva Berlin koje i dalje postoji ali samo formalno. Mi svake godine obeležavamo i slavu društva, Tri Jerarha, što sledi već za neki dan. Osim toga, predsednik sam Saveza monarhista za celu Nemačku koji je od nedavno bez predsednika, pa će jedan od nas tri potpredsednika biti izabran na to mesto. Svake godine boravim u zavičaju, kad imam vremena ostanem i po dva meseca kao prošle godine. Moja familija je iz Banjaluke, ali su se preselili u Valjevo i druge gradove u Srbiji, a nas četvorica braće živimo u četiri različite zemlje.
Чланак Sabrani u ime prvog svetitelja се појављује прво на Vesti online.
