DIVLJANJE U FRANCUSKOJ UZIMA SVE VIŠE MAHA
I SRBI U OBRUčU NASILJA
• Nije nam svejedno, počele su i provokacije, a pobuna se širi i ka Sen Deniju gde ima najviše naših ljudi, strepi Goran Lazarević iz KUD „Prijateljstvo“
Nemiri u Francuskoj ne jenjavaju: devete noći pobune zapaljeno je 900 automobila, od toga 650 u predgrađima Pariza, a sudiji za prekršaje su privedene 253 osobe. Požar nasilja se proširio i na druge provincije Ruan, Ren, Strazbur, Lil, Tuluz.
Linija voza između Pariza i međunarodnog aerodroma „Šarl de Gol“ na severu je ozbiljno poremećena pošto su neki vozači odbili da rade, strahujući za ličnu bezbednost.
Nasilje je buknulo u siromašnim predgrađima zemlje gde se mladi Francuzi poreklom iz zemalja Magreba i Afrike, većinom muslimani, osećaju isključeni iz francuskog društva.
Jedan policajac tvrdi da su radikalni islamisti izmanipulisali mlade na početku nereda koji su izbili posle smrti pod nerazjašnjenim okolnostima dvojice tinejdžera u pariskom predgrađu Kliši su Boa.
Žrtvovana generacija
Privedeni delinkventi koji imaju između 14 i 20 godina kažu da su se neki od njih u nasilje uključili iz čiste znatiželje, a za divljanje imaju i objašnjenje.
– Sa arapskim imenom i adresom, sve je izgubljeno. Mi smo žrtvovana generacija – govori 18-godišnji Kamel, bez diplome i bez posla, a njegov vršnjak Hamza dodaje da se u pobunu nije uključio samo zato što je bio Ramazan.
U Ašeru su goreli dečji vrtić i koledž, u Mou su uništena vatrogasna kola, u Šampinjiju autobus, u Sirenu je u podzemnoj garaži izgorelo 36 automobila. U Pjerfit sir Senu je iz dve zgrade, zbog požara na parkiralištu, iseljeno više od stotinu stanara, u Oberviljeu su se u plamen pretvorila dva magacina sa tekstilom, u Esonu je povređen jedan policajac. Sve se desilo samo nekoliko sati pošto je premijer Dominik Vilpen u Matinjonu primio 16 mladih od 18 do 25 godina, raznih profila i nacionalnih pripadnosti, s kojima je razgovarao o težini situacije i pokušaju da se nađe izlaz i uvede mir.
Delovi pariskih predgrađa, gde gori, uglavnom su nastanjeni imigrantskim porodicama, većinom arapskim. U tim predgrađima žive i naši ljudi, koje, na sreću, nisu dotakla zlodela izgrednika.
– Nije nam svejedno šta se dešava. Ima i provokacija. Eto, sinoć smo imali probu folklora, provocirali su, došla je i policija. Ova pobuna polako ulazi i u Sen Deni, gde je najviše naših ljudi. Plašimo se zbog dece, neki zbog svojih radnji, zbog kola – govori Goran Lazarević, član Uprave KUD „Prijateljstvo“.
Zapalili valjevski autobus
Na Port de la Violetu, 75 minuta nakon ponoći, žrtva vandalizma bio je i jedan naš autobus, vlasništvo putničke agencije Eurobus Valjevo.
– Tokom cele večeri, do pola jedan, vozači su sedeli u autobusu, čuvali ga, da bi, čim su šoferi krenuli na prenoćište, izgrednici ‘obavili posao’. Autobus je trebalo ujutro u 6.15 da krene prema SCG, neki putnici su uveče i stvari predali. Sve se pretvorilo u buktinju. Kad su ujutro putnici stigli na autobusku stanicu, autobus se još pušio – prijavljuje Parižanin Stiv Prokić, jedan od očevidaca.
I Biljana Timotijević kaže da su svi na oprezu, da se noću ne izlazi, čuju se sirene, ponekad i neka eksplozija, a ujutro se vidi gde je i koliko gorelo. Pruga deli Olne su Boa na desnu stranu, bogatu, sa lepim kućama, i levu siromašnu, sa socijalnim stanovima HLM.
– Mi sa desne strane se okupljamo, između sebe razgovaramo kako da se branimo. Moj sin je profesor, već nekoliko dana ne može vozom da ide na posao, pa u školu ide biciklom: ako bicikl zapale, manja je šteta – oslikava Milan Ratković.
On dodaje da za žitelje ovi događaji nisu iznenađenje.
– Okupljaju se naši ljudi, žale zbog svih ovih događaja, u strahu su, ali sada i podsećaju Francuze da se nama slično na Kosovu dešavalo. Sada i Francuzi u Parizu imaju svoje Kosovo – zaključuje Ratković.
