Konačno, za Francusku postoji i turistička Srbija i Crna Gora, ravnopravno priključena u predstavljanju sa 140 drugih zemalja, o čemu je bilo reči na prezentaciji turističkog vodiča u svetu poznate edicije “ Petit fute “ („Mala lisica“), pod naslovom “ Serbie Montenegro “ („Srbija Crna Gora“), održanoj u Parizu, u rezidenciji ambasadora SCG Predraga Simića.
Više od 200 gostiju činili su predstavnici diplomatskog kora, brojne turističke agencije, operateri, izdavači, 80 novinara… Iz Nevera, grada koji neguje saradnju sa Sremskom Mitrovicom, stigao je pomoćnik gradonačelnika, Rene Andre je predsednik Organizacije za promociju spoljne trgovine i član Parlamaneta. Bilo je dvadesetak stažista iz pariske Vojne škole, kolege iz Italije, Nemačke, Kine, češke, Francuske, Bugarske, Mađarske, Ukrajine, Jordana, Republike Srpske i Makedonije doveli su potpukovnici Vojske SCG Zlatko Milenković i Vojislav Krstović. Bila je to šarena Evropa, kojoj je ponuđen spektar naših pogleda, boja, ukusa i zvukova, odnosno, đakonije na trpezi praćene dokumentarnim filmovima, pesmom i igrom.
„Carigrad“ za sve ukuse
– Trebalo je zadovoljiti sve ukuse, a za to se samoinicijativno pobrinuo Gvozden Radenković iz Trnavaca u Župi, koji je poslao četiri sanduka vina „carigrad“. Na etiketi piše: „U čaši vina svega ima ( minerala, sunca, mesečine ) ženskog daha kad se grožđe bere a i uspomena o ljudima“.
Zabeležili smo da su Francuzi sa slašću pili ovo vino i dodeli mu izuzetno visoke ocene.
Ambasador Predrag Simić je kao domaćin na ulazu dočekivao goste kojima su „turistički vodiči“ bili Milica čubrilo, direktorka Turističke organizacije Srbije i ostali naši zemljaci. Naravno, najagilniji je bio Aleksi Trud, autor turističkog vodiča, koji se za čitaoce „Vesti“ ovako predstavio:
– Profesor sam istorije, rođen u Parizu, majka je Srpkinja iz Beograda. Nakon dve godine rada na istorijskom prikazu SCG, javio sam se izdavaču sa predlogom da se zemlja koju mnogo volim uključi u njihovu ediciju. Dali su mi avionsku kartu i tri puta sam obilazio ono o čemu pišem.
U januaru 2004. Aleksi je obrađivao Dunav i Vojvodinu, aprila iste godine Zapadnu i Centralnu Srbiju, a u junu – Kosovo i Severnu Crnu Goru.
– Tokom prvog putovanja pomoćnik mi je bio Zoran Stojanović, u aprilu Dušan Mesaroš, a na Kosovu i u Crnoj Gori. Vodič je izasao u tiražu od 6000 primeraka, pisan je na 306 strana, prodavaće se u Francuskoj, Švajcarskoj i Belgiji, po ceni od 16 evra – informiše Aleksi.
Svirali u Guči
Svi predstavljeni trubači „Slav orkestra“ su – Francuzi!
– NJih su inspirisali Kusturičin filmovi, u Francuskoj su sami nabavili instrumente, samo je bubanj došao iz Surdulice. Upoznao sam ih na Arhitektonskom fakultetu u Versaju, tri puta ih odveo u Srbiju, lane su bili učesnici u Guči. Jedanput nedeljno se sastaju, deset ih je. Ludi su za našim melosom. A, ja sam im drugar, ali i menadžer – za „Vesti“ je objasnio Milan Simović.
Najsvečaniji trenutak ove večeri bio je kad su ambasador Simić, direktor izdavačke kuće Dominik Ozijas i Milica čubrilo, pozdravili prisutne, te govorili o „sakrivenom raju“ i bogatom nasleđu SCG, o istorijsko-kulturnim spomenicima i multikulturalnosti, modernom turizmu i o otvorenosti zemlje, udaljenoj na dva sata leta od Pariza, o srdačnosti i gostoljubljivosti ljudi…
Gosti su čuli i klarinetistu Petra Gojkovića i „slavuja“ Noelu Grujčić, a kulminacija lepog raspoloženja je nastala kada su se pojavili trubači „Slav orkestra“. Kao da je struja ušla u prisutne, kao da se Guča preselila u grad svetlosti. Svi su skočili i uhvatili se u veliko kolo…
