Da li u Rumuniji i Poljskoj zaista postoje tajni zatvori CIA-e kako su to nedavno naveli „Vašington post“ i „Hjumen rajts voč“? Zašto je makedonska vlada ovih dana saopštila da na njenoj teritoriji nema takvih zatvora? Na ova pitanja trebalo bi do kraja januara da odgovori izveštaj švajcarskog senatora Dika Martija, predsednika Komiteta za ljudska prava u Savetu Evrope.
– Za sada reč je samo o navodima. Ali ako su ti navodi istiniti onda bi to bilo vrlo zabrinjavajuće, jer je postojanje tajnih zatvora u suprotnosti sa pravnom državom i konvencijom protiv sprečavanja torture. „Hjumen rajts voč“ koja je objavila te navode, vrlo je ozbiljna organizacija. Ako ona navodi takve optužbe, znači da raspolaže pouzdanim izvorima. Uzimam te navode ozbiljno i pozivam sve poslanike iz zemalja članica SE da pomognu kako bi se sakupilo što više informacija, rekao je Marti za „Vesti“.
UN krše ljudska prava
Marti je uputio pitanje i svojoj vladi u Bernu da li je Švajcarska kršila ljudska prava primenjujući rezoluciju Saveta bezbednosti o borbi protiv teririzma. Po ovoj rezoluciji protiv lica sa liste UN-a osumnjičenih za terorizam ili podršku terorizmu treba primeniti mere blokade bankarskih računa i onemogućiti im kretanje, što je Švajcarska i učinila. Ovom rezolucijom, kaže između ostalog Marti, ugrožena je lična sloboda, jer primeni kaznenih mera nije prethodila nikakva pravosudna procedura, optužbe su izrečene i ljudi stavljeni na listu opasnih, bez mogućnosti da bilo šta kažu u svoju odbranu. Događa se nešto što je nezamislivo za pravnu državu – optuženi nije nevin dok se to ne dokaže, već je unapred kriv dok ne dokaže da je nevin.
• Šta Vi kao izvestilac možete da uradite kad nemate na raspolaganju ni policiju, ni obaveštajnu službu?
– Ako vlade nekih zemalja tvrde da to nije istina, a ispostavi se da jeste – rizik za njih je veoma veliki, jer su prekršile međunarodno pravo. U ovom trenutku ne možete ništa da isključite: moguće je da navodi o postojanju tajnih američkih zatvora nisu istiniti, moguće je čak da postoje bez znanja vlade. Ono što ja kao izvestilac mogu da uradim je da prikupim što više informacija iz što više izvora, pre svega brojnih nevladinih organizacija jer ovo nije istraga i ja nemam na raspolaganju ni obaveštajne podatke, ni policiju. Sama činjenica da su “ Vašington post“ i organizacija za zaštitu ljudskih prava „Hjumen rajts voč“ objavile navode o tajnim zatvorima obavezuje Savet Evrope da napravi izveštaj o tom pitanju, a ne istragu jer to nije naš domen.
• Da li ćete tražiti da idete u navodne tajne zatvore na Kosovu ?
– Za sada je rano da bilo šta govorim konkretnije. Prvo mi trebaju podaci koje očekujem između ostalog i od kolega poslanika. Sve podatke uključujući i redove letenja sa sletanjima na aerodrome koja nisu bila nužna, a koje navodi “ Hjumen rajts voč“ uzećemo u obzir. Na temelju toga ću videti gde ću da idem i da li ću uopšte da idem jer nemam nameru da se bavim poslaničkim turizmom. Vi znate da je jedna rezolucija Saveta Evrope osudila postupak prema zatvorenicima u bazi Gvantanamo na Kubi. Dakle ako otkrijemo da negde postoje takvi zatvori bilo da je reč o Gvantanamu, o Kosovu, o Rumuniji – svejedno, onda ćemo to i konstatovati. Skrećem vam pažnju da su italijanske vlasti podigle optužnicu protiv više američkih državljana koji su u Italiji oteli jedno lice, navodno osumnjičeno za terorizam da bi ga prebacili u Egipat.
Američki senatori tražili istragu
Američki senatori zatražili su da ih šef obaveštajne službe izvesti o tome da li zaista postoje tajni zatvori CIA u inostranstvu u kojima su bespravno zatvoreni osumnjičeni za terorizam. Senatori SAD su u minulog četvrtka usvojili amandman demokate DŽona Kerija.
„Ne sumnjam da su Amerikanci odlučni da pobede u borbi protiv terorizma, ali sam siguran da svaka vlada koja pokušava da sakrije stvari od Kongresa zapravo šteti tom cilju za koji se borim“, rekao je senator DŽon Keri. U isto vreme američki Senat je odlučio da zabrani zatočenima u zatvoru Gvantanamo da se brane pred građanskim sudom. To je izazvalo proteste brojnih organizacija za ljudska prava, jer ova mera znači da zatvorenici neće imati nikakvog načina da se zaštite od torture u zatvoru i kršenja elementarnih ljudskih prava.
• Vi ste u švajcarskom Senatu čiji ste član otvorili pitanje kršenja ljudskih prava u ime borbe protiv terorizma i o tome će biti raspravljano u Bernu na sledećem zasedanju ?
– Da. Očigledno je da danas postoje zemlje koje odlučuju da napuste suštinske principe konvencije o ljudskim pravima kako bi se uspešnije borile protiv terorizma. Na taj način zapravo se u izvesnom smislu daje doprinos pobedi terorizma, a borba protiv terorizma nije efikasnija.
Lako je bombardovati
Dik Marti (60) bio je od 1975. do 1987. godine javni tužilac u kantonu Tićino pre nego što je 1989. započeo političku karijeru u Liberalno-radikalnoj partiji Švjacraske i 1995. izabran za senatora. U kantonu Tićino u isto vreme je kao javni tužilac radila i Karla del Ponte. Javni ugled Marti je stekao rezultatima u borbi protiv organizovanog kriminala, vodeći devedestih godina nekoliko krupnih afera.
U debatama o Kosovu u Skupštini Saveta Evrope senator Marti u više navrata je isticao „da se nijedan narod pa ni Srbi ne može ponižavati“ i da je „lako bilo bombardovati“ kao i da je Kosovo „daleko od toga da bude pravno društvo“.
